Hrvatski, bosanski i crnogorski jezik istisnuće srpski sa katedri u Evropi

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
90.882
Na univerzitetima širom Evrope uskoro bi mogle da počnu da niču katedre za crnogorski, bosanski ili hrvatski jezik, a da srpski strancima ostane manje atraktivan za učenje. To je samo jedna od posledica toga što su sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije, na spisku članica Evropskog centra za moderne jezike (ECML).

219549_0809-studenti-shutterstock85605352_f.jpg

Na pojedinim evropskim fakultetima za sada postoji objedinjena katedra za jezike bivše Jugoslavije (BCHS)

Zato oni mogu da računaju i na pomoć ove agencije u standardizaciji jezika, da šalju svoje profesore i postdiplomce na usavršavanje i da koriste fond ECML-a za projekte unapređenja jezika. Ako bi Ministarstvo prosvete pristalo da plaća godišnju članarinu od 12.500 evra, sve to bi mogla da ima i Srbija.

Prema saznanjima “Blica”, Crnogorci već pritiskaju Univerzitet u Bariju u Italiji kako bi se tamo učio njihov jezik. Problem je veći što će praksa biti takva da kad se jednom pojavi jezik koji pokriva čitavo područje bivše Jugoslavije, neće biti potrebe da se uvode i druge slične katedre. Za sada se katedre za jezike bivše Jugoslavije, tamo gde postoje, zovu “Katedra za BCHS” - bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik (poređano po azbučnom redu). Treba očekivati, kažu poznavaoci ove problematike, da će svaka zemlja nastojati da ima samostalnu katedru.

U tu trku Srbija će teško moći da se uključi. Neki misle da bi stranci bili više motivisani da studiraju određeni jezik ako bi mogli da dobiju međunarodno priznatu diplomu. To najpre zahteva da jezik bude izdeljen na nivoe koji prema težini odgovaraju evropskim standardima (A1, A2, B1, B2, C1, C2).

Šta je ECML?

Evropski centar za moderne jezike (ECML) je agencija Saveta Evrope sa sedištem u Gracu. Osnovana je pre 15 godina, a broji više od 30 članica. Na njihovom spisku nalaze se između ostalih Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, te Albanija, Bugarska, Rumunija, Češka... Iz regiona nedostaju jedino Srbija i Mađarska. Bave se primarno organizovanjem seminara i projekata usmerenih na jezičke inovacije i reforme.

To je dugoročan proces i nijedan od naših suseda ga nije doveo do kraja. Iako se ECML ne bavi direktno standardizacijom, ipak može da pomogne u tom procesu.

- Treba obezbediti podršku državi kako bi se jezik te zemlje koristio u obrazovnom sistemu, da bi se uključili u evropske standarde i prilagodili nivoe prema evropskom okviru. Možemo da ponudimo pomoć pri uspostavljanju takvog sistema. U vašem regionu, za sada smo u tome pomagali Makedoniji - kaže za “Blic” Valdemar Martinik, izvršni direktor ECML-a.

ECML je dobrovoljna organizacija, a u regionu samo su Srbija i Mađarska odlučile da ne budu članice. Srbija je do sada ipak bila uključena u program podrške učenju romskog jezika.

- Ne možemo da vas uključimo do kraja jer niste naš član. To znači da za neke stvari morate da koristite sopstvene izvore novca i ne možete da računate na naše fondove - objašnjava Martinik.

Na pitanje “Blica” da li je Srbija pokazala interesovanje za članstvo, naš sagovornik kaže da jeste, ali nikakvi konkretni koraci nisu preduzeti.

- Dolazio sam u Beograd u julu 2011. i tada sam pričao sa ministrom Žarkom Obradovićem. On je bio zainteresovan da nam se priključi, međutim, od tada se ništa konkretno nije desilo - čudi se direktor ECML-a.

“Blic” je danima pokušavao da dođe do sagovornika u Ministarstvu prosvete, koji bi nam pojasnio tu problematiku, ali je Ministarstvo ostalo nemo.

U međuvremenu, susedi su aktivni. Crna Gora je članica od avgusta 2008. godine.

- Do sada smo učestvovali jedino u seminarima. Dešava se da teme nisu u potpunosti u skladu sa prioritetima nastave stranih jezika kod nas, ali i tada šaljemo učesnike, jer je to potencijalno pokretač sličnog projekta u našoj zemlji - kaže Nataša Perić, kontakt osoba za ECML u Crnoj Gori.

Zlata Markovska, kontakt osoba za Makedoniju, ističe da članstvo donosi i nova iskustva, koja države mogu kasnije da primene u svojoj sredini. U Hrvatskoj navode da članstvo mnogo znači, jer daje širi uvid u stvaranje jezičke politike u celoj Evropi.

- Delatnost Centra je usmerena ka praktičnom sprovođenju evropske jezičke politike stvarane u Strazburu, tako da se svi trude da sve nove vesti pravovremeno šalju kontaktnim osobama pojedinačnih zemalja - kaže za “Blic” Ninočka Truk-Biljan, kontakt osoba za Hrvatsku.
 
Ништа чудно кад већина Срба пише латиницом. Ако поменеш ћирилицу добијеш називе као што су шовиниста, фашиста или масовни убица.


:mrgreen:


Treba koristiti oba pisma, jer su oba srpska.

Hrvatski, bosanski i crnogorski su nepostojeći jezici, odnosno iskvarene vezije srpskog jezika.
 
Волео бих да видим тог лингвисту који чезне да живот посвети изучавању црногорског језика.

И катедре за српскохрватски су биле толико минорне да је смешно и говорити о некој србистици ван оквира Југославије. Који број универзитета уопште има славистику као такву, а који - још далеко мањи - посвећује пажњу било ком модерном језику осим руског?

То су страшне ствари.
 
:mrgreen:


Treba koristiti oba pisma, jer su oba srpska.

Hrvatski, bosanski i crnogorski su nepostojeći jezici, odnosno iskvarene vezije srpskog jezika.

Не разумем то искварене верзије српског писма.
Даље, не знам ниједну државу на планети која користи два писма. У свим европским земљама ако неко неће да прича и пише њиховим језиком одмах добије штиклу у доњи део леђа.
 
Ма само опуштено, шта ће нам језик, шта има да се зове српски, то је тако националистички и вређа друге народе, шта ће нам ћирилица, она је само за заостале сељаке и тамо неке сељачке емисије, нема никаквог разлога да стављамо прст у око другима..
 
Волео бих да видим тог лингвисту који чезне да живот посвети изучавању црногорског језика.

И катедре за српскохрватски су биле толико минорне да је смешно и говорити о некој србистици ван оквира Југославије. Који број универзитета уопште има славистику као такву, а који - још далеко мањи - посвећује пажњу било ком модерном језику осим руског?

То су страшне ствари.

Мислим да је поента да се скрене пажња на себе. Маркетинг...нама Србима непозната реч.
 
Волео бих да видим тог лингвисту који чезне да живот посвети изучавању црногорског језика.

Dr Josip Silić, profesor emeritus Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, jedan je od glavnih standardizatora modernog hrvatskog i crnogorskog jezika (radio na gramatici i pravopisu crnogorskoga jezika).

article_big_1256585924Josip_Silic_02.jpg
 
Na univerzitetima širom Evrope uskoro bi mogle da počnu da niču katedre za crnogorski, bosanski ili hrvatski jezik, a da srpski strancima ostane manje atraktivan za učenje. To je samo jedna od posledica toga što su sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije, na spisku članica Evropskog centra za moderne jezike (ECML).

219549_0809-studenti-shutterstock85605352_f.jpg

Na pojedinim evropskim fakultetima za sada postoji objedinjena katedra za jezike bivše Jugoslavije (BCHS)

Zato oni mogu da računaju i na pomoć ove agencije u standardizaciji jezika, da šalju svoje profesore i postdiplomce na usavršavanje i da koriste fond ECML-a za projekte unapređenja jezika. Ako bi Ministarstvo prosvete pristalo da plaća godišnju članarinu od 12.500 evra, sve to bi mogla da ima i Srbija.

Prema saznanjima “Blica”, Crnogorci već pritiskaju Univerzitet u Bariju u Italiji kako bi se tamo učio njihov jezik. Problem je veći što će praksa biti takva da kad se jednom pojavi jezik koji pokriva čitavo područje bivše Jugoslavije, neće biti potrebe da se uvode i druge slične katedre. Za sada se katedre za jezike bivše Jugoslavije, tamo gde postoje, zovu “Katedra za BCHS” - bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik (poređano po azbučnom redu). Treba očekivati, kažu poznavaoci ove problematike, da će svaka zemlja nastojati da ima samostalnu katedru.

U tu trku Srbija će teško moći da se uključi. Neki misle da bi stranci bili više motivisani da studiraju određeni jezik ako bi mogli da dobiju međunarodno priznatu diplomu. To najpre zahteva da jezik bude izdeljen na nivoe koji prema težini odgovaraju evropskim standardima (A1, A2, B1, B2, C1, C2).



To je dugoročan proces i nijedan od naših suseda ga nije doveo do kraja. Iako se ECML ne bavi direktno standardizacijom, ipak može da pomogne u tom procesu.

- Treba obezbediti podršku državi kako bi se jezik te zemlje koristio u obrazovnom sistemu, da bi se uključili u evropske standarde i prilagodili nivoe prema evropskom okviru. Možemo da ponudimo pomoć pri uspostavljanju takvog sistema. U vašem regionu, za sada smo u tome pomagali Makedoniji - kaže za “Blic” Valdemar Martinik, izvršni direktor ECML-a.

ECML je dobrovoljna organizacija, a u regionu samo su Srbija i Mađarska odlučile da ne budu članice. Srbija je do sada ipak bila uključena u program podrške učenju romskog jezika.

- Ne možemo da vas uključimo do kraja jer niste naš član. To znači da za neke stvari morate da koristite sopstvene izvore novca i ne možete da računate na naše fondove - objašnjava Martinik.

Na pitanje “Blica” da li je Srbija pokazala interesovanje za članstvo, naš sagovornik kaže da jeste, ali nikakvi konkretni koraci nisu preduzeti.

- Dolazio sam u Beograd u julu 2011. i tada sam pričao sa ministrom Žarkom Obradovićem. On je bio zainteresovan da nam se priključi, međutim, od tada se ništa konkretno nije desilo - čudi se direktor ECML-a.

“Blic” je danima pokušavao da dođe do sagovornika u Ministarstvu prosvete, koji bi nam pojasnio tu problematiku, ali je Ministarstvo ostalo nemo.

U međuvremenu, susedi su aktivni. Crna Gora je članica od avgusta 2008. godine.

- Do sada smo učestvovali jedino u seminarima. Dešava se da teme nisu u potpunosti u skladu sa prioritetima nastave stranih jezika kod nas, ali i tada šaljemo učesnike, jer je to potencijalno pokretač sličnog projekta u našoj zemlji - kaže Nataša Perić, kontakt osoba za ECML u Crnoj Gori.

Zlata Markovska, kontakt osoba za Makedoniju, ističe da članstvo donosi i nova iskustva, koja države mogu kasnije da primene u svojoj sredini. U Hrvatskoj navode da članstvo mnogo znači, jer daje širi uvid u stvaranje jezičke politike u celoj Evropi.

- Delatnost Centra je usmerena ka praktičnom sprovođenju evropske jezičke politike stvarane u Strazburu, tako da se svi trude da sve nove vesti pravovremeno šalju kontaktnim osobama pojedinačnih zemalja - kaže za “Blic” Ninočka Truk-Biljan, kontakt osoba za Hrvatsku.
Ostat će bolan Bosanski jezik-istočna varijanta- ono što vi zovete Srpskim jezikom.
 
Samo neka ih uce, onda ce i videti da su razliciti do na manje od dijalekta. Ne zaboravite da srpskom jeziku pripada i hercegovacki dijalekt, meni cak najlepsi i najpravilniji, koji prakticno "pokriva" i hrvatski i crnogorski.

Vise prava da se nazove jezik od gorepomenutih ima vranjanski ili leskovacki dijalekt - tamo se zaista moze zamisliti sta osoba govori.

Nije jezik to sto neko kaze hiljadu a neko tisucu, ili sto govori iskvareno "šj" umesto pravilnog š.

U Austriji se govori nemacki jezik, a svi znamo koliko je staro Austrijsko carstvo i Austro-ugarska. Takodje u USA, Kanadi i Australiji se govori engleski, u celoj Juznoj Americi spanski.

Zapravo mi nije jasno kako smo dopustili da nastanu toliki jezici - trebalo je da trazimo naucni dokaz da su to razliciti jezici. Svima je jasno da nema sanse da bi i jedan, ukljucujuci hrvatski, dobio taj status na osnovu teorije jezika.
Opet je doslo do poistovecivanja narod=vera=jezik kao po nekom automatizmu, sto zapravo uopste ne stoji u svetskoj praksi - vidi gore navedeno, a primera ima jos milion.
 
Na univerzitetima širom Evrope uskoro bi mogle da počnu da niču katedre za crnogorski, bosanski ili hrvatski jezik, a da srpski strancima ostane manje atraktivan za učenje. To je samo jedna od posledica toga što su sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije, na spisku članica Evropskog centra za moderne jezike (ECML).

219549_0809-studenti-shutterstock85605352_f.jpg

Na pojedinim evropskim fakultetima za sada postoji objedinjena katedra za jezike bivše Jugoslavije (BCHS)

Zato oni mogu da računaju i na pomoć ove agencije u standardizaciji jezika, da šalju svoje profesore i postdiplomce na usavršavanje i da koriste fond ECML-a za projekte unapređenja jezika. Ako bi Ministarstvo prosvete pristalo da plaća godišnju članarinu od 12.500 evra, sve to bi mogla da ima i Srbija.

Prema saznanjima “Blica”, Crnogorci već pritiskaju Univerzitet u Bariju u Italiji kako bi se tamo učio njihov jezik. Problem je veći što će praksa biti takva da kad se jednom pojavi jezik koji pokriva čitavo područje bivše Jugoslavije, neće biti potrebe da se uvode i druge slične katedre. Za sada se katedre za jezike bivše Jugoslavije, tamo gde postoje, zovu “Katedra za BCHS” - bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik (poređano po azbučnom redu). Treba očekivati, kažu poznavaoci ove problematike, da će svaka zemlja nastojati da ima samostalnu katedru.

U tu trku Srbija će teško moći da se uključi. Neki misle da bi stranci bili više motivisani da studiraju određeni jezik ako bi mogli da dobiju međunarodno priznatu diplomu. To najpre zahteva da jezik bude izdeljen na nivoe koji prema težini odgovaraju evropskim standardima (A1, A2, B1, B2, C1, C2).



To je dugoročan proces i nijedan od naših suseda ga nije doveo do kraja. Iako se ECML ne bavi direktno standardizacijom, ipak može da pomogne u tom procesu.

- Treba obezbediti podršku državi kako bi se jezik te zemlje koristio u obrazovnom sistemu, da bi se uključili u evropske standarde i prilagodili nivoe prema evropskom okviru. Možemo da ponudimo pomoć pri uspostavljanju takvog sistema. U vašem regionu, za sada smo u tome pomagali Makedoniji - kaže za “Blic” Valdemar Martinik, izvršni direktor ECML-a.

ECML je dobrovoljna organizacija, a u regionu samo su Srbija i Mađarska odlučile da ne budu članice. Srbija je do sada ipak bila uključena u program podrške učenju romskog jezika.

- Ne možemo da vas uključimo do kraja jer niste naš član. To znači da za neke stvari morate da koristite sopstvene izvore novca i ne možete da računate na naše fondove - objašnjava Martinik.

Na pitanje “Blica” da li je Srbija pokazala interesovanje za članstvo, naš sagovornik kaže da jeste, ali nikakvi konkretni koraci nisu preduzeti.

- Dolazio sam u Beograd u julu 2011. i tada sam pričao sa ministrom Žarkom Obradovićem. On je bio zainteresovan da nam se priključi, međutim, od tada se ništa konkretno nije desilo - čudi se direktor ECML-a.

“Blic” je danima pokušavao da dođe do sagovornika u Ministarstvu prosvete, koji bi nam pojasnio tu problematiku, ali je Ministarstvo ostalo nemo.

U međuvremenu, susedi su aktivni. Crna Gora je članica od avgusta 2008. godine.

- Do sada smo učestvovali jedino u seminarima. Dešava se da teme nisu u potpunosti u skladu sa prioritetima nastave stranih jezika kod nas, ali i tada šaljemo učesnike, jer je to potencijalno pokretač sličnog projekta u našoj zemlji - kaže Nataša Perić, kontakt osoba za ECML u Crnoj Gori.

Zlata Markovska, kontakt osoba za Makedoniju, ističe da članstvo donosi i nova iskustva, koja države mogu kasnije da primene u svojoj sredini. U Hrvatskoj navode da članstvo mnogo znači, jer daje širi uvid u stvaranje jezičke politike u celoj Evropi.

- Delatnost Centra je usmerena ka praktičnom sprovođenju evropske jezičke politike stvarane u Strazburu, tako da se svi trude da sve nove vesti pravovremeno šalju kontaktnim osobama pojedinačnih zemalja - kaže za “Blic” Ninočka Truk-Biljan, kontakt osoba za Hrvatsku.

"Напредна Европа" је утемељена на лажима, убијању истине, тако да ово није никакво изненађење. Нека уче измишљене, непостојеће језике.
 
Не разумем то искварене верзије српског писма.
Даље, не знам ниједну државу на планети која користи два писма. У свим европским земљама ако неко неће да прича и пише њиховим језиком одмах добије штиклу у доњи део леђа.
Nismo mi krivi sto si ti neobavesten.
Ima takvih drzava.
Recimo korejci koriste 2 pisma (Hangul i hanja). Verovao ili ne cak postoji i cirilizacija korejskog tzv Kontsevich system.

Japanci koriste 3 (tri) pisma. Hiragana, katakana, kanji.
Japanci imaju 2 slogovna i 1 logogramsko pismo.
Kana je slogovni nacin zapsivanja Japanskog i postoje 2 pisma Kane a to su hiragana i katakana.
Kanji je logogramsko pismo (jedna grafema ili ono sto se nama cini kao skrabotina ili hijeroglif oznacava jednu rec).
A pored toga Japanci znaju i romadji (pisanje japanskog na latinici).

Tako da mladi japanci uce cak 4 pisma u skoli, svoja tri koja koriste i latinicu (romadji). I pazi sad, kod njih je normalno da koriste sva tri pisma u istoj recenici.
Tako da za normalan zivot, moras znati sva tri pisma.
 
Poslednja izmena:
Nismo mi krivi sto si ti neobavesten.
Ima takvih drzava.
Recimo korejci koriste 2 pisma (Hangul i hanja). Verovao ili ne cak postoji i cirilizacija korejskog tzv Kontsevich system.

Japanci koriste 3 (tri) pisma. Hiragana, katakana, kanji.
Japanci imaju 2 slogovna i 1 logogramsko pismo.
Kana je slogovni nacin zapsivanja Japanskog i postoje 2 pisma Kane a to su hiragana i katakana.
Kanji je logogramsko pismo (jedna grafema ili ono sto se nama cini kao skrabotina ili hijeroglif) oznacava jednu rec.
A pored toga Japanci znaju i romadji (pisanje japanskog na latinici).

Tako da mladi japanci uce cak 4 pisma u skoli, svoja tri koja koriste i latinicu (romadji).

A gde ti ode do Japana, a zašto Bugari i Makedonci samo ćirilicu?
 
A gde ti ode do Japana, a zašto Bugari i Makedonci samo ćirilicu?
Decko rece da nije cuo za drzavu na planeti koja koristi 2 pisma. Samo sam mu naveo da ima takvih, i da japanci koriste cak 3, a pri tome znaju i latinicu, tj cetvrto pismo.
Bugari i Makednonci koriste cirilicu zato sto je vole i cuvaju.
 
Poslednja izmena:
Рефлекторе ,Хрвати су питање језика завршили још седмдестих година прошлог века ,када је већ рађен и речник новоговора и када су им главни професори били на универзитетима у Аустрији и Немачкој.Босански и Црногорски тек треба да их достигну и,али ту је професор Цилић,па ће ићи лакше.Паралелно са језицима иде и велика ,добро донирана,"научна активност" у другим областима која показује њихову посебност која је бар неколико хиљада година стара.
 

Back
Top