Hrvatska pod Ugarskom

[Joachim]

Zaintrigirale su me ove karte sa Euratlas-a gde vidimo da je Hrvatska pod Ugarskom.Zar nisu bili u nekom savezu tj. makar tako uce u Hrvatskoj,zar ne? Molim kompententne ljude da pojasne taj deo hrvatske istorije...

http://www.euratlas.net/history/europe/1000/index.html

http://www.euratlas.net/history/europe/1100/index.html

 

[Vaskolik]

Neznam što je sporno? Hrvatska tada kao zasebno kraljevstvo sa vlastitim kraljem prestaje postojati već Mađarski kralj postaje kralj i Ugarske i Hrvatske. Hrvatsko kraljevstvo tada na dalje funkcionira kao kraljevstvo unutar kraljevstva ugarske, sa svojom autonomijom, plemstvom, i saborom....

 

[fenix12345]

Zaintrigirale su me ove karte sa Euratlas-a gde vidimo da je Hrvatska pod Ugarskom.Zar nisu bili u nekom savezu tj. makar tako uce u Hrvatskoj,zar ne? Molim kompententne ljude da pojasne taj deo hrvatske istorije...

http://www.euratlas.net/history/europe/1000/index.html

http://www.euratlas.net/history/europe/1100/index.html

Ne znam ni ja što ti nije jasno... Evo kratak pregled HR povijesti u doba zajednica s Ugarskom...

Budući da je hrvatska narodna dinastija Trpimirovića (nazvana po utemeljitelju knezu Trpimiru) izumrla, uslijedila je potkraj 11. st. borba za hrvatsko prijestolje. Oko udovice kralja Zvonimira, Jelene, skupljala se ugarska, a oko novoizabranog kralja Petra narodna, hrvatska stranka. U tim previranjima i sukobima ugarski su kraljevi po feudalnom običaju nastojali baštiniti i hrvatsku krunu. Naime, Jelena je bila iz ugarske dinastije Arpadovića. Oni su nastojali vojničkim i političkim putem dobiti Hrvatsku, pa su 1094. utemeljili Zagrebačku biskupiju i postavili svoga pouzdanika za biskupa. Ugarski je kralj 1097. i s vojskom prodro u Hrvatsku i u bitci na Petrovoj gori pobijedio posljednjeg hrvatskog kralja Petra koji je poginuo u boju. Kako usprkos tome nije uspio dobiti Hrvatsku, ugarski je kralj s Hrvatskom sklopio ugovor nazvan Pacta conventa 1102. godine.

Bio je to ugovor između hrvatskih velikaša i ugarskoga kralja Kolomana iz dinastije Arpadovića. On se obvezao da će poštovati poseban položaj i privilegije plemstva i hrvatskog kraljevstva i kao potvrdu tome, okruniti se hrvatskom krunom. Doista, 1102. se u Biogradu kraj Zadra okrunio za hrvatsko-dalmatinskoga kralja. Prema Pacta conventa Kraljevina Hrvatska i Kraljevina Ugarska bile su povezane samo osobom vladara, a to znači da je među kjima postojala klasična personalna unija.

Hrvatska je sačuvala svoju unutarnju upravu, poreze, svoj sabor, bana, pa je čak i kovala svoj novac, a to znači da je zadržala osnovne elemente svoje državne posebnosti. Zemljom su u ime kralja upravljali njegovi namjesnici, ban ili herceg. Npr. 1113. Koloman je hrvatsko-dalmatinskom krunom okrunio svoga sina Stjepana.

Ugarsko-hrvatska država bila je vrlo značajan faktor na prostoru između Njemačkog Carstva i Bizanta i konkurent ojačaloj Veneciji na moru. Zajednički su se Hrvati i Ugri odupirali svim okolnim neprijateljima, a sredinom 13. st. uspjeli su preživjeti veliku tatarsku najezdu. Poslije nje počinju se graditi brojne utvrde, jača domaće visoko plemstvo i proglašavaju prvi slobodni kraljevski gradovi među kojima se sve više ističe Zagreb kao političko, crkveno i gospodarsko središte Slavonije, a od 16. st. i čitave Hrvatske. Među feudalnim magnatima prednjače knezovi Krčki, kasnije nazvani Frankopanima i Šubići Bribirski, kasnije Zrinski. Njihovi veliki vlastelinski posjedi u južnoj Hrvatskoj, prave države, bili su gotovo neovisni od kralja, često su baš oni odlučivali o sudbini Hrvatske i čitavog kraljevstva.

Od 12. st. sve se više iz vlasti hrvatsko-ugarske krune izdvaja Bosna kao posebna banovina, i potkraj 14. st., pod Tvrtkom I., postaje kraljevinom (1377.). Bila je to zapadno orijentirana, katolička kraljevina koja postaje tampon država između katoličke Hrvatske i grkoistočne Srbije. U Bosni se širi posebna vjerska zajednica nazvana Crkva bosanska (krstjani) koju papa i hrvatsko-ugarski vladari smatraju heretičkom i često protiv nje šalju križarske vojne.

Na području južne Dalmacije, koju su izvori nazivali i Crvenom Hrvatskom, nastaje, jača, širi se trgovinom i pomorstvom potpomognuta jos jedna hrvatska "državica". To je Dubrovačka Republika koja nastaje na mjestu antičkog Ragusija. Stoljećima ona priznaje vrhovnu vlast Bizanta, hrvatsko-ugarske krune i od 16. st. Osmanlijskog Carstva. Za svoju slobodu i trgovinu od Mediterana do Britanije Dubrovčani plaćaju godišnji danak. Dubrovnik kao grad-država je važno središte, zapravo žarište hrvatske kulture, književnosti, umjetnosti, pa je zato kasnije slikovito nazivan hrvatskom Atenom.

Od 1102. do 1301. nose hrvatsku i ugarsku krunu vladari iz dinastije Arpadovića, a kad je ona izumrla, počinje borba za nasljedstvo. U Hrvatskoj tada poput kraljeva vladaju Šubići-Bribirski, a čast "bana Hrvata" obnaša Pavao Bribirski koji se od 1299. naziva i "gospodarom čitave Bosne". Njegov brat Mladen je 1300. otišao u Napulj i otud doveo u Zagreb Karla Roberta, sina Karla Martela iz dinastije Anžu (Anjou). Uskoro su ga slavonski plemići otpremili u Ostrogon u Ugarskoj gdje je okrunjen za kralja krune sv. Stjepana, pa od 1301. do 1409. hrvatsko-ugarskim prijestoljem vladaju Anžuvinci, podrijetlom Francuzi.

Ta dinastija dala je dva snažna vladara, Karla Roberta (1301.-1342.) i njegova sina Ludovika I., (1342.-1382.) Iako su Šubići Bribirski doveli Anžuvince na prijestolje, Karlo Robert je uz pomoć ostalih hrvatskih velikaša slomio moć Bribirskih koji su gotovo obnovili hrvatsku državu kao u doba hrvatskih narodnih vladara od 925. do 1089. Poslije poraza i zatočenja bana Mladena Bribirskog (1322.) koji se titulirao kao "ban Hrvata, Bosne, knez Zadra i princip Dalmacije" počela je jačati Bosna za Stjepana II. koji ju je kao vazal kralja Karla Roberta dobio na upravu. Stjepan je proširio svoju vlast na tada hrvatske zemlje: Završje i Hum (Livno, Duvno, Glamoč, Neretvanska krajina) i počeo širiti Bosnu na zapad što su kasnije nastavili Tvrtko I. i Osmanlije.
Za vladanja Ludovika I. ojačala je hrvatsko-ugarska kruna i postala vodeća sila u srednjoj Europi. Najprije je Ludovik slomio moć hrvatskih velikaških obitelji (Nelipića i Bribirskih), a zatim vodio tri rata protiv Venecije za hrvatsku obalu. Zadarskim mirom 1358. odbacio je Mlečane s istočne obale Jadranskog mora i uzeo u zaštitu hrvatski Dubrovnik, tada trgovačkog takmaca Venecije. Ratovao je sa Srbima oko Huma, a zatim prisilio bosanskog vladara Tvrtka I. da mu vrati krajeve koje je uzeo Stjepan II. (Završje, Hum). Budući da je postao i kraljem Poljske, njegova vlast se protezala od Baltičkog do Jadranskog mora, pa se stoga također može reći da je prvi na djelu stvorio Srednju Europu.

Poslije Ludovikove smrti (1382.) nastupilo je razdoblje feudalne anarhije koje će potrajati četrdesetak godina. Protiv tzv. ženske vlade Ludovikovih nasljednika, koji također žele vladati centralistički, digli su se Hrvati, tri brata Horvata i Ivan od Palizne i počeli protucentralistički pokret uz pomoć bosanskog kralja Tvrtka I. koji te borbe koristi za proširenje svoje vlasti. Međutim, to nastoje iskoristiti i Turci-Osmanlije koji se poslije poraza srpske vojske na Kosovu 1389. sve više ubacuju u Bosnu, a s mora prijete Mlečani koji žele poništiti Zadarski mir iz 1358. godine. Kad je ženidbom 1387. postao hrvatsko-ugarskim kraljem Sigismund (Žigmund) Luksemburgovac, a 1391. umro Tvrtko I., zapravo obnovitelj stare hrvatske države, hrvatski otpor bio je osuđen na propast. Braću Horvate je potukao Žigmund kod Doboja u Bosni 1394. i ponovno 1408. porazio bosansku vojsku na istom mjestu. Dinastičke borbe iskoristila je Venecija i 1409. "kupila" od pretendenta na prijestolje hrvatsko pravo na Dalmaciju. Uzalud je hrvatski velikaš Hrvoje Vukčić Hrvatinić pozivao u pomoć Turke i pobijedio Žigmundovu vojsku 1415. kod Doboja u Bosni. Osmanlije su to iskoristile i prodrle prvi put čak do Celja u Štajerskoj pljačkajući putem čitavu Hrvatsku.

Godine 1433. kralj Žigmund je shvatio da je velika opasnost zaprijetila njegovim kraljevinama i od Osmanlija i od Mlečana. Zato je ustrojio tri obrambena tabora - područja, prva u srednjoj Europi. Prvo, hrvatsko, koji je trebalo braniti Hrvatsku i Dalmaciju, drugo, slavonsko, prema rijeci Uni i treće, usorsko, za obranu sjeverne Bosne i Podunavlja. Bio je to začetak organizirane obrane prostora, koji će se u kasnijim stoljećima razviti kao Vojna krajina, granica (Militärgrenze).

Od 1458. do 1490. Hrvatskom i Ugarskom vlada kralj Matijas Korvin koji je sklopio s bosanskim kraljevima savez protiv Osmanlija, a podržala ga je i Sveta Stolica. Međutim, ljeti 1463. sultan Mehmed II. prodre u Bosnu, a kako joj Matijas nije mogao tada pomoći, Bosna je "šaptom", tj. bez otpora pala. Već u jesen kralj Matijas prodro je do Jajca, oslobodio nekoliko gradova. Opet je obnovio obrambeni sustav, tzv. banovine, Jajačku uz rijeku Vrbas i Srebrničku u istočnoj Bosni. U dolini Neretve Hrvatsku je branila utvrda Počitelj. Budući da su Osmanlije već 1393. osvojile Bugarsku, 1453. zauzele Carigrad, 1459. Srbiju, na redu su tada bile Hercegovina, Hrvatska i Ugarska.

U drugoj polovici 15. st. nastavljaju se stalni napadaji Osmanlija iz okupirane Bosne prema Hrvatskoj. Njih, zapravo, vode pretežito domaći, islamizirani begovi od kojih su mnogi donedavno bili katolicima. Bio je to stalni "mali rat" na granici koga vode Turska i Hrvatska. Tako su već 1465. oni osvojili Blagaj na Sani, nekoć grad hrvatskih velikaša Babonića i sjedište hercega Hrvoja Vukčića Hrvatinića. Godine 1471. zauzimaju Počitelj na Neretvi, a 1482. pada i Herceg-Novi, posljednji slobodni dio Hercegovine. Uzalud je Nikola Iločki, hrvatski velikaš imenovan za kralja Bosne (1471.), a kralj Matijas Korvin 1480. prodro u Bosnu čak do Sarajeva. U tim teškim vremenima Hrvati su uspjeli 1491. pobijediti tursku vojsku koja se vraćala s pohoda u Kranjskoj. Ali sve je izgledalo izgubljeno kad je hrvatsko plemstvo 1493. teško potučeno na susjednom Krbavskom polju. Međutim, poraz Hrvata na Krbavi bio je najava i početak stogodišnjeg obrambenog rata u kome su Hrvati hrabro branili svaku stopu svoje zemlje. I dok su Osmanlije od 1453. do 1482. osvojili Carigrad, srušili Bizantsko Carstvo i pokorili brojne kraljevine, Hrvati su u stotinu godina izgubili samo pedesetak kilometara u dubini svoga prostora. Sačuvali su uski pojas svoje države koji su sami nazivali "ostatcima ostataka" nekoć snažnoga hrvatskog kraljevstva.

http://www.hr/hrvatska/povijest/ugarska

 

[Joachim]

Kraljevstvo unutar kraljevstva i personalna unija su dva razlicita pojma zar ne? Dakle karte su netacne jer ne pokazuju niti jedno od ova dva, po njima ne racunajuci NDH,Hrvatska prvi put nezavisna 90-tih posle 12. veka...

 

[Лекизан]

Ја не знам колико може да буде тешко да се схвати да никаква пакта конвекта између Хрватске и Мађарске није потписана већ да је Угарска војно поразила Хрватску у битки на Гвозду где је страдао и хрватски краљ и прикључила њене територије својој земљи.

И такво стање остаје све до слома Угарске после битке на Мохачком пољу 1526 када је страдао и мађарски владар, а обе територије постају део Хабзбуршке царевине под царем Фердинандом, док је један мали део племства у прво време подржавао његовог противкандидата за трон Јована Запољу, који је имао и подршку Турака.

Хрватска је још била дирекно под Угарском ( а под Аустријанцима индирекно) од 1867 до 1918, или боље да кажем људи који су сматрали себе Хрватима.

Просто.

 

[fenix12345]

Ја не знам колико може да буде тешко да се схвати да никаква пакта конвекта између Хрватске и Мађарске није потписана већ да је Угарска војно поразила Хрватску у битки на Гвозду где је страдао и хрватски краљ и прикључила њене територије својој земљи.

И такво стање остаје све до слома Угарске после битке на Мохачком пољу 1526 када је страдао и мађарски владар, а обе територије постају део Хабзбуршке царевине под царем Фердинандом, док је један мали део племства у прво време подржавао његовог противкандидата за трон Јована Запољу, који је имао и подршку Турака.

Хрватска је још била дирекно под Угарском ( а под Аустријанцима индирекно) од 1867 до 1918, или боље да кажем људи који су сматрали себе Хрватима.

Просто.

To je ono što bi ti želio, a istina ti piše gore više...

 

[Orion ST]

Kraljevstvo unutar kraljevstva i personalna unija su dva razlicita pojma zar ne? Dakle karte su netacne jer ne pokazuju niti jedno od ova dva, po njima ne racunajuci NDH,Hrvatska prvi put nezavisna 90-tih posle 12. veka...

A tko spominje nezavisnu državu? Postoje i Škotska i Katalonija, ali nemaju samostalnost niti su zabilježene na karti.

 

[Orion ST]

Ја не знам колико може да буде тешко да се схвати да никаква пакта конвекта између Хрватске и Мађарске није потписана већ да је Угарска војно поразила Хрватску у битки на Гвозду где је страдао и хрватски краљ и прикључила њене територије својој земљи.

И такво стање остаје све до слома Угарске после битке на Мохачком пољу 1526 када је страдао и мађарски владар, а обе територије постају део Хабзбуршке царевине под царем Фердинандом, док је један мали део племства у прво време подржавао његовог противкандидата за трон Јована Запољу, који је имао и подршку Турака.

Хрватска је још била дирекно под Угарском ( а под Аустријанцима индирекно) од 1867 до 1918, или боље да кажем људи који су сматрали себе Хрватима.

Просто.

Ugarska vlada je postala i vlada za Hrvatsku tek 1790. i to nakon "glupe" odluke hrvatskog sabora. Takvo stanje ukinuto je 1848. prekidanjem svih državnih odnosa između Hrvatske i Ugarske, a obnovljeno u drugoj formi 1868.

 

[Orion ST]

Pacta conventa nije postojala kao takva, vjerojatno se radilo o više pisanih privilegija, (kakve su u isto vrijeme dobili i dalmatinski gradovi) koje su dobili svi važniji hrvatski rodovi, a ne hrvatska država, da bi na tom temelju u 14. stoljeću nastala priča o Pacti conventi kao međudržavnom ugovoru (iako je činjenica da se ugarski vladar krunio posebnom krunom i krunidbom za hrvatskog kralja i davao sinu na upravu Hrvatsku sa vladarskim dvorom), kojim je trebalo objasniti poseban položaj Hrvatske u odnosu na Ugarsku koji se doista oblikovao tokom stoljeća, a proizlazio je iz nemoći mađarske vojske da drži Hrvatsku pod stalnom vojnom okupacijom, zbog relativno ravnopravnog razvoja hrvatskog feudalnog poretka kao i zbog opstanka hrvatskih državnih i pravnih ustanova te društvenog poretka, što je u trenutku slabljenja moci vladara u 2. pol. 13. st. omogućilo Hrvatskoj da se nametne i razvije kao poseban politički entitet u odnosu na ostatak Ugarske. Kasnije ni Mađari nisu mogli negirati stoljeća zasebnog društvenog razvoja pa je time potvrđen društveno-politički realitet.

 

[Лекизан]

To je ono što bi ti želio, a istina ti piše gore više...

Ово што сам ја написао потрепљено је историјским изворима и једино има смисла, оно што си ти написао нема везе са историјом већ више за хрватском чежњом за хиљадугодишњом државом и културом, а као што занмо то су празне приче.

Ugarska vlada je postala i vlada za Hrvatsku tek 1790. i to nakon "glupe" odluke hrvatskog sabora. Takvo stanje ukinuto je 1848. prekidanjem svih državnih odnosa između Hrvatske i Ugarske, a obnovljeno u drugoj formi 1868.

Угарска је освојила Хрватску још 1097 године и то је крај хрватске средњевековне државности, статус који је хрватско племство имало у Угарској се мењао, највише су ту искочили Шубићи, али о некој државности не може бити говора јер Хрвати нису имали своју државу.
Такво стање није укинуто 1848 јер је Хрватска до те године била под Аустријом а не под Угарском, и то траје до 1867 и нагодбе Аустријанаца и Мађара када Хрватска завршава у Угарском делу монархије, као и Славонија.Далмација улази у Аустријски део и нема везе са сабором и баном у Загребу јер има свој сабор у Задру.Са друге стране бан у Загребу је делигиран и самим тим завистан од сабора у Пешти и тамошњег председника владе.Очигледно је да је Хрватска зависна од Угарске све до 1918.Мађари су то користили да све помађаре између осталог увођењем и мађарског језика у школе.Међутим та мађаризација тим путем је доста упитна с обзиром да је према проценама само 2% становника знала мађарски а 5% немачки језик, већина је наравно била неписмена и живела на селу.

 

[Лекизан]

Pacta conventa nije postojala kao takva, vjerojatno se radilo o više pisanih privilegija, (kakve su u isto vrijeme dobili i dalmatinski gradovi) koje su dobili svi važniji hrvatski rodovi, a ne hrvatska država, da bi na tom temelju u 14. stoljeću nastala priča o Pacti conventi kao međudržavnom ugovoru (iako je činjenica da se ugarski vladar krunio posebnom krunom i krunidbom za hrvatskog kralja i davao sinu na upravu Hrvatsku sa vladarskim dvorom), kojim je trebalo objasniti poseban položaj Hrvatske u odnosu na Ugarsku koji se doista oblikovao tokom stoljeća, a proizlazio je iz nemoći mađarske vojske da drži Hrvatsku pod stalnom vojnom okupacijom, zbog relativno ravnopravnog razvoja hrvatskog feudalnog poretka kao i zbog opstanka hrvatskih državnih i pravnih ustanova te društvenog poretka, što je u trenutku slabljenja moci vladara u 2. pol. 13. st. omogućilo Hrvatskoj da se nametne i razvije kao poseban politički entitet u odnosu na ostatak Ugarske. Kasnije ni Mađari nisu mogli negirati stoljeća zasebnog društvenog razvoja pa je time potvrđen društveno-politički realitet.

Наравно да није постојала и да је фалсификат из каснијег периода, а о чему је могло да се ради ми не можемо знати.За крунисање угарског краља хрватском круном такође немамо доказа, а да није постојала нека пакта конвекта и нека персонална унија говори управо чињеница да је угарски владар давао ту територију своме сину, дакле није је третирао као неки посебан регнум, нешто слично као што су Немањићи третирали Зету или Хум.
Угарска моћ слаби тек са налетом Турака али онда она завршава у Хабзбуршој монархији и Хрватска заједно са њом као њен саставни део.

 

[fenix12345]

Наравно да није постојала и да је фалсификат из каснијег периода, а о чему је могло да се ради ми не можемо знати.За крунисање угарског краља хрватском круном такође немамо доказа, а да није постојала нека пакта конвекта и нека персонална унија говори управо чињеница да је угарски владар давао ту територију своме сину, дакле није је третирао као неки посебан регнум, нешто слично као што су Немањићи третирали Зету или Хум.
Угарска моћ слаби тек са налетом Турака али онда она завршава у Хабзбуршој монархији и Хрватска заједно са њом као њен саставни део.

OK, kažeš da je Pacta Conventa falsifikat (krivotvorina po hr). Možda i je, ali mućni malo svojom glavom. Da li bi vrijedilo krivotvoriti nešto što ne vrijedi??? Da li bi ti krivotvorio nešto bezvrijedno ili nešto vrijedno???
Kako onda komentiraš činjenicu da je HR i dalje imala svoj sabor, novac, bana, vojsku??? Da li ste vi to sve imali pod Turcima??? Nisu Mađari branili HR od Turaka...

 

[mupi]

Ја не знам колико може да буде тешко да се схвати да никаква пакта конвекта између Хрватске и Мађарске није потписана већ да је Угарска војно поразила Хрватску у битки на Гвозду где је страдао и хрватски краљ и прикључила њене територије својој земљи.

И такво стање остаје све до слома Угарске после битке на Мохачком пољу 1526 када је страдао и мађарски владар, а обе територије постају део Хабзбуршке царевине под царем Фердинандом, док је један мали део племства у прво време подржавао његовог противкандидата за трон Јована Запољу, који је имао и подршку Турака.

Хрватска је још била дирекно под Угарском ( а под Аустријанцима индирекно) од 1867 до 1918, или боље да кажем људи који су сматрали себе Хрватима.

Просто.

Tko je bio mađarski vladar 1526?
Pod kojim uvjetima ove teritorije postaju dio habsburške carevine?

 

[mupi]

Ово што сам ја написао потрепљено је историјским изворима и једино има смисла, оно што си ти написао нема везе са историјом већ више за хрватском чежњом за хиљадугодишњом државом и културом, а као што занмо то су празне приче.

Угарска је освојила Хрватску још 1097 године и то је крај хрватске средњевековне државности, статус који је хрватско племство имало у Угарској се мењао, највише су ту искочили Шубићи, али о некој државности не може бити говора јер Хрвати нису имали своју државу.
Такво стање није укинуто 1848 јер је Хрватска до те године била под Аустријом а не под Угарском, и то траје до 1867 и нагодбе Аустријанаца и Мађара када Хрватска завршава у Угарском делу монархије, као и Славонија.Далмација улази у Аустријски део и нема везе са сабором и баном у Загребу јер има свој сабор у Задру.Са друге стране бан у Загребу је делигиран и самим тим завистан од сабора у Пешти и тамошњег председника владе.Очигледно је да је Хрватска зависна од Угарске све до 1918.Мађари су то користили да све помађаре између осталог увођењем и мађарског језика у школе.Међутим та мађаризација тим путем је доста упитна с обзиром да је према проценама само 2% становника знала мађарски а 5% немачки језик, већина је наравно била неписмена и живела на селу.

Za vrijeme AU postoji hrvatski Sabor koji donosi zakone o unutarnjim poslovima,obrazovanju,sudstvu i narodnom gospodarstvom što je praktički obilježje države,
1868., hrvatski jezik postaje službenim jezikom u Hrvatskoj,Slavoniji i Dalmaciji.

Hrvatska je bila kraljevina unutar Habsburgove monarhije.
Ona je sama po sebi bila širi pojam od kraljevine.
Hrvatska nije bila Austrija, znalo se gdje je Austrija, znalo se gdje je Ugarska,tako se znalo i gdje je Hrvatska.Dobro se znalo dokle je jurisdikcija hrvatskog sabora i gdje je vraćena 1881 vojna krajina.

Vjerovatno su i Madžari bili porobljeni tada, jer je vladar bio njemačke krvi,Habsburg?

Pa su isti ti Madžari bili porobljeni i kad je Anžuvinac bio na vlasti, a nitko ugarske krvi,
pa su bili Mašari porobljeni i kad je Žigmund Luksemburški bio vladar, ni on nije bio ugarske krvi,
a nisu ni Jagelovići.
Vidiš ti te Madžare, otkad je umro zadnji Arpadović 1301.g. i oni su porobljeni jer nemaju vladara narodne krvi.
Arpadovići su se krunili hravatskom krunom, Po tome je očito da je HR zasebna kraljevina, države nisu jedinstvene, ujedinjuje ih tek osoba kralja.
Hrvati Arpadovićima ni porez nisu plaćali.

Tako su valjada i Rusi porobljeni kad im je došla Katarina Velika.
Pa Engleska kad im je Nijemac postao kralj,pa isto i za Bugare kada su primili njemačku dinastiju.

Ne priča se u hrvatskom saboru ugarski, već samo latinski, a kasnije hrvatski.
U zajedničkom ugarskom saboru se također pričalo latinski ,a u vrijeme zasjedanje zajedničkog sabora ,pred zgradom je vijorila hrvatska zastava.Iz kojeg razloga viješ zastavu države koja nepostoji?

A ono što je vama najteže shvatit da je taj suživot trajao od 1102.g. do 19.st. kad je doista i bilo problema zbog natezanja s ugarskim nacionalizmom, ali to 19.st. je kratko razdoblje, zanemarivo.
Hrvatsko plemstvo je za Arpadovića bilo nedirnuto, živjeli su potpuno neovisni od kraljeve vlasti, odnosno, on im je potvrdio sve što su željeli.

Tek dolaskom Anžuvinaca koje su instalirali Šubići Bribirski, kralj ima ambiciju ojačati svoj položaj i nastoji slomiti hrvatsko plemstvo, uspio je ograničiti moć Šubića, ali ne i sve što je htio. nakon toga dolaze Turci i svi imaju pametnija posla.

Nema govora o tome da bi Hrvati bili nekome potčinjeni ili robovali nekome.

Šubići su bili potpuna vlast nad oko 50 000 km2 u svoje doba.
Problemi koji su postojali u 19.st. nisu postojali ni u jednom stoljeću prije, zato su Hrvati tek u 19.st. postajali sve više i više nezadovoljni.
Prije toga motiv za izdvajanje nisu imali.Zašto bi kada su u toj zajednici sačuvali svo vrijeme državnost i povratili okupirane teritorije?
Mi nikakvih problema nemamo ni s Ugrima ni s Austrijom do 19.st. kad su se raspirili nacionalizmi, prvenstveno ugarski. Tek tad se pojavljuje potreba da nešto mijenjamo. Prije ne.
Zašto Škoti ne žele iz Britanije? Zašto danas svi žele u EU?

- - - - - - - - - -

Svetozar Pribičević,"Hrvatska je imala sve oblike državnosti"

 

[Лекизан]

Tko je bio mađarski vladar 1526?
Pod kojim uvjetima ove teritorije postaju dio habsburške carevine?

Био је Лајош II Јагелонац, Пољак, наследио свог оца Владислава Јегеловића, а овај краља Матију Корвина последњег угарског краља.
Под увјетима да је сабор у Пожуну изабрао Фердинанда Хабзбуршког за угарског краља а на основу наследних и родбинских веза које је имао са Јагеловићима, са тим се сложила и локална властела.Фердинанд није имао подршку свуда, конкуренција му је био Јован Запоља кога су форсирали и Турци.

На онај други пост ти је већ одговорено само што се ти правиш блесав па тандараш све исто у круг, ако има неко залудан нека ти понови, али осврнуо бих се на ово:

Hrvatska nije bila Austrija, znalo se gdje je Austrija, znalo se gdje je Ugarska,tako se znalo i gdje je Hrvatska.Dobro se znalo dokle je jurisdikcija hrvatskog sabora i gdje je vraćena 1881 vojna krajina.

Да, јако се добро знало где је Хрватска за време Хабзбурговаца, ошишај данашњу Хрватску са свих страна, без Истре, Далмације, Славоније и Војне границе до 1881, и оно што остане то је Хрватска.

OK, kažeš da je Pacta Conventa falsifikat (krivotvorina po hr). Možda i je, ali mućni malo svojom glavom. Da li bi vrijedilo krivotvoriti nešto što ne vrijedi??? Da li bi ti krivotvorio nešto bezvrijedno ili nešto vrijedno???
Kako onda komentiraš činjenicu da je HR i dalje imala svoj sabor, novac, bana, vojsku??? Da li ste vi to sve imali pod Turcima??? Nisu Mađari branili HR od Turaka...

Доказани фалсификат из 14 века тачније.Каква ти је то наопака логика, мотив за кривотворење документа и јесте то што тај документ није постојао а некоме је то жарко требало, претпостављам да је неко од властеле у том периоду хтео да прошири свој домен утицаја, да ли територију на којој влада или да се попне неки степеник више на друштвеној лествици, или да се осамостали од угарског владара, а то је ишло лакше уколико се установи да је та територија посебан регнум одавно, везан само неком унијом за владара, тако некој особи би овакав фалсификат користио.По ономе што сам читао да је документ фалсификат то стоји, а коме је ишло у прилог то нико не каже, вероватно се и не зна.
Уколико мислиш да је кривотворење и фалсификовање докумената скорија појава вараш се.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/508072-Hrvatski-kraljevi/page50

 

[fenix12345]

Био је Лајош II Јагелонац, Пољак, наследио свог оца Владислава Јегеловића, а овај краља Матију Корвина последњег угарског краља.
Под увјетима да је сабор у Пожуну изабрао Фердинанда Хабзбуршког за угарског краља а на основу наследних и родбинских веза које је имао са Јагеловићима, са тим се сложила и локална властела.Фердинанд није имао подршку свуда, конкуренција му је био Јован Запоља кога су форсирали и Турци.

На онај други пост ти је већ одговорено само што се ти правиш блесав па тандараш све исто у круг, ако има неко залудан нека ти понови, али осврнуо бих се на ово:

Да, јако се добро знало где је Хрватска за време Хабзбурговаца, ошишај данашњу Хрватску са свих страна, без Истре, Далмације, Славоније и Војне границе до 1881, и оно што остане то је Хрватска.

Доказани фалсификат из 14 века тачније.Каква ти је то наопака логика, мотив за кривотворење документа и јесте то што тај документ није постојао а некоме је то жарко требало, претпостављам да је неко од властеле у том периоду хтео да прошири свој домен утицаја, да ли територију на којој влада или да се попне неки степеник више на друштвеној лествици, или да се осамостали од угарског владара, а то је ишло лакше уколико се установи да је та територија посебан регнум одавно, везан само неком унијом за владара, тако некој особи би овакав фалсификат користио.По ономе што сам читао да је документ фалсификат то стоји, а коме је ишло у прилог то нико не каже, вероватно се и не зна.
Уколико мислиш да је кривотворење и фалсификовање докумената скорија појава вараш се.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/508072-Hrvatski-kraljevi/page50

Eto ga sad na. Kako ću krivotvoriti nešto što ne postoji. Da bi nešto mogao krivotvoriti to nešto mora postojati. Može se krivotvoriti novčanica od 100, 200, 500kn, ali ne i od 300kn jer ona ne postoji. Upravo to, što je kako ti kažeš krivotvorina, je dokaz da je Pacta conventa u nekakvom obliku postojala, jer ne možeš krivotvoriti nešto što ne postoji.

 

[Лекизан]

Али можеш измислити нешто иако није постојало јер ти је тада потребно, и навести овлашћена која су ти потребна.
Као што су Натовци измислили да Садам Хусеин има оружје за биолошко уништење а није имао, али је послужило сврси капираш.

 

[mujohrnjica111]

Pa jasta nego pod ugarskom, pa vece smo slobode imali mi pod turcima, i srbi i bosnjaci, nego hrvati pod ugarima

 

[mupi]

Био је Лајош II Јагелонац, Пољак, наследио свог оца Владислава Јегеловића, а овај краља Матију Корвина последњег угарског краља.
Под увјетима да је сабор у Пожуну изабрао Фердинанда Хабзбуршког за угарског краља а на основу наследних и родбинских веза које је имао са Јагеловићима, са тим се сложила и локална властела.Фердинанд није имао подршку свуда, конкуренција му је био Јован Запоља кога су форсирали и Турци.

]

Doznavši, da je iza ne­sretne bitke kod Muhača 29. kolovoza 1526. zaglavio kralj Ljudevit II., sa­stanu se Hrvati 23. rujna na saboru u Koprivnici. Ovdje izaberu Krstu Fran-kopana „regentom i protektorom" hrvatskim, ne obazirući se nimalo na bana Franju Bacana. Pošto je pak Ljudevit II. umro bez djece, raspravljalo se na saboru koprivničkom takodjer o prijestolonasljedstvu. Sabor izabere poslanstvo, koje će kraljici udovici Mariji izraziti sažaljenje, te se upustiti u dogovore s njezinim bratom Ferdinandom.
— Istodobno se o tome živo raspravljalo u Ugarskoj. Verbeci je Magjare vatrenim govorima odvra­ćao od Ferdinanda Habsburškoga. On iznese ideju: neka se Ivan Zapolja oženi s Marijom, udovicom kralja Ljudevita II. Kad je Marija odbila ponudu Zapoljinu, pozove Verbeci plemstvo ugarsko, neka 14. listopada dodje u Tokaj na izborni dogovor. Ovdje se odlučilo, da će kralja ugarskoga birati 5. studenoga na saboru u Stolnome Biogradu. Nato dade Zapolja s vojskom svojom zaposjesti Višegrad, Budim i Ostrogon; u Višegradu se dobavio i krune ugarske. Plemstvo je u Zapolji gledalo svoga narodnoga kralja, kakav je nekada bio Matija Korvin. Zato bude Zapolja na saboru u Stolnome Biogradu (10. studenoga) jednoglasno izabran, a sutradan i okrunjen za kralja ugarskoga.
— Na taj sabor dodje i Krsto Frankopan, koga je od Habsburgovaca odvratila neodlučnost Ferdinandova. Zapolja je znao cijeniti odličnoga pristašu svoga. Zato imenuje Krstu vrhovnim voj­ničkim zapovjednikom u Ugarskoj, a podjedno i banom Hrvatske, Slavonije i Dalmacije; uz to mu obeća 20.000 forinti gotova novca i još neke da­rove. Odsada je Krsto Frankopan vjerno služio Zapolji, komu nadje u Slavoniji mnogo pristaša. Na stranu Zapoljinu prijedje i zagrebački biskup Šimun Erdedi. Njemu je novi kralj obećao bogatu biskupiju u Jegri, a uz to dopustio, da pridrži i zagrebačku biskupiju; podjedno ga je 12. prosinca 1526. imenovao svojim kancelarom.:; I bivši ban Ivan Tah pristade uz Ivana Zapolju, nakon što je od Ferdinanda lukavo izmamio 900 dukata.

 

[mupi]

Da se priznade Ferdinandovo pravo na prijestolje ugarsko, sazove palatin Bator državni sabor. Malobrojne pristaše „austrijske stranke" iza­beru Ferdinanda na saboru u Požunu 16. prosinca 1526. kraljem ugarskim.
Više je pristaša nalazio Ferdinand u Hrvatskoj. Ovdje su ga velikaši i plemići štovali radi toga, što im je već pet godina pomagao u borbi s Tur­cima. Hrvatski staleži odluče, da će 21. prosinca držati u Cetinu izborni sabor. Na taj sabor pošalje Ferdinand 5. prosinca svoje punomoćnike: bečkoga prepošta Pavla Obersteina, mehovskoga prefekta Ivana Puchlera, te svoje kapetane: Ivana Kacijanera i Nikolu Jurišića.
— Za ovo je znao Krsto Frankopan. On sazove staleže tajdašnje Slavonije na sabor u Kri-ževac. Ovdje ga staleži 18. prosinca priznadu banom svojim; podjedno odluče, da će kralja birati početkom g. 1527. I doista odredi Krsto, da će se izborni sabor držati 5. siječnja u Dubravi, gradu biskupa zagre­bačkoga. Na taj sabor pozove on i staleže iz Hrvatske. Bojao se, da oni ipak ne će doći. Zato im zaprijeti: „Ne dodjete li na raspisani sabor u Dubravu i ne priznate li Zapolju kraljem svojim, dat ću vam oči iskopati
Radi loših puteva stignu Ferdinandovi poslanici u Cetin istom na Badnjak. Od hrvatskih velikaša dodjoše na cetinski sabor: Andrija Mišlje-nović Uzdoljski, biskup kninski i opat topuski, zatim krbavski knez Ivan Karlović, onda brinjski knezovi Krsto i Vuk Frankopan, pa knezovi: Ni­kola Zrinski, Stjepan Blagajski, te Juraj Frankopan, knez cetinski i slunjski. Medju plemićima spominju se: Krsto Šubić od Perne, Bernardo Tompić od Zečeva, Ivan Kobasić od Brekovice, zatim Janković, Križanić, Čipčić, Babonožić, Skobljić, Antun Otmić, Novaković, Izačić, Gušić, Zimić i Grgur Otmić, plemićki sudac županije zagrebačke. Izrično se jošte spominje, da su na tome saboru bili zastupnici gradova, slobodnjaka i ostaloga naroda hrvatskog tako, da je tu bila zastupana „čitava Hrvatska" („universitas regni Croatiae").
Sabor je u Cetinu započeo svoje djelovanje 30. prosinca 1526. Prvi su dan Hrvati ispitivali ugovore od g. 1463., 1491. i 1506., na temelju kojih je Ferdinand izvodio svoje pravo na Hrvatsku. Za Hrvate je od po­sebne važnosti bila povelja, kojom su 7. ožujka 1492. velikaši i plemići hrvatski priznali Habsburgovcima nasljedstvo za slučaj, ako bi izumrla hrvatska loza Jagelovića. Na večer 30. prosinca ustanovi sabor cetinski, da Ferdinand ima nedvojbeno pravo na prijestolje hrvatsko. Isto pravo pripada i Ferdinandovoj supruzi Ani, jedinoj sestri Ljudevita II. Sutradan-je sabor cetinski raspravljao o uvjetima, uz koje će Ferdinanda birat za kralja svoga. Punomoćnici Ferdinandovi pismeno se zavjeriše, da će biti ispunjena ova 4 uvjeta:
1. Ferdinand će u.Hrvatskoj uzdržavati 1000 konjanika i 200 pješaka. Staleži i redovi dozvoljavaju, da poseban kape­tan kraljev zapovijeda nad 200 konjanika i 200 pješaka. Naprotiv će se medju hrvatske velikaše i plemiće podijeliti 800 konjanika; kralj će za uzdržavanje i plaću svakoga konjanika davati mjesečno po 3 dukata.
2. Da se Hrvatska lakše brani od Turaka, držat će Ferdinand primjeren broj vojnika u susjednoj Kranjskoj.
3. Kralj će dati pregledati i opskrbiti hrvat­ske tvrdje. Stalne će posade uzdržavati u Klisu, Bihaću, Ripaču, Senju, Otočcu i u Starom gradu (ispod Velebita).
4. Ferdinand će potvrditi i obdržavati sve „povlastice, pravice, sloboštine i zakone, koje su kralje­vini Hrvatskoj te njenim stanovnicima i žiteljima nekada dali i podijelili pri­jašnji prejasni vladari".
— Ove su rasprave potrajale na staru godinu do 4 sata po podne; pod večer izabere sabor Ferdinanda kraljem hrvatskim. Na novu godinu 1527. u jutro podju velikaši i plemići u samostansku crkvu sv. Marije, gdje polože prisegu vjernosti kralju Ferdinandu i kra­ljici Ani. Dok su učesnici sabora u crkvi pjevali „Tebe Boga hvalimo", zvonjela su zvona i gruvali topovi, a glasnik je po ulicama cetinskim javljao, da je Hrvatska dobila novoga kralja. Još istoga dana sastave Hrvati po­velju, kojom Ferdinanda proglašuju „pravim, zakonitim, nedvojbenim i naravnim kraljem našim i čitave ove slavne kraljevine Hrvat­ske." Ovu su povelju učesnici sabora providjeli pečatima svojim. Sa li­stine visi na svilenim vrpcama 7 pečata. Prvi je pečat kninskoga biskupa Andrije Tuškanića, drugi kneza Ivana Karlovića, treći Nikole Zrinskoga, peti Jurja Frankopana, šesti Vuka Frankopana, a sedmi kneza Stjepana Blagajskoga. Četvrti je pečat kraljevine Hrvatske, koji prikazuje šahovsko polje sa 64 kocke (po 8 kocaka u 8 redova), a ima napis „Regni sigil-lum." To je prvi spomen hrvatskoga pečata. Izvornik ove povelje sabora cetinskoga čuva se još i sada u c. i kr. tajnom arkivu u Beču.


— Na cetinskom saboru rasprav­ljahu staleži takodjer o pitanju, kako da se obrane od Zapoljinaca. O tomu govore Hrvati u svojoj adresi, koju su 3. siječnja 1527. upravili kralju Ferdinandu ovako: Mi se ne bojimo samoga Krste Frankopana, jer smo mu posve dorasli; ali ako Krsti pomogne vojvoda Ivan Zapolja, onda ćemo postradati. Zato Vaše Veličanstvo molimo, da nam što prije pošalje oveći broj vojnika i bojnih sprava. Jednako molimo, da nam V. V. u roku od 10 dana pošalje tromjesečnu plaću za onih 800 konjanika, što ćemo ih mi sami unovačiti i uzdržavati; inače nam zbog oskudice novaca ne će biti moguće, da štogod poduzmemo u obranu našu i ove kraljevine". Staleži još mole kralja, neka Nikolu Jurišića imenuje svojim namjesnikom u Hrvatskoj.

Na odredjeni dan (5. siječnja 1527.) dodju u Dubravu: ban Krsto Frankopan, zagrebački biskup Šimun Erdedi, podban Mirko Bradač od Ladomerca, Petar Erdedi, Ivan Banić od Virovitice, Mihajlo Kešerev i mnoga druga gospoda iz Slavonije. Zapolju zastupahu na saboru Banić i Kešerev. Ovi su jednostavno pročitali zaključak, što ga je 12. listopada 1505. stvorio ugarski sabor na Rakoškome polju. Po tome zaključku, koji nikada nije postao zakonom, obvezaše se ugarski staleži, da „ne će nikada više kraljem svojim izabrati baš nikoga od stranih naroda, bio on ma kojeg jezika". Ovaj zaključak nije vezao kraljevinu Slavoniju, jer njezini po­slanici („oratores") na spomenutom saboru nijesu primili stvoreni zaključak. Pa ipak sabor u Dubravi uzme zaključak rakoškoga sabora za ustuk protiv nasljednog prava Ferdinandova, te 8. siječnja 1527. jednoglasno iza­bere Zapolju kraljem hrvatskim.

 

[mupi]

Odmah na proljeće g. 1527. započne u Hrvatskoj i Slavoniji borba izmedju pristaša Ferdinandovih i Zapoljinih. Slutilo se, da će Turci na svoju korist upotrijebiti ovaj gradjanski rat; lako će im pak biti osvajati Hrvatsku, kad se Ferdinand još nije ni maknuo, da ispuni uvjete, pod kojima ga je sabor u Cetinu birao za kralja hrvatskoga.
Uzalud mu hrvat­ski velikaši 28. travnja 1527. iz Cetina upravljaju predstavku: „Neka znade Vaše Veličanstvo, da se ne može naći, da bi Hrvatsku ma koji vladar si­lom podjarmio. Po smrti našega posljednjega kralja — sretne uspomene Zvonimira — svojevoljno se pridružismo svetoj kruni ugarskoj, a sada Vašemu Veličanstvu. Prije su nas pomagali papa i Mlečani, a imali smo i drugih prijatelja. Otkada Vaše Veličanstvo izabrasmo za kralja, svi nas ostaviše." Hrvatski je sabor izabrao 2 plemića (Bernarda Tompića i Mi­hovila Skobljića), koji će kralju Ferdinandu prikazati, kako Hrvatska trpi od gladi i drugih neprilika. Sabor upućuje poslanike, neka kralju kažu i ovo: Nitko neka ne misli, da mi nijesmo mogli učiniti drugo, nego li se dati pod okrilje Vašega Veličanstva. Prošle je godine turski sultan k nama poslao svoje povjerenike, koji su nas molili, neka se predademo njemu. Turci obećavahu, da će nam ostati djedovina naša, pa da ne će biti vri-jedjani naši običaji, vjera i sloboda; kmetove naše oslobodit će na 10 go­dina od svake daće. Pri tom se sultan pozivao na to, što pod sobom imade već mnoge kršćanske zemlje, kojima je ostavio staru vjeru i obi­čaje; nas dapače ne će siliti, da ratujemo sa drugim kršćanima. Turci su nas već više puta molili, neka im dopustimo, da preko Hrvatske prova­ljuju u pokrajine Vašega Veličanstva. Obećavahu nam, da će naša imanja ostaviti netaknuta, a uz to da će nam ostaviti i sav plijen osim zaroblje­nih ljudi. Otkako smo pod vladom Vašega Veličanstva, napastovahu nas Mlečani, neka zajedno s njima sklopimo mir s Turcima, pa će nam tada dati velike nagrade. Velike nam je ponude stavljao takodjer erdeljski voj­voda (Zapolja), koji se sada naziva kraljem.
Početkom g. 1527. harali su Turci po Lici, Krbavi i po susjednoj Hrvatskoj sve do Istre i Kranj­ske Šibenski poturica Muratbeg dodje 26. ožujka pred Karlovićev grad Obrovac na rijeci Zrmanji ispod Velebita. Kako je Turaka bilo 2000, a branitelja samo 25, morao je knez Juraj Posedarski 30. ožujka predati Obrovac.Naskoro iza toga provali bosanski namjesnik Usrefbeg u Liku i Krbavu. Hrvatskoj ne priteče u pomoć ni kralj Ferdinand ni ban Franjo Bacan -ni itko drugi. Redomice osvoje Turci gradove Udbinu, Komić i Mrsinj, a narod odvedu u ropstvu, na koliko se nije za vremena s plem­stvom ličkim zaklonio u druge krajeve hrvatske.Tako je Ivan Karlović izgubio djedovinu svoju. Dvaput se Turci pojave pod Klisom; ipak je ovu tvrdju sretno obranio grof Petar Kružić. Da Hrvatska ne bude bez branitelja, imenuje Ferdinand u srpnju g. 1527. banom takodjer Ivana Karlovica.
Kralj je to učinio na ponuku hrvatskih staleža, koji su mu glede bana Bacana 28. travnja 1527. poru­čili ovo: Niti pokojnomu kralju Ljudevitu niti Vašemu Veličanstvu nijesmo obećali, da ćemo Franju Bacana držati za bana svoga. Ipak smo pripravni,, da ga priznamo za bana, ako se obveze, da će stanovati medju nama (čega dotada nije činio). Molimo pako kralja, neka u buduće ne imenuje banom nikoga, tko ne želi ostati medju nama.
— Ferdinandu je kr. vijeće u Beču 26. svibnja 1527. predložilo, neka banom imenuje Nikolu Jurišića, pa da se tako u jednoj ruci nadje banstvo i vrhovno vojničko zapovjed­ništvo. No kralj nije poslušao svoje savjetnike, već je pozvao hrvatske staleže, neka mu sami označe nekoliko zgodnih osoba, dostojnih za ban­sku čast, pa neka kralja obavijeste o sposobnostima ovih kandidata; kada kralj doznade za sve to, imenovat će banom jednoga od predloženika. Time je kralj hrvatskome saboru podijelio pravo, da predlaže kandidate za bansku čast. Sabor se ovim pravom služio sve do god. 1790.


Vojske svoje Ferdinald nije mogao poslati u Hrvatsku, jer ju je trebao za rat na Zapolju. Krenuvši sa 21.000 vojnika iz Beča, osvoji Ferdinand redomice gradove: Gjur, Komoran, Ostrogon, Višegrad i Budim. Zapolja uzmakne prema Tisi; no Ferdinandov vojvoda Nikola Salm poleti za njim, te ga 27. rujna 1527. razbije kod Tokaja. Zapolja je u nevolji pozvao u pomoć svoga vjernoga vojvodu Krstu Frankopana. Krsto sabere 10.000 pješaka i 3000 konjanika, pa iz Križevca krene prema Ugarskoj. Na putu zaustavi se kod Varaždina, gdje bijaše u tvrdji posada Ferdinandova, dočim je varoš pristala uz Zapolju. Kad je Krsto pregledavao gradske utvrde, po­godi ga 26. rujna 1527. tane iz topa. Nato Krsto podje prema Koprivnici, ali umre putem u Martijancu. Smrću Krstinom raspade se i vojska njegova.

- - - - - - - - - -

Pa jasta nego pod ugarskom, pa vece smo slobode imali mi pod turcima, i srbi i bosnjaci, nego hrvati pod ugarima

kud ćeš veće slobode nego kada ti uzmu djecu da prave male turčiće i konzumiraju prvu bračnu noć

 

[mujohrnjica111]

Ja eto a vama dolazio franc da vas pita da li cete mu dati mladih konjusara...kod turaka su ljudi.dogurali do visokih pozicija a vi ste i poslije 800 godina ostali konjusari, nije uvreda, nego hocu da kazem da vam svabi nije dao naprijed.

 

[Лекизан]

Doznavši, da je iza ne­sretne bitke kod Muhača 29. kolovoza 1526. zaglavio kralj Ljudevit II., sa­stanu se Hrvati 23. rujna na saboru u Koprivnici. Ovdje izaberu Krstu Fran-kopana „regentom i protektorom" hrvatskim, ne obazirući se nimalo na bana Franju Bacana. Pošto je pak Ljudevit II. umro bez djece, raspravljalo se na saboru koprivničkom takodjer o prijestolonasljedstvu. Sabor izabere poslanstvo, koje će kraljici udovici Mariji izraziti sažaljenje, te se upustiti u dogovore s njezinim bratom Ferdinandom.
— Istodobno se o tome živo raspravljalo u Ugarskoj. Verbeci je Magjare vatrenim govorima odvra­ćao od Ferdinanda Habsburškoga. On iznese ideju: neka se Ivan Zapolja oženi s Marijom, udovicom kralja Ljudevita II. Kad je Marija odbila ponudu Zapoljinu, pozove Verbeci plemstvo ugarsko, neka 14. listopada dodje u Tokaj na izborni dogovor. Ovdje se odlučilo, da će kralja ugarskoga birati 5. studenoga na saboru u Stolnome Biogradu. Nato dade Zapolja s vojskom svojom zaposjesti Višegrad, Budim i Ostrogon; u Višegradu se dobavio i krune ugarske. Plemstvo je u Zapolji gledalo svoga narodnoga kralja, kakav je nekada bio Matija Korvin. Zato bude Zapolja na saboru u Stolnome Biogradu (10. studenoga) jednoglasno izabran, a sutradan i okrunjen za kralja ugarskoga.
— Na taj sabor dodje i Krsto Frankopan, koga je od Habsburgovaca odvratila neodlučnost Ferdinandova. Zapolja je znao cijeniti odličnoga pristašu svoga. Zato imenuje Krstu vrhovnim voj­ničkim zapovjednikom u Ugarskoj, a podjedno i banom Hrvatske, Slavonije i Dalmacije; uz to mu obeća 20.000 forinti gotova novca i još neke da­rove. Odsada je Krsto Frankopan vjerno služio Zapolji, komu nadje u Slavoniji mnogo pristaša. Na stranu Zapoljinu prijedje i zagrebački biskup Šimun Erdedi. Njemu je novi kralj obećao bogatu biskupiju u Jegri, a uz to dopustio, da pridrži i zagrebačku biskupiju; podjedno ga je 12. prosinca 1526. imenovao svojim kancelarom.:; I bivši ban Ivan Tah pristade uz Ivana Zapolju, nakon što je od Ferdinanda lukavo izmamio 900 dukata.

Знаш колико ме занимају википедијске сплачине без икаквих извора, поготово када је аутор усташа Рудолф Хорват.
Било би те срамота да имаш образа.

 

[zlatko01]

Ima li ugarskih verodostojnih podataka o Hrvatskoj?

 

[fenix12345]

Али можеш измислити нешто иако није постојало јер ти је тада потребно, и навести овлашћена која су ти потребна.
Као што су Натовци измислили да Садам Хусеин има оружје за биолошко уништење а није имао, али је послужило сврси капираш.

A izmisliti kome??? Kada??? Ako je Pacta conventa "izmišljena" u 14.stoljeću kako ti kažeš što bi se dobilo s tim??? Pa i u 14. stoljeću su Mađari vladali Hrvatskom! Pa valjda bi Mađari znali da li su potpisali kakav sporazum ili ne?
Ako ga nisu potpisali čemu onda izmišljati tad Pactu conventu???? Što bi dobili s tim dok su Mađari u HR na vlasti??? Ali ako je nekakav sličan ili isti sporazum postojao, onda u tom slučaju , itekako ima smisla "krivotvoriti" Pacta conventu...