ХРВАТСКА МИЈЕЊА НАЦИОНАЛНОСТ ПРЕМИНУЛИХ СРБА
Србина Станка Стојчевића, рођака блаженопочившег српског патријарха Павла, држава Хрватска је постхумно покрстила у Албанца, тврди Станкова ћерка Невенка.
Невенка Стојчевић (58) за београдску штампу свједочи да хрватске власти масовно мијењају националност умрлих у намјери да смање број Срба који су до 1990. године живјели у Хрватској и лажираним цифрама покажу да није било етничког чишћења током рата.
Станко Стојчевић рођен је 1930. године у Доњем Предријеву код Славонске Ораховице, а умро 1993. године у Биљу крај Осијека. Сличну судбину напрасног покрштавања доживјела је и породица Арсеновић - Предрага Арсеновића, који је умро прије 13 година држава Хрватска је покрстила у Хрвата.
"Да ми је отац туђом вољом постао Албанац, увјерила сам се, као и Арсеновић, када сам покушавала да извадим извод из матичне књиге рођених. Наиме, из Матичног уреда у Зденцима неколико пута су ми слали родни лист са нетачним подацима. Уз то, ниједном није била испуњена рубрика 'народност', иако смо ми увијек изражавали своју припадност српском народу", каже Невенка Стојчевић.
Она је додала да је због тога морала да оде у Хрватску, у главну Канцеларију државне управе за вировитичко-подравску жупанију у Славонској Ораховици, и интервенише да се погрешни подаци коначно исправе. Међутим, док је покушавала да среди, како је мислила, чисто бирократски пропуст, доживјела је још већи шок.
"Матичар у Ораховици био је коректан и у мом присуству, и на моје очи, отворио податке о мом покојном оцу у компјутеру да би провјерио да ли се слажу са подацима о дану рођења у изводу који сам донијела. Утврдили смо да се разликују у два дана. А онда сам, сасвим случајно, угледала да је у рубрици 'народност', која је у родном листу остала неиспуњена, написано - Албанац", рекла је Стојчевићева.
Она је додала да није добила одговор како се то могло догодити, те је наставила да инсистира да јој се предоче документа на основу који су подаци унесени у компјутер.
"Човјек је без ријечи из металног ормана са специјалном бравом извукао стару црквену књигу, у којој је свештеник СПЦ-а 1930. године приликом крштења за Станка Стојчевића ћириличним красописом уписао све потребне и тачне податке", рекла је Стојчевићева, и додала, да је сачувано доста црквених књига с аутентичним подацима, иако су многе спаљене у вријеме прекрштавања Срба у Другом свјетском рату.