Hrvatski-bošnjački-crnogorski-srpski

[Uzvišeni]

* Glede ispušnih plinova i onečišćivanja jeruzalemskog zraka, bilo bi potrebno poduzeti sigurnosne mjere.
*
*
* У погледу загађивања ваздуха у Јерусалиму, требало би да се предузму мере безбедности.

* Bijela kuhinjska sol kemijski je spoj natrija i klora.
*
*
* Бела со за кување је хемијско једињење натријума и хлора.

* Vlak sa željezničkoga kolodvora krenut će točno u deset sati.
*
*
* Воз са железничке станице кренуће тачно у десет часова.

* Umjetnim gnojivom zasipam oranicu na kojoj sadim mrkvu i poriluk.
*
*
* Вештачко ђубриво сипам по ораници на којој садим шаргарепу и празилук.

* Svjetsko prvenstvo 2010. [dvije tisuće i desete] osvojila je Španjolska svladavši u završnici Nizozemsku Iniestinim pogotkom u 116. minuti.
* Dunjalučki šampionat 2010. [dvije hiljade i desete] uzela je Španija pobjedivši u finalu Holandiju 1:0 golom Inieste u 116. minutu.
* Svjetski šampionat 2010. [dvije tisuće i desete] uzela je Španija pobjedom u finalu protiv Holandije 1:0 golom Inieste u 116. minutu.
* Светски шампионат 2010. [две хиљаде и десете] освојила је Шпанија савладавши у финалу Холандију 1:0 голом Иниесте у 116. минуту.

* Što će mi jutro, što će mi večer, Zrmanja moja ovdje ne teče.
* Što će mi jutro, što će mi veče, Zrmanja moja ovdje ne teče.
* Šta će mi jutro, šta će mi veče, Zrmanja moja ođe ne teče.
* Шта ће ми јутро, шта ће ми вече, Зрмања моја овде не тече.

 

[Kugelschreiber]

Hrvatski i mogu da razumem kao poseban jezik. Ima sve više i više razlika. Ali bošnjački i crnogorski nikako. Jednom me je jedan Crnogorac ispravio kad sam rekao "bre" kaže to se kod njih kaže "čuš" . A ovo Dunjalučki - lično poznajem neke Bošnjake kojima su ovi turcizmi smešni.

 

[Uzvišeni]

Bošnjački jezik postoji i mješavina je hrvatskog, turskog i srpskog.



Bakterija je šejtan baja koja živi u havi i ako uđe u insana i ufati furseta, ne odeš li za heftu kod hećima, ne gine ti dženaza.

CRNOGORSKI

* Śastanak je dura' tri ure.
* Bidzin iźede koźetinu iz brondzina.
* Metni kušin i lencun u koćetu.
* Uljezi u kužinu i iz pašade uzmi pirun, uzmi pjat i metni ih na taulin.
* Uzeo škatulu furmina i žiže ne patiše.

 

[Kugelschreiber]

* Śastanak je dura' tri ure.

Idem svakog meseca barem po jedanput kod rodbine u Crnu Goru (Bijelo Polje - Berane) - i nikad ali NIKAD nisam čuo da kažu URA za sat. Čak bih se usudio da kažem da ne znaju ni šta to znači. Ta reč postoji u krajevima gde je bilo Nemaca tokom rata, (nem. Uhr) ali u Crnoj Gori ne. Dalje, sastanak kažu normalno bez ikakvog Ś . To slovo koriste u mnogim rečima ali u ovoj reči nikad.
Ostale rečenice uopšte ne razumem (jedino još ovu drugu). I kako to da ja nemam ama baš nikakvih problema u komunikaciji s njima??

Ne kažem ja da ove reči ne postoje - samo ih ne koriste svi u Crnoj Gori nego mali broj. Ove reči su sve dijalektizmi srpskog jezika. Tipično - "iźede" se u nekim krajevima Srbije koristi. I koristilo se mnogo pre - dok se taj jezik još zvao srpskim. Potencirati na dijalektičkim razlikama u stvaranju novog jezika je prosto smešno. Kreiranje ovih jezika nema realnu lingvističku osnovu već političku. Mnogim Crnogorcima je naprosto smešan jezik koji je vlast napravila. Dakle, ovde se ne radi o volji većine da stvori novi jezik već volji jednog malog broja ljudi bliskih vlasti - i malog broja njihovih ostrašćenih pristalica.

Ali, o tome ne vredi raspravljati. Ako hoće da imaju jezik - imaće ga, oni se time ne rugaju srpskom jeziku i Srbima, već se rugaju sami sebi. Njegoš se u grobu prevrće.

 

[Deena]

Zvanicno saopstenje eksperata sa Geteovog instituta, Harvarda i UCLA univerziteta, koji su proucavali jezike na prostou bivse Jugoslavije je da su srpski, bosnjacki, crnogorski i hrvatski jedan jezik tacnije srpskohrvatski te da je za ucenje tih dijalekata dovoljno par nedelja vezbi ukoliko se zna jezik koji je samo jedan kako oni rekose. Dakle bosnjacki i crnogorski su samo narecja srpskohrvatskog jezika. Ko mi ne veruje neka malo izgugla to je vest od prosle godine ali je ovo Balkan i sve informacije se gube u etru zatucanosti i nacionalizma.