- Poruka
- 5.468
„Anali iz budućnosti“ je neverovatna priča o bizarnom i čudnom događaju kojem je prisustvovao Pol Amadeus Dinah, autor knjihe koji je živeo početkom prošlog veka u centralnoj Evropi.
Dinah tvrdi da je za vreme svoje kome koja je trajala godinu dana njegova svest optutovala u budućnost u drugom telu i bila tamo dok je on bio u komi.
Iako to zvuči nemoguće, masoni su Dinahove zapise uzeli za ozbiljno i čuvali su njegovu knjigu u najvećoj tajnosti.
Postoje mnoge knjige koje sadrže proročanstva i vizije o budućim događajima. Međutim, nijedna nije ni blizu ovoj koju je Dinah napisao pre skoro 100 godina.
Samo par odabranih su imali priliku da pročitaju dinahove anale pošto je veoma mali broj kopija odštampan i objavljen u Grčkoj.
Ipak, sada po prvi put više ljudi ima priliku da pročita Dinahovu neverovatnu priču i čuje šta on ima da kaže o budućnosti i daljoj evoluciji čovečanstva.
O autoru
Pol Amadeus Dinah je bio profesor nemačkog jezika. Nije bio pisac niti je ikada planirao da napiše knjigu. „Anali iz budućnosti“ su u suštini njegov dnevnik sa detaljnim opisima njegovih iskustava.
Dinah je bolovao od retkog tipa letargičnog encefalitisa (bolest spavanja), a 1921. godine je pao u komu i nije se budio godinu dana u bolnici u Ženevi.
Šta je on doživeo?
Kada se Dinah probudio iz kome, on je zapisao u svoj dnevnik da je bio budan i svestan sve vreme, ali ne u godini i mestu gde se njegovo telo nalazilo. Dinah je naveo da je njegova svest otputovala u telo drugog čovela, Endrjua Nortama, koji je živeo u 3906. godini.
Dinah navodi da su ljudi u tom vremenu shvatili da se u telu Endrjua Nortama nalazi druga svest i pokazali su mu šta se sve izdešavalo od 21. veka do tadašnje godine, demonstrirajući mu kako je čovečanstvo uznapredovalo.
Dinah je naveo da je Homo sapiens napredovao u novu vrstu po imenu Homo oksidantalis novus, a zatim opisuje šta je sve dobro, a šta loše u novom milenijumu.
Dinah nikad nije ispričao svoje iskustvo nikome zbog straha da će pomisliti da je lud i da će ga izvrgnuti ruglu.
Kako je njegov lični dnevnik dospeo u javnost?
U 36. godini, zbog slabog zdravlja i oporavljanja od kome, Dinah je odlučio da ode u Grčku na jesen 1922. godine s ciljem da poboljša svoje zdravlje, dok bi istovremeno mogao da predaje nemački jezik na univerzitetima.
Jedan od njegovih studenata je bio i Džordž Papahacis, koji je kasnije postao potpredsednik Nacionalnog odbora Grčke, osnivajući član Grčkog filozofskog društva i jedan od reformatora Administrativnog zakona u Grčkoj, a pripadao je i masonima.
Dve godine kasnije, nakon što se njegovo zdravlje pogoršalo i znajući da će uskoro umreti, Dinah je odlučio da ode u Italiju.
Međutim, pre nego što je otputovao, on je svom odanom studentu, Papahacisu, ostavio kofer pun zapisa, rekavši mu da će njihovim čitanjem poboljšati svoj nemački. Rekao je zbogom i otputovao da bi umro od tuberkuloze u prvoj polovini 1924. godine.
Džordž Papahacis je preveo zapise koje je Dinah ostavio u periodu od 1926. do 1940. godine. On je bio prilično iznenađen onim što mu je Dinah ostavio.
On je prvo mislio da je njegov profesor napisao roman, ali kako je nastavljao sa čitanjem, shvatio je da u stvari prevodi Dinahove memoare.
Za vreme Drugog svetskog rata i građanskog rata koji su usledili u Grčkoj, Papahacis je stao sa prevođenjem Dinahovih zapisa. Negde između 1952. i 1966. godine, on je pokušavao da pronađe Dinahovu rodbinu u Cirihu u nekoliko navrata. Nije mogao da nađe ni trag.
On je na kraju zaključio da je Dinah (koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani Nemaca) promenio svoje ime kada je došao u Grčku, državu koja se borila protiv Nemaca u ratu.
Kada je preveo zapise, Papahacis ih je podelio sa veoma zatvorenim masonskim krugom članova najvišeg reda. Zapisi su kružili kao informacija od najvišeg značaja za budućnost čovečanstva, a Dinah se među masonima smatrao modernim prorokom.
Problemi sa objavljivanjem i napad crkve
Do 1972. godine, prevedeni zapisi Dinaha su bili dostupni samo uskom krugu filozofa i masona.
Oni su verovali da ove informacije ne treba da budu dostupne masama pošto su kontroverzne i pošto ih mnogi ne bi dobro podneli. Međutim, Džordž Papahacis se nije slagao s tim.
Za vreme diktature u Grčkoj 1972. godine, Papahacis je objavio „Dinahov dnevnik“ i odmah je bio napadnut.
Izgubio je posao, crkva ga je optužila za jeretika, a kopije knjige su ubrzo nestale. Samo par njih je ostalo.
Drugi pokušaj objavljivanja se dogodio 1979. godine, kada je Grčka postala demokratija nakon pada diktature. Međutim, knjige su ponovo nestale i nisu se više pominjale, iako se znalo da postoje.
Trideset godina kasnije knjiga još uvek nije napustila granice Grčke a skoro svi su je ignorisali osim Radamantisa Anastakisa, višeg bivšeg člana mnogih tajnih društava (danas učitelj, autor i izdavač), koji je odlučio da objavi knjigu u malom tiražu, baš kao što je prethodno napisana.
Upravo zbog toga su se ove knjige izgubile među hiljadama drugih knjiga.
Prvi put predstavljena na pravi način
Kada su Dinahovi memoari prvi put objavljeni, bili su teški za čitanje pošto su se sastojali od preko 800 strana grubih beleški.
Dinah nikad nije nameravao da objavi svoj dnevnik kao knjigu i prosto je beležio svoja iskustva iz kome kako bi ih se kasnije sećao, zbog čega je bilo teško izvući suštinu priče.
Zatim je Dinahov dnevnik po prvi put uređen i prepravljen, predstavljajući ključne elemente priče u lako čitljivom formatu zajedno sa zapanjujućim ilustracijama koje doprinose još većem iskustvu.
Ova knjiga bi mogla da promeni živote pošto u njoj piše istina. Ukoliko želite da saznate šta nosi budućnost, pročitajte Dinahov dnevnik.
https://webtribune.rs/otkrivena-tajna-koju-su-masoni-cuvali-vise-od-100-godina/
https://vk.com/@anawolf84-hronike-iz-buducnosti
Dinah tvrdi da je za vreme svoje kome koja je trajala godinu dana njegova svest optutovala u budućnost u drugom telu i bila tamo dok je on bio u komi.
Iako to zvuči nemoguće, masoni su Dinahove zapise uzeli za ozbiljno i čuvali su njegovu knjigu u najvećoj tajnosti.
Postoje mnoge knjige koje sadrže proročanstva i vizije o budućim događajima. Međutim, nijedna nije ni blizu ovoj koju je Dinah napisao pre skoro 100 godina.
Samo par odabranih su imali priliku da pročitaju dinahove anale pošto je veoma mali broj kopija odštampan i objavljen u Grčkoj.
Ipak, sada po prvi put više ljudi ima priliku da pročita Dinahovu neverovatnu priču i čuje šta on ima da kaže o budućnosti i daljoj evoluciji čovečanstva.
O autoru
Pol Amadeus Dinah je bio profesor nemačkog jezika. Nije bio pisac niti je ikada planirao da napiše knjigu. „Anali iz budućnosti“ su u suštini njegov dnevnik sa detaljnim opisima njegovih iskustava.
Dinah je bolovao od retkog tipa letargičnog encefalitisa (bolest spavanja), a 1921. godine je pao u komu i nije se budio godinu dana u bolnici u Ženevi.
Šta je on doživeo?
Kada se Dinah probudio iz kome, on je zapisao u svoj dnevnik da je bio budan i svestan sve vreme, ali ne u godini i mestu gde se njegovo telo nalazilo. Dinah je naveo da je njegova svest otputovala u telo drugog čovela, Endrjua Nortama, koji je živeo u 3906. godini.
Dinah navodi da su ljudi u tom vremenu shvatili da se u telu Endrjua Nortama nalazi druga svest i pokazali su mu šta se sve izdešavalo od 21. veka do tadašnje godine, demonstrirajući mu kako je čovečanstvo uznapredovalo.
Dinah je naveo da je Homo sapiens napredovao u novu vrstu po imenu Homo oksidantalis novus, a zatim opisuje šta je sve dobro, a šta loše u novom milenijumu.
Dinah nikad nije ispričao svoje iskustvo nikome zbog straha da će pomisliti da je lud i da će ga izvrgnuti ruglu.
Kako je njegov lični dnevnik dospeo u javnost?
U 36. godini, zbog slabog zdravlja i oporavljanja od kome, Dinah je odlučio da ode u Grčku na jesen 1922. godine s ciljem da poboljša svoje zdravlje, dok bi istovremeno mogao da predaje nemački jezik na univerzitetima.
Jedan od njegovih studenata je bio i Džordž Papahacis, koji je kasnije postao potpredsednik Nacionalnog odbora Grčke, osnivajući član Grčkog filozofskog društva i jedan od reformatora Administrativnog zakona u Grčkoj, a pripadao je i masonima.
Dve godine kasnije, nakon što se njegovo zdravlje pogoršalo i znajući da će uskoro umreti, Dinah je odlučio da ode u Italiju.
Međutim, pre nego što je otputovao, on je svom odanom studentu, Papahacisu, ostavio kofer pun zapisa, rekavši mu da će njihovim čitanjem poboljšati svoj nemački. Rekao je zbogom i otputovao da bi umro od tuberkuloze u prvoj polovini 1924. godine.
Džordž Papahacis je preveo zapise koje je Dinah ostavio u periodu od 1926. do 1940. godine. On je bio prilično iznenađen onim što mu je Dinah ostavio.
On je prvo mislio da je njegov profesor napisao roman, ali kako je nastavljao sa čitanjem, shvatio je da u stvari prevodi Dinahove memoare.
Za vreme Drugog svetskog rata i građanskog rata koji su usledili u Grčkoj, Papahacis je stao sa prevođenjem Dinahovih zapisa. Negde između 1952. i 1966. godine, on je pokušavao da pronađe Dinahovu rodbinu u Cirihu u nekoliko navrata. Nije mogao da nađe ni trag.
On je na kraju zaključio da je Dinah (koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani Nemaca) promenio svoje ime kada je došao u Grčku, državu koja se borila protiv Nemaca u ratu.
Kada je preveo zapise, Papahacis ih je podelio sa veoma zatvorenim masonskim krugom članova najvišeg reda. Zapisi su kružili kao informacija od najvišeg značaja za budućnost čovečanstva, a Dinah se među masonima smatrao modernim prorokom.
Problemi sa objavljivanjem i napad crkve
Do 1972. godine, prevedeni zapisi Dinaha su bili dostupni samo uskom krugu filozofa i masona.
Oni su verovali da ove informacije ne treba da budu dostupne masama pošto su kontroverzne i pošto ih mnogi ne bi dobro podneli. Međutim, Džordž Papahacis se nije slagao s tim.
Za vreme diktature u Grčkoj 1972. godine, Papahacis je objavio „Dinahov dnevnik“ i odmah je bio napadnut.
Izgubio je posao, crkva ga je optužila za jeretika, a kopije knjige su ubrzo nestale. Samo par njih je ostalo.
Drugi pokušaj objavljivanja se dogodio 1979. godine, kada je Grčka postala demokratija nakon pada diktature. Međutim, knjige su ponovo nestale i nisu se više pominjale, iako se znalo da postoje.
Trideset godina kasnije knjiga još uvek nije napustila granice Grčke a skoro svi su je ignorisali osim Radamantisa Anastakisa, višeg bivšeg člana mnogih tajnih društava (danas učitelj, autor i izdavač), koji je odlučio da objavi knjigu u malom tiražu, baš kao što je prethodno napisana.
Upravo zbog toga su se ove knjige izgubile među hiljadama drugih knjiga.
Prvi put predstavljena na pravi način
Kada su Dinahovi memoari prvi put objavljeni, bili su teški za čitanje pošto su se sastojali od preko 800 strana grubih beleški.
Dinah nikad nije nameravao da objavi svoj dnevnik kao knjigu i prosto je beležio svoja iskustva iz kome kako bi ih se kasnije sećao, zbog čega je bilo teško izvući suštinu priče.
Zatim je Dinahov dnevnik po prvi put uređen i prepravljen, predstavljajući ključne elemente priče u lako čitljivom formatu zajedno sa zapanjujućim ilustracijama koje doprinose još većem iskustvu.
Ova knjiga bi mogla da promeni živote pošto u njoj piše istina. Ukoliko želite da saznate šta nosi budućnost, pročitajte Dinahov dnevnik.
https://webtribune.rs/otkrivena-tajna-koju-su-masoni-cuvali-vise-od-100-godina/
https://vk.com/@anawolf84-hronike-iz-buducnosti
