Hrvatske nazive za mesece koristili su i Srbi

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
337.787
Nazivi+meseci.jpg

Većini Srba hrvatski nazivi za mesece danas se čine čudnim i teškim za pamćenje, ali ono što mnogi ne znaju je da je reč o narodnim imenima i da su svi slovenski narodi, mnogo pre današnjih, inače rimskih naziva, u prošlosti koristili slične.Dok su ostali evropski narodi uglavnom još davnih dana usvojili rimske nazive za mesece, slovenski narodi, a među njima i Srbi, dugo vremena sačuvali su uporedo i sopstvena imena, koja su u srednjovekovnoj Srbiji bila u službenoj upotrebi, zajedno sa rimskim.

O ovome svedoče povelje srpskih vladara iz tog perioda koji, istina nešto ređe, ali ipak uporedo sa mesecima kao što su septembar i oktobar, koriste i nazive tipa rujan, listopad…

Nastanjujući se, tokom vremena, na veoma udaljenim mestima, slovenski narodi su prilagodili svoje nazive meseci konkretnim prirodnim pojavama. Takva imena oslikavaju prirodne tokove i promene, atmosferske pojave, klimatske odlike, privrednu delatnost i običajne radnje. Na primer, januar je “siječanj”, jer je to vreme seku drva u šumi, februar je “veljača”, pošto je to mesec snežnih vejavica…
Zbog ovoga svi Sloveni imaju slične narodne nazive za mesece, iako su živeli udaljeni jedni od drugih. Najbolji primer za to su imena koja se u Hrvatskoj i danas koriste.
Nazivi meseca su zavisili i od klimatskih uslova, pa se tako dešava da imena koja imaju isti koren, ne označavaju uvek isti mesec. Na primer, pošto lipa cveta mesec dana ranije na jugu nego na severu Evrope, Hrvatima je lipanj jun, a Poljacima jul. Na makedonskom listopad je staro ime za oktobar, a na poljskom je u pitanju novembar.

Što se tiče Srbije, tu je situacija bila malo komplikovanija. Naime, decenijama, pa i vekovima, u upotrebi su paralelno bili i rimski i narodni nazivi. Ovi drugi malo su se razlikovali od staroslovenskih, ali koji su u suštini koristili isti princip - davani su prema vremenskim pojavama i radovima u polju koji su se tokom godine obavljali.

Ti meseci su redom: koložeg, sečko, derikoža, lažitrava, cvetanj, trešnjar, žetvar, gumnik, grozdober, šumopad, studen, koledar. Tokom vremena, pojavili su se i nazivi poput siječnja, veljače, ožujka…

Ovi nazivi u Srbiji su još uvek bili u upotrebi početkom 19. veka. O ovome svedoče i zapisi u “Srpskom rječniku” Vuka Karadžića koji je ova imena zabeležio kao “stare srpske”. Ove nazive za mesece i sam je ponekad koristio u svojim delima.
Kalendari štampani početkom 20. veka takođe pokazuju da su stari i rimski nazivi još uvek u paralelnoj upotrebi.

Sve ovo najverovatnije znači da se definitivan “razlaz” sa staroslovenskim imenima za mesece u Srbiji dogodio tek sa prihvatanjem gregorijanskog kalendara 1919. godine.
link
 
Ко јуче се сећам оних дизелаша којебага родољуба што си хтели да пребију сваког "усташу" ко би рекао тисућа а не хиљада....
Да покатоличени Срби не иду у идиотске крајности оличене у спрдњи попут Зракомлат, могли би смо да им се дивимо. Нажалост надахнути су (једино и искључиво) у различитовању од православних Срба ( мрам да измислим реч јер не постоји)

Лично бих волео да се и код нас покрене лавина враћања на оно што смо одбацили из помодарства и шлихтања западу.
Нпр један едукативни воркшоп у којем би се шифтовале перцепције масе о свом језику као повратак сопственим вредностима те рејекција и ејекулација помодарства на модном стејџу говора.
 
Srpski ne ide u definiciju hrvatskoga usvojenu u Zakonu o hrvatskom jeziku:

Hrvatski jezik obuhvaća suvremeni nadregionalni hrvatski standardni jezik (koji se tradicionalno zove i hrvatskim književnim jezikom i hrvatskim jezikom) u svim svojim funkcionalnim stilovima, jezik cjelokupne književne baštine na hrvatskom jeziku, kao i hrvatska narječja (čakavsko, kajkavsko i štokavsko) i njihove idiome te idiome kojima se služi dio Hrvata u inozemstvu, poput bunjevačkih i bokeljskih govora, moliškohrvatskoga, gradišćanskohrvatskoga ili karaševskohrvatskoga jezika.
 
1715881641436.png
1715881721083.png


Уф, добро је да овај аутор, Дадић, у сваком другом реду напомиње да су то "хрватски називи мјесеци" јер би неко помислио да у Фочи није било Хрвата, као што их и није било. :hahaha:
 

Back
Top