На слици је крштеница Николе Тесле издата 13. новембра 1883. године у Госпићу. Крштеница се чува у Музеју Николе Тесле у Београду.
У потпису је госпићки прота Петар Мандић из Грачаца, Теслин рођени ујак (брат од Ђуке) , који је послије службовања у Грачацу наслиједио Милутина Теслу у Госпићу, који је умро 1879. године. Ђукина и Петрова мајка је од Будисављевића из Пећана. Записано је да је Петар Мандић финацијски помагао Николу на школовању. За вријеме рада у Госпићу прота Петар Мандић је основао српску читаоницу и пјевачко друштво, те је између 1883 и 1892. г. био посланик у хрватском и угарском Сабору. По одласку из Госпића оставио је своју колекцију књига српској библиотеци у Госпићу. Доживио је несрећу, да му је најприје умрла супруга, те затим четверо дјеце. Послије тог несрећног случаја замонашио се у Гомирју, гдје је 1892. г. произведен у архимандрита и добио свештеничко име Николај. Из преписке Николе Тесле и родбине види се да је постављење Николаја за владику Горње Карловачку била скоро готова ствар. Међутим постављен је на ту Дужност његов далеко млађи колега Грујић.
Ускоро је постављен за митрополита Зворничко – тузланског, а 1896. године уз дозволу цара и угарског краља Фрање Јосифа те Цариградске патријаршије и Светог Синода постављен је за Дабробосанског митрополита у Сарајеву 1896. године.
Уз дозволу Цариградског патријарха Константина, представника запада и истока основао је Бањалучко – Бихаћку епархију 1899. године. Цар Фрањо Јосиф га је одликовао крстом са звијездом.
Николај Мандић је умро у Сарајеву 1906. године, гдје је и сахрањен.
Томо Радусин