Hrvatska obeležava 100 godina od rođenja Tuđmana

Hrvatski Srbi nisu htjeli široku autonomiju. Htjeli su jedino i isključivo biti ujedinjeni sa Srbijom u bilo kojem obliku, a hrvatsku državu nisu htjeli priznati ni pod razno što su stotinu puta potvrdili riječima kako će radije iseliti nego biti dijelom bilo kakve hrvatske države.
Seres kao forka koja ima proliv.
Ja se secam dobro 89ta, Pirovac, na vratima radnje pise za " dom spremni", nisu hteli da nas usluze jer smo umosto kruh ( ***** izraz ) rekli hleb i da su se na ulicama tako pozdravljali rvati....
Sve ste sami zakuvali, pogotovo taj tu teo, Sibenik, Pirovac....
 
Izgleda da nisu baš svi u Hrvatskoj slavljenički raspoloženi:

Index.hr: "Pre točno sto godina rodio se Franjo Tuđman. Bilo bi bolje da nije"​


https://www.021.rs/Info/komentari/305616
Najčitaniji hrvatski portal Index.hr objavio je tekst povodom dana rođenja Franje Tuđmana sa naslovom "Pre točno sto godina rodio se Franjo Tuđman. Bilo bi bolje da nije".
Tekst Gordana Duhačeka je na Fejsbuku za nekoliko sati od objavljivanja lajkovalo više od 4.000 ljudi, dok je samu objavu komentarisalo više od 2.600 korisnika ove društvene mreže.

Na samom početku tekstu navode, ukratko, najvažnije stvari iz Tuđmanove biografije, da je bio član Komunističke partije i učesnik NOB-a, da je imao čin general-majora u JNA, te da je iz partije izbačen, da je bio u zatvoru i da je na kraju postao prvi predsednik Hrvatske.
Nastavak donosi, na neki način, i priču o Tuđmanovoj zaostavštini. Kako piše, ostvarenje "tisućljetnog sna" postalo je noćna mora, dok je sam Tuđman postao "opsednut idejom 'hvatske države'".

"Hrvati bi kao narod možda bolje prošli da nije bilo Tuđmana, da se nikad nije rodio, a isto vrijedi za Republiku Hrvatsku... Pravi uspjeh bi bio postići raspad Jugoslavije bez rata i ostvariti ideju neovisne Hrvatske uključivanjem, a ne isključivanjem njenih građana srpske nacionalnosti. Tuđman nijedno nije uspio, a samo za prvo se može reći da je donekle pokušao", piše Duhaček na Index.hr.
Autor navodi i da je Tuđman bio u duši Staljinista, te da je njegov odgovor na pitanje "Kakva Hrvatska?" glasio: "nacionalistička, uskogrudna, malograđanska, zatvorena, patrijarhalna i klerikalna Hrvatska".

Tekst u kojem govori i profesor Dario Čepo, a u kojem se piše o zaostavštini autoritarnih tendencija Tuđmana i HDZ-a, te o tome da je HDZ uništio Hrvatsku, pročitajte na OVOM LINKU.
https://www.021.rs/story/Info/Regio...LS8__ln_IoIuwNLVvSyVR1U308uUIz6HUZ00W1M4CQAK8
 
А ко их је то потврдио и где?
То су њихове класичне еурофашистичке форе. Да су у Хрватској испали већина Срби, онда не би било никаквих "потврђених" граница, јер би тад причали да нагодба са Угарима није била правоснажна у оквирима Аустро-Уграске монархије. Отприлике као да су Македноци 1967. потписали нагодбу са Шћипетарима и потврдили им неке тамо границе, без да питају Тита и КПЈ.

Имају они цео век унапред спремна вишеструка правна решења које ће да покрију све опције, у зависности од тога какав исход буде.
 
Precizno poslije cirka 890 godina, ali nema veze. ;)
Nije problem što Hrvatska nikada nije bila samostalna u tim granicama, jer neki od onih teritorija koje je tada imala nisu danas u njen granicama, tako da je to svejedno uravnoteženo. Nešto dobiješ, nešto izgubiš. Kada bi se gledale granice Srbije iz 1878. godine, Srbi bi se trebali odreći više od pola teritorija.
Kakve to veze ima sto vam je drzavu ujedinio i time stvorio srpski monarh.
Dovoljno je, hvala. :lol:
 
Да видимо шта каже енциклопедија Британика:
IMG_20220515_054226.jpg

Значи, када је створена Аустроугарска двојна монархија, Хрватска, која је била део Хабзбуршког царства, спојена је са Славонијом и стављена под угарску јурисдикцију. Иако су се многи Хрвати који су тражили пуну аутономију за Јужне Словене царства противили том уређењу, хрватски Сабор (скупштина), изабран на сумњив начин, потврдио је потчињавање Хрватске Угарској прихватањем Нагодбе у септембру 1868. године.
Значи, нису имали ни пуну аутономију нити било шта вредно пажње и они нам то данас представљају као њихову државност?!

И онда нам овде искомплексирани кроасан прича бајке о томе да су они имали државу у држави. Нема везе што је то чиста измишљотина али лепо звучи па још хоће да нагласи да су пре нас имали државу??
Мада је Србија имала кнежевину у оквиру Турске, потврђену хатишерифом из 1838, Срби ту кнежевину нису доживљавали као своју праву државу и наставили су да се боре за независну државу коју су Берлинским конгресом 1878 коначно добили!
Ово, што нам кроасани свакодневно сервирају као своју историју није ни смешно него болесно!
Једина истина је да није било српског краља и његове наивности, кроасани никада не би имали државу.
Класика, нахрани џукелу да те уједе!
 
Seres kao forka koja ima proliv.
Ja se secam dobro 89ta, Pirovac, na vratima radnje pise za " dom spremni", nisu hteli da nas usluze jer smo umosto kruh ( ***** izraz ) rekli hleb i da su se na ulicama tako pozdravljali rvati....
Sve ste sami zakuvali, pogotovo taj tu teo, Sibenik, Pirovac....
Ja ne isključujem mogućnost da se ti dobro sjećaš Pirovca, ali selektivni dogođaj kojem si ti nazočio ne možeš poopćavati na cjelokupnu kompleksnost problema odnosa Srba prema samostalnoj hrvatskoj državi.

Od početka srpske pobune u Hrvatskoj, srpski političari u Hrvatskoj su javno iznosili fatalističke teze o nemogućnosti suživota između Hrvata i Srba. U kolovozu 1991. godine predsjednik Skupštine općine Obrovac Sergej Veselinović izjavio je da su Srbi "zauvijek" izgubili "svaki interes" da žive i ostvare svoju budućnost u sklopu Hrvatske. To je bilo prije proglašenja konačne neovisnosti Republike Hrvatske.

Početkom 1992. jedan srpski dužnosnik rekao je da "nema i ne može biti" ikakva "suživota" s Hrvatima. Uz to je dodao da je za Srbe "granica" prema Hrvatima "kraj svijeta" i da za njih Hrvate više ne postoje. Poznat je i video snimak notornog Siniše Martića Šilta, vođe paravojne jedinice iz Gline koji je izjavio "ako ova Krajina bude u okviru Hrvatske, onda je najbolje da se svi preselimo u Srbiju".

Godine 1995. nitko od Srba nije bio spreman prihvatiti sporazum i napraviti kompromis s Hrvatima. Ta mogućnost je bila u potpunosti odbacivana, zbog čega je propao i Plan Z-4. Još 1994. izašao je preko Tanjuga članak Srpskog lista pod naslovom "Nikada više u zajedničku državu" u kojem, kada se govori o neprihvatljivosti budućeg suživota Hrvata i Srba, između ostalog stoji

"Više nema Srbina koji bi na to pristao, i nema te sile koja bi ga mogla na to natjerati."

Uoči vojne operacije "Bljesak" u zapadnoj Slavoniji, 29. travnja 1995. godine, kabinet "predsjednika RSK" Milana Martića izdao je priopćenje u kojem stoji kako "nikakvog zajedničkog života sa Hrvatima ne može biti", dok je kvazipovjesničar, a zapravo ekstremni političar "RSK" Slobodan Jarčević izjavio da se Srbi trebaju odvojiti od (ostatka) Hrvatske "kineskim zidom" i ujediniti sa Republikom Srpskom te dodao:

"Srbi su i ovoga puta spremni da oproste Hrvatima sve zločine pod uslovom da se od njih odvoje za sva vremena. Jer nema nijednog razumnog razloga zbog kojih bi Srbi živjeli u Hrvatskoj."

Važno je napomenuti da su takve beskompromisne i isključive stavove Srbi u Hrvatskoj i njihovo vodstvo imali od samog početka zaoštravanja sukoba, a naročito nakon odstranjivanja Jovana Raškovića iz političkog života hrvatskih Srba.

Godine 1993. predstavnici Srba Banije i Korduna uputili su Miloševiću pismo u kojem tvrde da oni nikako ne mogu prihvatiti hrvatsku vlast, čak i ako bi imali "specijalni status", jer bi to značilo da "preko 50% bude zatvoreno i pobijeno", a preostalo Srbi bi bili "etiketirani kao četnici bez ikakvih prava", zbog čega kao konačan cilj svog djelovanja navode buduće ujedinjenje "RSK" sa Srbijom. Iz tog primjera, ali i mnogih drugih, i prije i poslije, jasno se uočava da Srbi uopće nisu htjeli široku autonomiju u Hrvatskoj i nisu je doživljavali kao zadovoljavajuće rješenje, već su svoj budući društveni, politički i kulturni život vidjeli isključivo i jedino izvan sastava Republike Hrvatske.

Iz svega toga, ali i onoga što (još) nisam naveo, evidentno je da zapravo netko drugi "sere kao foka". :kafa:
 
Баш је Јеврејима потребно посебно хушкање да се бране, па још из Тел Авива, када виде нацистичке униформе.... 😅
:hahaha: Ti uspoređuješ situaciju 1990-ih i Srbe čiji su pripadnici počinili teške ratne zločine, uključujući zločine protiv čovječnosti i sam genocid kao najgori oblik ratnog zločina, sa Židovima koji su bili žrtve u Drugom svjetskom ratu?! :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1:
 
Izgleda da nisu baš svi u Hrvatskoj slavljenički raspoloženi:

Index.hr: "Pre točno sto godina rodio se Franjo Tuđman. Bilo bi bolje da nije"​


https://www.021.rs/Info/komentari/305616
Najčitaniji hrvatski portal Index.hr objavio je tekst povodom dana rođenja Franje Tuđmana sa naslovom "Pre točno sto godina rodio se Franjo Tuđman. Bilo bi bolje da nije".
Tekst Gordana Duhačeka je na Fejsbuku za nekoliko sati od objavljivanja lajkovalo više od 4.000 ljudi, dok je samu objavu komentarisalo više od 2.600 korisnika ove društvene mreže.

Na samom početku tekstu navode, ukratko, najvažnije stvari iz Tuđmanove biografije, da je bio član Komunističke partije i učesnik NOB-a, da je imao čin general-majora u JNA, te da je iz partije izbačen, da je bio u zatvoru i da je na kraju postao prvi predsednik Hrvatske.
Nastavak donosi, na neki način, i priču o Tuđmanovoj zaostavštini. Kako piše, ostvarenje "tisućljetnog sna" postalo je noćna mora, dok je sam Tuđman postao "opsednut idejom 'hvatske države'".

"Hrvati bi kao narod možda bolje prošli da nije bilo Tuđmana, da se nikad nije rodio, a isto vrijedi za Republiku Hrvatsku... Pravi uspjeh bi bio postići raspad Jugoslavije bez rata i ostvariti ideju neovisne Hrvatske uključivanjem, a ne isključivanjem njenih građana srpske nacionalnosti. Tuđman nijedno nije uspio, a samo za prvo se može reći da je donekle pokušao", piše Duhaček na Index.hr.
Autor navodi i da je Tuđman bio u duši Staljinista, te da je njegov odgovor na pitanje "Kakva Hrvatska?" glasio: "nacionalistička, uskogrudna, malograđanska, zatvorena, patrijarhalna i klerikalna Hrvatska".

Tekst u kojem govori i profesor Dario Čepo, a u kojem se piše o zaostavštini autoritarnih tendencija Tuđmana i HDZ-a, te o tome da je HDZ uništio Hrvatsku, pročitajte na OVOM LINKU.
https://www.021.rs/story/Info/Regio...LS8__ln_IoIuwNLVvSyVR1U308uUIz6HUZ00W1M4CQAK8
Ok, sasvim validan pristup i kut gledanja. Tuđman je kao i svaki veliki državnik imao svojih mana. Možda ih je imao čak i više od nekih drugih državnika koji su stvorili svoje države u povijesti, ali ipak pretpostavljam da je ovima drugima, poput Georgea Washingtona, Simona Bolivara, Giusseppea Garibaldija i mnogih drugih, jednostavno opran životopis pa se danas prikazuju u blještavom svjetlu.
 
То су њихове класичне еурофашистичке форе. Да су у Хрватској испали већина Срби, онда не би било никаквих "потврђених" граница, јер би тад причали да нагодба са Угарима није била правоснажна у оквирима Аустро-Уграске монархије. Отприлике као да су Македноци 1967. потписали нагодбу са Шћипетарима и потврдили им неке тамо границе, без да питају Тита и КПЈ.

Имају они цео век унапред спремна вишеструка правна решења које ће да покрију све опције, у зависности од тога какав исход буде.
Čemu takva nervoza? Nego, zanima me, što ti znači ovaj dio "da su u Hrvatskoj ispali većina Srbi". To te nisam razumio pa ako bi želio objasniti.
 
Kakve to veze ima sto vam je drzavu ujedinio i time stvorio srpski monarh.
Dovoljno je, hvala. :lol:
Zanimljiv komentar, ali ne znam na čemu ga temeljiš. Državu su ujedinili sami Hrvati 29. listopada 1918. godine kada su formirali Državu Slovenaca, Hrvata i Srba te putem Hrvatskog sabora proglasili odcjepljenje Hrvatske od Carevine Austrije i Kraljevine Ugarske kao i ujedinjenje svih hrvatskih zemalja u okviru spomenute proglašene državne tvorevine.
 
Да видимо шта каже енциклопедија Британика:
Pogledajte prilog 1153934
Значи, када је створена Аустроугарска двојна монархија, Хрватска, која је била део Хабзбуршког царства, спојена је са Славонијом и стављена под угарску јурисдикцију. Иако су се многи Хрвати који су тражили пуну аутономију за Јужне Словене царства противили том уређењу, хрватски Сабор (скупштина), изабран на сумњив начин, потврдио је потчињавање Хрватске Угарској прихватањем Нагодбе у септембру 1868. године.
Значи, нису имали ни пуну аутономију нити било шта вредно пажње и они нам то данас представљају као њихову државност?!

И онда нам овде искомплексирани кроасан прича бајке о томе да су они имали државу у држави. Нема везе што је то чиста измишљотина али лепо звучи па још хоће да нагласи да су пре нас имали државу??
Мада је Србија имала кнежевину у оквиру Турске, потврђену хатишерифом из 1838, Срби ту кнежевину нису доживљавали као своју праву државу и наставили су да се боре за независну државу коју су Берлинским конгресом 1878 коначно добили!
Ово, што нам кроасани свакодневно сервирају као своју историју није ни смешно него болесно!
Једина истина је да није било српског краља и његове наивности, кроасани никада не би имали државу.
Класика, нахрани џукелу да те уједе!
Ne znači. Hrvatska i Slavonija su imale zajedničku upravu pod vodstvom hrvatsko-dalmatinsko-slavonskog bana i Sabora Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije još od 1745. godine kada je kraljica Marija Terezija predala novooslobođenu Kraljevinu Slavoniju na upravu banu i Saboru. Godine 1868. proveden je samo formalan proces centralizacije.

Hrvati su došli pod ugarsku upravu 1790. godine zbog bojazni od rastućeg bečkog apsolutizma. Tada je po prvi put ikada Hrvatska došla pod nadzor ugarske vlade. Nikada prije te godine Hrvatska nije ovisila o Ugarskoj. Takvo stanje trajalo je do pada A-U Monarhije 1918. godine, znači točno 128 godina.

Nisi jasan - što je "čista izmišljotina"? Kraljevina Hrvatska je tek tada postala podređena Ugarskoj i zapravo joj je dana ograničena autonomija, što je bilo mnogo manje od prava koja su Hrvati uživali prije 1868. i prije 1790. godine, ali svejedno i dalje mnogo više nego što ti misliš. Nisu ni Hrvati doživljavali Nagodbenu Hrvatsku kao "svoju pravu državu", kako ti kažeš, i također su se, unutar svojih mogućnosti, borili protiv Nagodbe.

Točno si naveo da je Nagodba sklopljena pod sumnjivim okolnostima. Prvo su političkim makinacijama iz Sabora odstranjeni svi Narodnjaci koji su se protivili takvoj nagodbi koja bi stavljala Hrvatsku u podređen odnos prema Ugarskoj, a onda su mađaroni (simpatizeri uže unije s Mađarima) dogovorili sporazum s Mađarima. Unatoč tome, što su bili "izdajnici" ipak su u Nagodbu ugradili dio državnopravnih odredbi. Činjenica što su Mađari morali izmanipulirati sastav Hrvatskog sabora kako bi postigli nagodbu koja im više odgovora, govori o tome koliku su razinu prava imali Hrvati u Habsburškoj monarhiji. Žarište problematike leži u tome da su Mađari morali varati kako bi postigli ono što žele i svejedno je, postignutom Nagodbom, Hrvatska imala velike ovlasti zbog kojih su Mađari sve do 1918. godine upravljali Hrvatskom isključivo kršenjem Nagodbe. Iz tog razloga su stalno uvodili izvanredno stanje u Hrvatskoj i namještali komesare, jer na ustavan način nisu mogli upravljati Hrvatskom. U tome leži značaj čak i takve loše sklopljene i isforsirane Nagodbe.

O statusu Hrvata kao državnopravne nacije
govori čak i takva pod sumnjivim pravnim i političkim okolnostima sklopljena Nagodba:

Zakonski čl. XII. 1868. (Hrvatsko-ugarska nagodba)
"§. 59. Obzirom na to, da su kraljevine Hrvatska i Slavonija politički narod, imajući posebni svoj teritorij i u pogledu nutarnjih svojih poslovah vlastito zakonodavstvo i autonomnu vladu, ustanovljuje se nadalje; da se zastupnici istih kraljevinah tako na zajedničkom saboru kako i u delegaciji mogu služiti i jezikom hrvatskim."

Mađarski zakon o nacionalnosti, također potvrđuje da su Hrvati posebna nacija u odnosu na Ugarsku i da imaju svoj poseban teritorij na kojem ne važe određeni zakoni Ugarske, poput Ugarskog zakona o nacionalnosti:

Zakon XLIV. 1868. (Ugarski zakon o nacionalnosti) (Član XLIV iz 1868.)
"...budući da svi građani Ugarske, prema načelima Ustava, tvore s političkog gledišta jednu naciju, neraskidivu cjelovitu mađarsku naciju, čiji je član svaki građanin domovine, bez obzira na nacionalnost kojoj pripada, s obzirom da, štoviše, jednakopravnost može postojati samo u službenoj uporabi različitih jezika države. Mjere ovog zakona ne protežu se na Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju, koja posjeduje posebni teritorij i tvori politički posebnu naciju."

Kada se neki dan obeležava sa dve manifestacije u dva grada to mu je neko praznikovanje. Ajde, nije baš praznik, ali nije ni za nekog nobelovca, već za običnog komunistu i post-komunistu koji je stekao slavu zahvaljujući što je trebao stranim silama.
"Neko praznikovanje"? :fdlan: A da se ti upoznaš s definicijama prije lupetanja? Praznik i obilježavanje obljetnice nije jedno te isto. :roll:
 
Ok, sasvim validan pristup i kut gledanja. Tuđman je kao i svaki veliki državnik imao svojih mana. Možda ih je imao čak i više od nekih drugih državnika koji su stvorili svoje države u povijesti, ali ipak pretpostavljam da je ovima drugima, poput Georgea Washingtona, Simona Bolivara, Giusseppea Garibaldija i mnogih drugih, jednostavno opran životopis pa se danas prikazuju u blještavom svjetlu.
Moguće, a i daleko su brate, koga je još briga za njih. Davno su i pomrli pa ih niko živi sad ne pamti. Ja sam recimo bio u ratu protiv Tuđmanovih, a sa tim koje si pomenuo nisam imao ništa.
 
Ja ne isključujem mogućnost da se ti dobro sjećaš Pirovca, ali selektivni dogođaj kojem si ti nazočio ne možeš poopćavati na cjelokupnu kompleksnost problema odnosa Srba prema samostalnoj hrvatskoj državi.

Od početka srpske pobune u Hrvatskoj, srpski političari u Hrvatskoj su javno iznosili fatalističke teze o nemogućnosti suživota između Hrvata i Srba. U kolovozu 1991. godine predsjednik Skupštine općine Obrovac Sergej Veselinović izjavio je da su Srbi "zauvijek" izgubili "svaki interes" da žive i ostvare svoju budućnost u sklopu Hrvatske. To je bilo prije proglašenja konačne neovisnosti Republike Hrvatske.

Početkom 1992. jedan srpski dužnosnik rekao je da "nema i ne može biti" ikakva "suživota" s Hrvatima. Uz to je dodao da je za Srbe "granica" prema Hrvatima "kraj svijeta" i da za njih Hrvate više ne postoje. Poznat je i video snimak notornog Siniše Martića Šilta, vođe paravojne jedinice iz Gline koji je izjavio "ako ova Krajina bude u okviru Hrvatske, onda je najbolje da se svi preselimo u Srbiju".

Godine 1995. nitko od Srba nije bio spreman prihvatiti sporazum i napraviti kompromis s Hrvatima. Ta mogućnost je bila u potpunosti odbacivana, zbog čega je propao i Plan Z-4. Još 1994. izašao je preko Tanjuga članak Srpskog lista pod naslovom "Nikada više u zajedničku državu" u kojem, kada se govori o neprihvatljivosti budućeg suživota Hrvata i Srba, između ostalog stoji

"Više nema Srbina koji bi na to pristao, i nema te sile koja bi ga mogla na to natjerati."

Uoči vojne operacije "Bljesak" u zapadnoj Slavoniji, 29. travnja 1995. godine, kabinet "predsjednika RSK" Milana Martića izdao je priopćenje u kojem stoji kako "nikakvog zajedničkog života sa Hrvatima ne može biti", dok je kvazipovjesničar, a zapravo ekstremni političar "RSK" Slobodan Jarčević izjavio da se Srbi trebaju odvojiti od (ostatka) Hrvatske "kineskim zidom" i ujediniti sa Republikom Srpskom te dodao:

"Srbi su i ovoga puta spremni da oproste Hrvatima sve zločine pod uslovom da se od njih odvoje za sva vremena. Jer nema nijednog razumnog razloga zbog kojih bi Srbi živjeli u Hrvatskoj."

Važno je napomenuti da su takve beskompromisne i isključive stavove Srbi u Hrvatskoj i njihovo vodstvo imali od samog početka zaoštravanja sukoba, a naročito nakon odstranjivanja Jovana Raškovića iz političkog života hrvatskih Srba.

Godine 1993. predstavnici Srba Banije i Korduna uputili su Miloševiću pismo u kojem tvrde da oni nikako ne mogu prihvatiti hrvatsku vlast, čak i ako bi imali "specijalni status", jer bi to značilo da "preko 50% bude zatvoreno i pobijeno", a preostalo Srbi bi bili "etiketirani kao četnici bez ikakvih prava", zbog čega kao konačan cilj svog djelovanja navode buduće ujedinjenje "RSK" sa Srbijom. Iz tog primjera, ali i mnogih drugih, i prije i poslije, jasno se uočava da Srbi uopće nisu htjeli široku autonomiju u Hrvatskoj i nisu je doživljavali kao zadovoljavajuće rješenje, već su svoj budući društveni, politički i kulturni život vidjeli isključivo i jedino izvan sastava Republike Hrvatske.

Iz svega toga, ali i onoga što (još) nisam naveo, evidentno je da zapravo netko drugi "sere kao foka". :kafa:
Opet series sa copy /paste. Ovde je rec o dogadjajima ne single dogadjajima. Vi ste hteli etnicki cistu hrvatsku po svaku cenu
 

Back
Top