NIJEDNA fabrika nije preseljena NIGDE!
To je jedna od NAJVECIH LAZI srpskih nacionalista.
Od ovih srpksih fabrika komunisti Tito i Kardelj su sve uspeili da uniste a ono sto nisu unistili preselili
u druge krajeve kao na primer cela fabrika aviona IKARUS premestana od Tita i partije U IME NARODA u Mostar.
Sa proizvođačima kakvi su bili "Zmaj", "Ikarus", "Utva", "Rogožarski", Fabrika aeroplanskih motora u Rakovici
i slično preduzeće Vlajkovića i kompanije, zatim "Teleoptik", "Mikron" i "Nestor", beogradski basen
vazduhoplovne industrije i prateće proizvodnje isticao se visokim tehnoloÅ¡kim nivoom, relativno kompletnim programom,
saradnjom sa najistaknutijim evropskim i svetskim proizvođačima i dobrim stručnjacima.
Dodaju li se tome Državna fabrika aviona u Kraljevu, proizvodnja svećica u Smederevskoj Palanci,
Fabrika letačke opreme i padobrana u Inđiji i manji pogon u Sremskoj Mitrovici, moze se slobodno reci
je Srbija u Kraljevini Yu imala jednu od najacu avio industriju, pre osamdesetak godina predstavljale
svetske tehnoloÅ¡ke vrhove, bez znakova da će ubuduće izgubiti takav značaj.
Dolaskom Tita i komunista u Srbiju desilo se posve obratno. Taj veliki zamah je presečen 1945 seobom
proizvodnog programa "Ikarusa" van Srbije. Odlazak visokostručnih radnika je ublažen stvaranjem
Vazduhoplovnog instituta u Beogradu, ranija proizvodnja je zamenjena tek delimično programom
izgradnje "Prve petoletke" u Trsteniku, dok je "Utva" tretirana kao proizvođač nižeg reda i
uglavnom je zaostajala. Ambicije vezane za "21. maj" u međuvremenu su takođe prenete na
proizvođača van Srbije. Jednostavno receno uspeli su da konacno uniste cuvenu srpsku avio industriju.
http://www.vazduhoplovnivodic.co.yu/sr/v_industrija.htm
http://www.vazduhoplovnivodic.co.yu/sr/prviletovi.htm
A i prvi svetski vazdusni nocni let ti je isao Pariz-Carigrad. Taj avion je sleteo na pancevacki aerodrom,
koji uopste i ne postoji danas niti vecina aerodroma sto smo imali u Kraljevini.
http://www.vazduhoplovnivodic.co.yu/...ciistorija.htm
http://www.vazduhoplovnivodic.co.yu/sr/letelista.htm
I
scrpnu studiju o preseljenju industrije Srbije od 1948 do 1953 godine, koju je za potrebe srpske
vlade uradio beogradski Ekonomski institut, upućuje na zaključak da je privreda Srbije u tom perodu 48 do 53
izgubila 42% svoje industrije koja je imala za vreme Kraljevine Jugoslavije u druge krajeve SFRJ-a,
dok sa druge strane ni jedna jedina fabrika iz tih krajeva (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija)
nije dosla u Srbiju.
Ako se samo procita izvestaj Slovenca Andrije Hebranga ( Kardeljov covek) , tada predsednika Savezne
planske komisije, da se industrija Srbije između dva rata najbrže razvijala i da je taj region bio
ekonomski najrazvijeniji u Kraljevini Jugoslaviji, zato taj isti region ( Srbija) u započetom
planskom periodu, treba da ima najsporiji rast od svih ostalih republika. Politika sporijeg privrednog
razvoja Srbije usledila je samo mesec dana posle istupa Blagoja NeÅ¡kovića u kojem je kritikovao i
realnost otkupa, tvrdeći da to nije plan Srbije, jer je donet bez učeÅ¡ća srpskih clanova KPJ-a.
Bilo kako bilo, nacionalni dohodak, industrijska proizvodnja i budžet Srbije 1956 su ostali
na nivou 1948 godine. Sve nove investicije u Srbiji su bile gotovo stopirane, dok su drugi krajevi
u SFRJ uveliko ( kao na primer Slovenija) imali ekomnski rast do 15 do 20% godisnje.
Pjesacko' oruzije a i topovi su ti proizvodjeni u Kragaujevcu jos pre 153 godine. Sigurno Srbija nije cekala
Tita da dodje da to proizvodi. Sta god da je bio nije bio dobar za Srbiju. Sloevnija i Hrvatska nije imala nikakvu
avio a ni auto industriju ni 1904 a ni 1911 kada je napravljen prvi ratni avion Oluj u Kraljevu.
Tako da si lose infromisan jer Kragujevacka fabrika oruzija je nastala 1853, Kragujevcka fabtrika
oruzija je pocela raditi kao iskljucivo fabrika oruzija sve do 1904 dok Americki Ford nije investirao
i poceo izgrdanju prvo auta zatim dzipova i onda shervolet kamiona u Srbiji, ustvari jedina fabrika
vozila u tom regionu. Nista iz Zadra nije stiglo u Kragujevac vec je iz Kragujevca stiglo za Split.
Zastava u Kragujevcu koja je pedesetih godina od sopstvenog troÅ¡ka nabavila tada najveću metalnu presu
celog Balkana, da bi tu istu presu Tito par godina kasnije preneo u brodogradnju Split, dok sama Zastava
nije dobila nikakvu nadoknadu za to? Drugim rečima: Zastava je učestovala u finansiji najvećeg brodogradnja
cele Jugoslavije a da nije ništa dobila od toga.
http://archiv.medienhilfe.ch/Projekt...PROJ-RTVKG.htm
Kragujevac (The Independent) - The marque: Grew out of the Zastava factory in Kragujevac, Yugoslavia, an arms manufacturer since 1853.
http://www.news.balkansecurity.com/n...login=&passwd=
The ancestor of the factory was a cannon-casting plant, founded in 1853. The first vehicles in Kragujevac were Ford trucks.
http://yugocars.freeweb.hu/hist.htm
Do 1949, iz Srbije je odneto tridesetak mlinova, nekoliko krupara, uljara i Å¡ećerana.
"Pomor mlinova" zadesio je joÅ¡ u to vreme Suboticu ("Margit"), Bačku Topolu ("Srbija"),
"Moravicu" iz Starih Moravica, "Zadari" iz istog mesta, Čantavir ("Doža" i "Kirhenmajer"),
Kikindu ("Lenhard" i "Dobi JanoÅ¡")... Preseljeni su najvećim delom u Bosnu i Hercegovinu,
sedam ih je odneto u Hrvatsku, nekoliko je stiglo do Makedonije i Crne Gore, a Zadružni mlin
iz Kanjiže zavrÅ¡io je čak u Albaniji.
Iz Srbobrana je odneta električna centrala u neko mesto kod Kranja, a iz pančevačke električne
centrale odneta su dva dizel motora i gater u NikÅ¡ić. Isto su proÅ¡le i centrale iz Lovćenca i
Zrenjanina zavrsile u Hrvtaskoj. Slične sudbine su bili i proizvođači hemijske industrije.
Godine 1946. iz Subotice je u Osijek preneta CELA CELCIJATA do zadnjeg srafa, fabrika sapuna,
sledećeg leta, takođe iz Subotice, u Zagreb biva preseljena takodje cela fabrika baterija "Jugotiper"...
Srpska grafička industrija je totalno unistena. Pojedini uređaji i maÅ¡ine su odneti
iz Å¡esnaest Å¡tamparija, a u celini je dato Å¡est a vecina zavrsila u Sloveniji i Hrvatskoj.
Jedna od njih je cak završila i u Albaniji.
Krađa stoleća zadesila je takozvanu "granu 117". Preseljene su: Fabrika noževa braće Janez
iz Rume, u Sarajevo je stigla subotička Livnica (tri stotine vagona opreme i materijala),
kulska fabrika plugova Poliha i Varge, fabrika satova iz Apatina, a "Jugoalat" je iz Novog
Sada dospeo u Trebinje. Veci deo masinerije Fabrike vagona iz Kraljeva data je preduzeću
"Tito" u Sarajevu,a masinerija iz Fabrika hartije u Čačku prebačena je u železari "Zenica".
1948. iz Srbije su preneti i neki pogoni "saveznog" značaja. Na primer, mlin čekićar iz
zrenjaninskog "Luksola" u sarajevski "Lekobilje"; dve prese iz beogradskog Preduzeća za dubinska
buÅ¡enja bez naznake primaoca; velika količina materijala, svrstana u 37 stavki, iz železare
u Smederevu u "Elku" - Zagreb; tri kotla i joÅ¡ tri druga uređaja iz Fabrike vunenih tkanina -
Vučje u BeliÅ¡ću; sva masinerija za proizvodnju cementa iz poznate predratne srpske Beočinske
fabrike za Split...
Iz Srbije su put Maribora, Kranja, Ljubljane išli vozovi natovareni opremom za proizvodnju kamiona
"pionir", uređajima za valjanje žica i traka, alatnih maÅ¡ina. Čak je i osam srpskih fabrika dalo
opremu za zenički "Novi život", smeÅ¡ten u zeničkom zatvoru, za proizvodnju bicikla i Å¡ivaćih maÅ¡ina.
Iz zemunskog "A. Ranković" preneti su Å¡est peći i jedan kran u mariborski TAM, a čitava fabrika
automobilskih svećica iz beogradske Industrije precizne mehanike otiÅ¡la je u Industriju autopribora Brčko..
