Quantcast

Hristova smrt od tri dana-Božanstvo je "počivalo".

ISTRAZIVAC9

Veoma poznat
Poruka
13.128
samo kada bih znao... mislim da znam - nisu svi ratovi fizicki, cak i pre pocetka fizickog rata, prvo se vode informacioni ratovi, tako da imas i kod nas inforatnike, u americi infowars ...
Da, i te kako Bog treba da ratuje, nije lud da pusti nas da se istrebimo, mora da se umesa, no, buduci da On ne ratuje kao mi, jel mozes da pobedis, a mozes i da izgubis, kada si covek,a kao Bog On satire svoje neprijatelje, pa nam onda Stari Zavet odudara od Novog...Bozija je osveta i plata, ... podaj mesta gnevu Bozijem - to znaci da se ne uzdamo u nasu misicu, ili u nase svijetlo oruzje, vec u Boga.
Da li je tebi Jasno da se ovde Bukvalno , navodi da je YHWH: Ovde imamo doslovce da je YHWH Covek rata, na hebrejskom : Ish Milchamach.
Kako moze da ratuje , kada je Duh: Jovan 4, 24: a Bog je i Duh :?:
 

ISTRAZIVAC9

Veoma poznat
Poruka
13.128
Upravo je i Car David kroz Psalm 50 porucio o zrtvenoprinosenjima :

"... Господе, отвори уста моја, и усне моје ће казивати славу Твоју.
Јер да си хтео жртве, принео бих Ти; за жртве паљенице не мариш.
Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смирено Бог неће понизити.

По доброти својој Господе, чини добро Сиону, нека се подигну Зидови јерусалимски.
Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце. ".

:think:

"... Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смирено Бог неће понизити. ...".

Koliko je svako do nas po pitanju zrtvoprinosenja "starozavetan , a koliko novozavetan" , to samo Bog zna .
Bakonja ides u totalnu kontru,a nisi odgovorio na :

Levitska knjiga 3
3 Potom neka sveštenik prinese od žrtve zahvalne ono što se pali Gospodu, salo što pokriva creva i sve salo što je na njima;

4 I oba bubrega i salo što je na njima i na slabinama, i mrežicu što je na jetri, neka je izvadi s bubrezima.

5 I neka to zapale sinovi Aronovi na oltaru zajedno sa žrtvom paljenicom, koja bude na drvima na ognju. To je žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu.

Kao prvo, sta ce Bogu da MiRiSe, ugodni miris Paljenica i to specijano sala i bubrega i mrezicu :?:
Kao drugo kakav je temelj za ucenja u N. zavetu :?:

Kakvi su to teoci, kada ih treba zrtvovati :?:
 

vcbccbc vcbcvb

Aktivan član
Poruka
1.639
Da li je tebi Jasno da se ovde Bukvalno , navodi da je YHWH: Ovde imamo doslovce da je YHWH Covek rata, na hebrejskom : Ish Milchamach.
Kako moze da ratuje , kada je Duh: Jovan 4, 24: a Bog je i Duh :?:
a ko mislis da bije boj, materija ili duh, svjetlo oruzje ili srce u junaka?
moderna istorija je smena ekonomske i vojne prinude, ali mi trebamo da znamo za bolje; ukoliko necemo, ima Bog da nauci pameti ove koji bi da nas vrate u kameno doba, jer ne pristaju svi na prinudu... da nije Duh, onda bismo nagrabusili, ali buduci Duh, iznad je svake materije, i zasigurno je u stanju da prinudi svakog zeljnog rata da se pokori... od najjaceg je jaci, od najsilnijeg siledzije je silniji, od najboljeg ratnog stratega je bolji, jer je Duh
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.557
Bakonja ides u totalnu kontru,a nisi odgovorio na :

Levitska knjiga 3
3 Potom neka sveštenik prinese od žrtve zahvalne ono što se pali Gospodu, salo što pokriva creva i sve salo što je na njima;

4 I oba bubrega i salo što je na njima i na slabinama, i mrežicu što je na jetri, neka je izvadi s bubrezima.

5 I neka to zapale sinovi Aronovi na oltaru zajedno sa žrtvom paljenicom, koja bude na drvima na ognju. To je žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu.

Kao prvo, sta ce Bogu da MiRiSe, ugodni miris Paljenica i to specijano sala i bubrega i mrezicu :?:
Kao drugo kakav je temelj za ucenja u N. zavetu :?:

Kakvi su to teoci, kada ih treba zrtvovati :?:
Istrazivac @:

"... Kakvi su to teoci, kada ih treba zrtvovati" ..

:)

Znas kako se kaze :
"Telesno misli telesno , a duhovno po Duhu"...te je i Car David u Psalmu 50 jasno i glasno rekao sta je potrebno :
"...Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смирено Бог неће понизити. ...".
 

ISTRAZIVAC9

Veoma poznat
Poruka
13.128
a ko mislis da bije boj, materija ili duh, svjetlo oruzje ili srce u junaka?
moderna istorija je smena ekonomske i vojne prinude, ali mi trebamo da znamo za bolje; ukoliko necemo, ima Bog da nauci pameti ove koji bi da nas vrate u kameno doba, jer ne pristaju svi na prinudu... da nije Duh, onda bismo nagrabusili, ali buduci Duh, iznad je svake materije, i zasigurno je u stanju da prinudi svakog zeljnog rata da se pokori... od najjaceg je jaci, od najsilnijeg siledzije je silniji, od najboljeg ratnog stratega je bolji, jer je Duh
Jovan 4, 24: a Bog jeste Duh;
Tako da se to sto pise da je YHWH Covek rata, ne moze drugacije shvatiti, nego, tako kako je napisano.
Dokaz je kada Avrama posecuju 3 Coveka, to duhovi nisu, vec ljudi od krvi i mesa.
Tako da imamo drugacije konotacije u bibl. tekstu, ali je tesko to prihvatiti,a lepo je Mesija upozoravao da se cuvamo ljudske filozofije.
 

ISTRAZIVAC9

Veoma poznat
Poruka
13.128
Istrazivac @:

"... Kakvi su to teoci, kada ih treba zrtvovati" ..

:)

Znas kako se kaze :
"Telesno misli telesno , a duhovno po Duhu"...te je i Car David u Psalmu 50 jasno i glasno rekao sta je potrebno :
"...Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смирено Бог неће понизити. ...".
Znam ja kako se kaze, problem jeste da je ovde Konotacija u pitanju, jer Duhu, ne treba zrtva paljenica, da bi Mirisao , jer je culo Mirisa kod ljudi, :)
 

Zoran Štros

Zainteresovan član
Poruka
493
1. PETROVA 3,18
Doista, i Krist jednom za grijehe UMRIJE, pravedan za nepravedne,
da vas privede k Bogu - ubijen doduše u tijelu, ali OŽIVLJEN U DUHU.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

SIN od Boga Jedinoga Oca JHVH -
G Jehoshua je umro - Bog ne umire.
Jehoshua nas privodi Bogu! TKO je Taj Bog - kome nas Jehoshua privodi?

Jehoshua je UMRO.
Pošto smrt ne može zavladati Nevinim Pravednikom,
Bog Otac Jedini Jahve - Oživio je DUH od Jehoshue,
odmah po smrti.

Tijelo Jehoshua ostalo je i nadalje mrtvo - 3 dana,
a tek tada je Bog Otac Jahve spojio
Duh Jehoshue i Tijelo Jehoshue,
pa je TAJ čin bilo Uskrsnuće Jehoshue.

Ovdje je upotrebljena riječ - Oživljen,

G2227
ζωοποιέω
zōopoieō
dzo-op-oy-eh'-o

From the same as G2226 and G4160; to (re-) vitalize (literally or figuratively): - make alive, give life, quicken.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Od iste kao G2226 i G4160, na (ponovno) oživi (doslovno ili figurativno): - oživljavati, dati život, ubrzati.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

a kad je Bog Otac Jahve spojio Duh i Tijelo od Jehoshue,
upotrebljena je riječ - Uskrsnut.

G386
ἀνάστασις
anastasis
an-as'-tas-is

From G450; a standing up again, that is, (literally) a resurrection from death (individual, general or by implication (its author)), or (figuratively) a (moral) recovery (of spiritual truth): - raised to life again, resurrection, rise from the dead, that should rise, rising again.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Od G450, stojeći opet, to jest, (doslovno) uskrsnuće iz smrti (pojedinac, opće ili implicitno (njezin autor)), ili (figurativno) (moralno) oporavak (duhovne istine): - uskrsnuo u život opet, uskrsnuće, ustati iz mrtvih, koji bi trebao rasti, ponovno raste.
------------------------------------------------------------


1. Petrova 3,19
U njemu otiđe i propovijedati duhovima u tamnici
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Jehoshua je oživljen u Duhu - odlazi propovijedati umrlima - Duhovima umrlih.
Duhove umrlih Bog Jahve sprema na neko mjesto.
Upotrebljava se riječ - Tamnica.

G5438
φυλακή
phulakē
foo-lak-ay'

From G5442; a guarding or (concretely guard), the act, the parson; figuratively the place, the condition, or (specifically) the time (as a division of day or night), literally or figuratively: - cage, hold, (im-) prison (-ment), ward, watch.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Od G5442, čuvanje ili (konkretno zaštitio), čin, župnik, slikovito mjesto, stanje, ili (konkretno) vrijeme (kao podjela dana ili noći), doslovno ili figurativno: - kavez, držite, (va) zatvor (državu), Ward, sat.
---------------------------------------------------------

Duhovi - osobnosti mrtvih su po Bibliji u stanju sna, hibernacije, stand by,..
Postoji mogućnost "buđenja" tih duhova mrtvih -
ali - kazna za to je smrtna.

U ovom slučaju - Bog Otac Jahve Svemogući,
"budi" samo NEKE duhove -
kojima Jehoshua – u duhu - propovijeda evanđelje.
------------------------------------------------------------------------------

1. Petrova 3,20
koji bijahu nekoć nepokorni, kad ih ono Božja strpljivost iščekivaše, u vrijeme Noino, dok se gradila korablja u kojoj nekolicina, to jest osam duša, bi spašena vodom.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Bog Otac Jedini Jahve je DOBAR,
i TIM Nepokornima - Zlim ljudima nudi spasenje preko svoga Sina Jehoshue.

--------------------------------------------------------------------

G Jehoshua je po nalogu Boga Jedinoga Oca Jahve
otišao u "skladište" duhova mrtvih ljudi,
ali samo onih PRED potopnih,
da im prenese Evanđelje,
te da se i oni mogu spasiti PO G Jehoshui.

1.PETROVA 3,19
U njemu otiđe i propovijedati duhovima u tamnici

1. Petrova 4,6
Zato je i mrtvima naviješteno evanđelje
da osuđeni doduše po ljudsku, u tijelu, žive po Božju - u duhu.
 

Jovan Prezviter

Ističe se
Poruka
2.921
Da se upišem na ovu zanimljivu temu.
Moram da je isčistim i sredim, pročitam, pa ću probati i da napišem štogod
Samo napred..ako imaš još kakvu opservaciju na temu bilo bi super čuti. Ovo je plod moga razmišljanja na temu smrti, vaskrsa i Hristovog Božanstva...a pored ovoga u međuvremenu još neke stvari su mi se posložilie. Bogu hvala. Verujem da će nam Gospod svima pomoći da ovo još bolje razmemo.

Suština je da je Hristos samo kao Bog mogao dati otkup ali mi obično (svi i ja donadavno) zastanemo sa zaključkom..i kažemo da jeste Hristos nas je otkupio, jeste Hristos je Bog...ali..ali mi doista smo samo na površini cele tematike..jer kada se upitamo kako je Hristos to kao Bog doisata spasao i umro za nas..onda većina kaže da On je umro u telu kao čovek ali šta je sa Božanskom prirodom? Mnogi kažu pa ona nije dotaknuta..međutim ako ozbiljnije priđemo temi moramo se pitati kako je Božanstvo dalo otkup..a ako još malo dublje uđemo u problematiku videćemo da je samo Božanstvo i moralo dati otkup...pa kako pitamo se..šta se desilo sa Hristovim Božanstvom..kako je ono "pretrpelo"? Upravo sam pokušao da dam smislen odgovr u skladu sa Biblijskim tekstom i onime kuda nas on vodi u zaključku.

Svako dobro i drago mi je da uzimaš učešća u temi. :)..svaka sugestija i svaki novi pogled je dobrodošao.
 

anajade

Ističe se
Poruka
2.466
U prethodnoj temi bliskoj ovoj izneo sam svoj stav potkrepljen Biblijskim citatima i logikom koja proizilazi iz svega toga, zašto je Hristos morao dati svoj život za čoveka, koji greh je morao otplatiti(Adamov) i prema tome kojom smrti je morao umreti(drugom tj. večnom). Jedino tako je mogao otkupiti grehe čovečanstva jer da nije pokriven Adamov greh u kojem "svi učestujemo" prema Rimljanima 5,12 mi bismo zaslužili večnu smrt ili odvojenost od Boga. Zato je Hristos morao otkupiti ovaj greh.

Još jednu bitno činjenicu sam istakao a to je da je Hristos jedino kao Bog mogao otkupiti ovaj greh (jer jedino večnost Hristova može uliti život i prevazići večnu smrt). Naravno, ovo pitanje sam samo dotako ovlaš u prethodnoj temi no obradićemo ga detaljnije ako Bog da u nekoj od narednih tema posvećenim vaskrsenju našeg Gospoda.

Ovde bih se zadržao na jednom drugom pitanju. Ono se tiče "Hristovog počinka"..šta to zapravo znači? Šta se dešavalo sa Hristom kao čovekom i kao Bogom u vreme počinka tj. smrti?

Hrstova priroda je i ljudska i Božanska. Kao čovek nema mnogo dileme, Hristos je doista umro i "svoj duh" predao Ocu. To nije sporno..kao svaki čovek(premda to nije bio po prirodi, već uzevši i ovaplotivši se u čoveka samo je uzeo "učešća" u toj prirodi) Hristos je imao svoje potrebe, osećao je glad, žeđ, umor ali je živeo savršenim životom, savršeno se oslanjajući na svoga Oca nebeskog, savršenu veru je iskazao i greha nije u Njemu bilo. Naravno, i pored toga Hristos je umro kao i svaki čovek i to pripisavši mu se Adamov greh..koji je trensferisan sa nas na Hrista (zanimljiva je i ova tema Bogu hvala..i to bi se posebno moglo obraditi..kada je Hristu pripisan Adamov greh..u kom momentu..ali otom potom..velika je riznica Božija Reč i neiscrpan izvor mudrosti i razumevanja). Hristos je dakle umro zbog naših greha (kako onih u Adamu tako i ličnih sagrešenja pojedinačno).

Međutim, pitamo se kakva je reperkusija Njegove smrti na Njegovo Božanstvo? E ovo je sada da kažem novo pitanje, i ja sam se dosta ranije pitao oko ovoga i verujem da mi je Gospod dao mudrosti i razumevanja da dođem do određenih zaključaka po ovom pitanju sledeći Biblijsku logiku i razumevanje. Svako naravno je pozvan da preispita lično ovo pitanje za sebe i da ne veruje ni meni već onome kako ga je Gospod podučio.

Biblija kaže da je Hristos umro i otplatio grehe...ako je umro samo kao čovek to nije mogao jer čovek ne može čovekov greh otplatiti: "Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj", Psalam 49,7. Ali zato Pismo jasno kaže ko može otkupiti čoveka..tj. koja "sila" se mora uliti u večnu smrt za otkup:"Neka čeka Izrailj Gospoda; jer je u Gospoda milost, i velik je u Njega otkup, Psalam 130, 7

Pa kako je onda "Božanstvo" umrlo?. Može li se ta "smrt" shvatiti i poistovetiti sa smrti koja je karakteristična za stvorena bića? Očigledno ne može. Bog je večan i nema pozajmljeni život. Dakle, ako je Hristos umro kao Bog šta bi to značilo? Hristos je "Božija Reč"..On je izgovara i Ona sve stvori..ako imamo to na umu i ono što je Hristos rekao "Moj otac uvek radi pa tako i sin" onda bi smrt za Božanstvo imala konotaciju "prinudnog počivanja od rada" tj. Božija Reč tj. Isus Hristos koji "uvek radi" jer Bog svoju Reč uvek koristi u stvaranju sad je u ovih tri dana "počivala" i prvi put u večnosti ona je prestala da radi. To bi bilo tako sa aspekta Božanske stvaralačke sile i delovanja. Sa aspekta Hristovog Božanstva i Njegove moći ono je (upotrebiću jedan sasvim novi izraz) "suspendovano" u ovom momentu. Od vremena Hrstove smrti do vaskrsa delovanje Hristovog Božanstva je "suspendovano" tj. Hristos nije svoju Božansku moć mogao da koristi. Kada sve to imamo u vidu, možemo reći da je Božanstvo umrlo na taj način. Neviđeno poniženje Božanstva ravno našoj smrti jeste upravo suspenzija Božanske moći u Isusu Hristu. Hristos postoji od večnosti i nikada do tada nije prestao koristiti svoju Božansku moć. Suspenzija od tri dana ili bilo u kom momentu jeste ravno smrti i nezamislivom poniženju. Zato kažem Božasntvo je umrlo na taj način..i naravno ulilo svoju večnost života koja prevazilazi večnu smrt..tako pozajmilo svoj život čoveku od suviška svoga.

Da li smatrate da je suspenzija Božanskog delovanja u Hristu ravno smrti Božanstva koje je moralo tako otkupiti grehe..zapamtimo čovek ne može otkupiti čoveka..u Bogu je otkup kako kaže Pismo. Dakle Bog je morao dati otkup. Da li uopšte smatrate da je Hristovo Božanstvo moralo imati suspenziju delovanja..ako znamo da je Božanstovo na neki način moralo doživeti poniženje jer jedno tako se greh mogao otkupiti? Šta vi mislite o ovoj temi..

ps.svi su pozvani ali očekujem da će ovo privući ljude koji iskreno razmišljaju o ovim stvarima, koje iskreno zanima Božija Reč i Isus Hristos i koji čeznu da proniknu u plan spasenja Gospoda našega Isusa Hrista.

Svako dobro.
isus u poslusnosti ocevoj ide do kraja ostaje cvrst u prihvatanju adamove prirode sa sve smrt i bez najmanje zelje da prevazidje skine ili smanji teret bozanskom silom..
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.684
U prethodnoj temi bliskoj ovoj izneo sam svoj stav potkrepljen Biblijskim citatima i logikom koja proizilazi iz svega toga, zašto je Hristos morao dati svoj život za čoveka, koji greh je morao otplatiti(Adamov) i prema tome kojom smrti je morao umreti(drugom tj. večnom). Jedino tako je mogao otkupiti grehe čovečanstva jer da nije pokriven Adamov greh u kojem "svi učestujemo" prema Rimljanima 5,12 mi bismo zaslužili večnu smrt ili odvojenost od Boga. Zato je Hristos morao otkupiti ovaj greh.

Još jednu bitno činjenicu sam istakao a to je da je Hristos jedino kao Bog mogao otkupiti ovaj greh (jer jedino večnost Hristova može uliti život i prevazići večnu smrt). Naravno, ovo pitanje sam samo dotako ovlaš u prethodnoj temi no obradićemo ga detaljnije ako Bog da u nekoj od narednih tema posvećenim vaskrsenju našeg Gospoda.

Ovde bih se zadržao na jednom drugom pitanju. Ono se tiče "Hristovog počinka"..šta to zapravo znači? Šta se dešavalo sa Hristom kao čovekom i kao Bogom u vreme počinka tj. smrti?

Hrstova priroda je i ljudska i Božanska. Kao čovek nema mnogo dileme, Hristos je doista umro i "svoj duh" predao Ocu. To nije sporno..kao svaki čovek(premda to nije bio po prirodi, već uzevši i ovaplotivši se u čoveka samo je uzeo "učešća" u toj prirodi) Hristos je imao svoje potrebe, osećao je glad, žeđ, umor ali je živeo savršenim životom, savršeno se oslanjajući na svoga Oca nebeskog, savršenu veru je iskazao i greha nije u Njemu bilo. Naravno, i pored toga Hristos je umro kao i svaki čovek i to pripisavši mu se Adamov greh..koji je trensferisan sa nas na Hrista (zanimljiva je i ova tema Bogu hvala..i to bi se posebno moglo obraditi..kada je Hristu pripisan Adamov greh..u kom momentu..ali otom potom..velika je riznica Božija Reč i neiscrpan izvor mudrosti i razumevanja). Hristos je dakle umro zbog naših greha (kako onih u Adamu tako i ličnih sagrešenja pojedinačno).

Međutim, pitamo se kakva je reperkusija Njegove smrti na Njegovo Božanstvo? E ovo je sada da kažem novo pitanje, i ja sam se dosta ranije pitao oko ovoga i verujem da mi je Gospod dao mudrosti i razumevanja da dođem do određenih zaključaka po ovom pitanju sledeći Biblijsku logiku i razumevanje. Svako naravno je pozvan da preispita lično ovo pitanje za sebe i da ne veruje ni meni već onome kako ga je Gospod podučio.

Biblija kaže da je Hristos umro i otplatio grehe...ako je umro samo kao čovek to nije mogao jer čovek ne može čovekov greh otplatiti: "Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj", Psalam 49,7. Ali zato Pismo jasno kaže ko može otkupiti čoveka..tj. koja "sila" se mora uliti u večnu smrt za otkup:"Neka čeka Izrailj Gospoda; jer je u Gospoda milost, i velik je u Njega otkup, Psalam 130, 7

Pa kako je onda "Božanstvo" umrlo?. Može li se ta "smrt" shvatiti i poistovetiti sa smrti koja je karakteristična za stvorena bića? Očigledno ne može. Bog je večan i nema pozajmljeni život. Dakle, ako je Hristos umro kao Bog šta bi to značilo? Hristos je "Božija Reč"..On je izgovara i Ona sve stvori..ako imamo to na umu i ono što je Hristos rekao "Moj otac uvek radi pa tako i sin" onda bi smrt za Božanstvo imala konotaciju "prinudnog počivanja od rada" tj. Božija Reč tj. Isus Hristos koji "uvek radi" jer Bog svoju Reč uvek koristi u stvaranju sad je u ovih tri dana "počivala" i prvi put u večnosti ona je prestala da radi. To bi bilo tako sa aspekta Božanske stvaralačke sile i delovanja. Sa aspekta Hristovog Božanstva i Njegove moći ono je (upotrebiću jedan sasvim novi izraz) "suspendovano" u ovom momentu. Od vremena Hrstove smrti do vaskrsa delovanje Hristovog Božanstva je "suspendovano" tj. Hristos nije svoju Božansku moć mogao da koristi. Kada sve to imamo u vidu, možemo reći da je Božanstvo umrlo na taj način. Neviđeno poniženje Božanstva ravno našoj smrti jeste upravo suspenzija Božanske moći u Isusu Hristu. Hristos postoji od večnosti i nikada do tada nije prestao koristiti svoju Božansku moć. Suspenzija od tri dana ili bilo u kom momentu jeste ravno smrti i nezamislivom poniženju. Zato kažem Božasntvo je umrlo na taj način..i naravno ulilo svoju večnost života koja prevazilazi večnu smrt..tako pozajmilo svoj život čoveku od suviška svoga.

Da li smatrate da je suspenzija Božanskog delovanja u Hristu ravno smrti Božanstva koje je moralo tako otkupiti grehe..zapamtimo čovek ne može otkupiti čoveka..u Bogu je otkup kako kaže Pismo. Dakle Bog je morao dati otkup. Da li uopšte smatrate da je Hristovo Božanstvo moralo imati suspenziju delovanja..ako znamo da je Božanstovo na neki način moralo doživeti poniženje jer jedno tako se greh mogao otkupiti? Šta vi mislite o ovoj temi..

ps.svi su pozvani ali očekujem da će ovo privući ljude koji iskreno razmišljaju o ovim stvarima, koje iskreno zanima Božija Reč i Isus Hristos i koji čeznu da proniknu u plan spasenja Gospoda našega Isusa Hrista.

Svako dobro.
Samo napred..ako imaš još kakvu opservaciju na temu bilo bi super čuti. Ovo je plod moga razmišljanja na temu smrti, vaskrsa i Hristovog Božanstva...a pored ovoga u međuvremenu još neke stvari su mi se posložilie. Bogu hvala. Verujem da će nam Gospod svima pomoći da ovo još bolje razmemo.

Suština je da je Hristos samo kao Bog mogao dati otkup ali mi obično (svi i ja donadavno) zastanemo sa zaključkom..i kažemo da jeste Hristos nas je otkupio, jeste Hristos je Bog...ali..ali mi doista smo samo na površini cele tematike..jer kada se upitamo kako je Hristos to kao Bog doisata spasao i umro za nas..onda većina kaže da On je umro u telu kao čovek ali šta je sa Božanskom prirodom? Mnogi kažu pa ona nije dotaknuta..međutim ako ozbiljnije priđemo temi moramo se pitati kako je Božanstvo dalo otkup..a ako još malo dublje uđemo u problematiku videćemo da je samo Božanstvo i moralo dati otkup...pa kako pitamo se..šta se desilo sa Hristovim Božanstvom..kako je ono "pretrpelo"? Upravo sam pokušao da dam smislen odgovr u skladu sa Biblijskim tekstom i onime kuda nas on vodi u zaključku.

Svako dobro i drago mi je da uzimaš učešća u temi. ..svaka sugestija i svaki novi pogled je dobrodošao.
Najpre, izvinjenje za kašnjenje u odgovoru.

Ovakve teme ne dopuštaju pisanje na prvu loptu, već neko promišljanje, pa i istraživanje. Zato nisam tako na brz na odgovorima, kao što sam obično na Politici.



Pošto je ispisano 8 strana ove teme, poprilično teško je odgovoriti jednom porukom na sve do sada napisano.

Zbog toga, biću bezobrazan i osvrnuti se na prvu i poslednju poruku :)

Čini mi se da razumem razloge tvog rezovovanja. Tebi nije prihvatljivo da cela priča o stradanju bude toliko, gotovo izolovano fokusirana na čoveštvo Hristovo, tj patnja na nivou tela, gde je božansko u svemu tome, odnosno gde je tu u celoj priči Hristos kao Bog.

Tvoja dilema i tvoja promišljanja uopšte nisu fantaziranja dokonog pojedinca. Ovo o čemu ti razmišljaš bila je, zapravo, pozadina celokupnog hristološkog spora, pitanje o koga su se lomila koplja halkidonskih pravoslavaca, protivnika Halkidona i sledbenika Nestorija, tačnije sledbenika Teodora Mopsuestijskog i Diodora iz Tarsa. Pitanje: da li Bog strada?

Čini mi se da je „trodnevna suspenzija Božanstva“ ponuđeno obrazloženje tvog potvrdnog odgovora na to ključno pitanje.

Delim tvoje mišljenje da je i Bog stradao. Ali, po meni, opišimo to tako, pogrešio si za jedan vremenski trenutak. Pokušaću da objasnim.

I na početku moram da apsolutno podržim tvoje pominjanje Kirila Aleksandrijskog, tog velikog učitelja Crkve, čiji je autoritet obeležio vaseljenske sabore No. 4, 5 i 6. Njegovo mišljenje u ovome je nezaobilazno.

I otprilike, ovo bi bilo ukratko Kirilova misao (koje se držim), ako sam je dobro preneo:

Hristos je puni Bogočovek, Ovaploćeni (otelotvoreni) Bog Logos, onaj u kojem punoća Božanstva obitava telesno. Bog Sin je taj čovek koga su savremenici znali kao čoveka Isusa Nazarećanina. (da ne gnjavim sada hristološkim pojmovima suštine, prirode, ipostasi i lica). Ne postoji poseban čovek Isus koji strada. Sve je to ovaploćeni Bog Logos. Istina, stradanja se ne pripisuju Logosu u njegovoj božanskoj prirodi, ali nakon ovaploćenja, takvo insistiranje na njihovoj posebnosti nema puno značaja. Mi prepoznajemo dve prirode u Hristu, ali ih delimo samo na mislenom nivou i pažljivim razmatranjem. Kad vidimo Hrista, vidimo jedan subjekat, Boga koji je postao čovek. U tom smislu ispravan je iskaz da je Bog stradao. Kirilo, za one koji insistiraju i posebno ističu i naglašavaju da je Logos stradao u ljudskoj prirodi (kao da ta priroda pripada nekom drugom, a ne Sinu), kaže to je prosto cepidlačenje i u stavovima antiohijaca (koji su prvenstveno bili nosioci tog diskursa) vidi impliciranje da ne premošćen jaz koji odvaja Boga i svet, a time se poljuljava celokupno objašnjenje telesnog domostroja. Subjekt stradanja nije priroda, nego ipostas, a ti me i svo stradanje i sva patnja pripadaju jednom subjektu, Logosu.

E, sad da objasnim ono što rekoh, zašto mislim da si u proceni stradanja božanskog hronološki pogrešio za jedan trenutak. Pretpostavljam da si upoznat sa konceptom „ispražnjenja“, „lišavanja“ tj. KENOZE. Bog je „lišen sebe“ u Isusu, a vrhunac toga jeste onaj trenutak na Krstu, neposredno pred samu smrt, u kojoj Isus oseća ultimativnu, krajnju BOGOOSTAVLJENOST (Ili, Ili, lama savahtani). To je ono čudesno i krajnje smirenje u kojoj Bog Sin oseća Bogostavljenost, patnju odvojenosti od Oca. Paradoks nad paradoksima stradanja Boga Sina.

A već u sledećem trenutku, trenutku smrti, sve se završava. Sve je okončano. Delo spasenja izvršeno. Vlast smrti srušena, đavo poražen, carstvo je već došlo i darovano nama. Činjenica, da je Matej svedoči da su već u tom trenutku vaskrsli mrtvi, koji su se potom (od nedelje) pokazali i mnogima u Jerusalimu, govori nešto o čemu ćemo kasnije pisati.... Može biti da je ovo dovoljno za početak :)
 

anajade

Ističe se
Poruka
2.466
Najpre, izvinjenje za kašnjenje u odgovoru.

Ovakve teme ne dopuštaju pisanje na prvu loptu, već neko promišljanje, pa i istraživanje. Zato nisam tako na brz na odgovorima, kao što sam obično na Politici.



Pošto je ispisano 8 strana ove teme, poprilično teško je odgovoriti jednom porukom na sve do sada napisano.

Zbog toga, biću bezobrazan i osvrnuti se na prvu i poslednju poruku :)

Čini mi se da razumem razloge tvog rezovovanja. Tebi nije prihvatljivo da cela priča o stradanju bude toliko, gotovo izolovano fokusirana na čoveštvo Hristovo, tj patnja na nivou tela, gde je božansko u svemu tome, odnosno gde je tu u celoj priči Hristos kao Bog.

Tvoja dilema i tvoja promišljanja uopšte nisu fantaziranja dokonog pojedinca. Ovo o čemu ti razmišljaš bila je, zapravo, pozadina celokupnog hristološkog spora, pitanje o koga su se lomila koplja halkidonskih pravoslavaca, protivnika Halkidona i sledbenika Nestorija, tačnije sledbenika Teodora Mopsuestijskog i Diodora iz Tarsa. Pitanje: da li Bog strada?

Čini mi se da je „trodnevna suspenzija Božanstva“ ponuđeno obrazloženje tvog potvrdnog odgovora na to ključno pitanje.

Delim tvoje mišljenje da je i Bog stradao. Ali, po meni, opišimo to tako, pogrešio si za jedan vremenski trenutak. Pokušaću da objasnim.

I na početku moram da apsolutno podržim tvoje pominjanje Kirila Aleksandrijskog, tog velikog učitelja Crkve, čiji je autoritet obeležio vaseljenske sabore No. 4, 5 i 6. Njegovo mišljenje u ovome je nezaobilazno.

I otprilike, ovo bi bilo ukratko Kirilova misao (koje se držim), ako sam je dobro preneo:

Hristos je puni Bogočovek, Ovaploćeni (otelotvoreni) Bog Logos, onaj u kojem punoća Božanstva obitava telesno. Bog Sin je taj čovek koga su savremenici znali kao čoveka Isusa Nazarećanina. (da ne gnjavim sada hristološkim pojmovima suštine, prirode, ipostasi i lica). Ne postoji poseban čovek Isus koji strada. Sve je to ovaploćeni Bog Logos. Istina, stradanja se ne pripisuju Logosu u njegovoj božanskoj prirodi, ali nakon ovaploćenja, takvo insistiranje na njihovoj posebnosti nema puno značaja. Mi prepoznajemo dve prirode u Hristu, ali ih delimo samo na mislenom nivou i pažljivim razmatranjem. Kad vidimo Hrista, vidimo jedan subjekat, Boga koji je postao čovek. U tom smislu ispravan je iskaz da je Bog stradao. Kirilo, za one koji insistiraju i posebno ističu i naglašavaju da je Logos stradao u ljudskoj prirodi (kao da ta priroda pripada nekom drugom, a ne Sinu), kaže to je prosto cepidlačenje i u stavovima antiohijaca (koji su prvenstveno bili nosioci tog diskursa) vidi impliciranje da ne premošćen jaz koji odvaja Boga i svet, a time se poljuljava celokupno objašnjenje telesnog domostroja. Subjekt stradanja nije priroda, nego ipostas, a ti me i svo stradanje i sva patnja pripadaju jednom subjektu, Logosu.

E, sad da objasnim ono što rekoh, zašto mislim da si u proceni stradanja božanskog hronološki pogrešio za jedan trenutak. Pretpostavljam da si upoznat sa konceptom „ispražnjenja“, „lišavanja“ tj. KENOZE. Bog je „lišen sebe“ u Isusu, a vrhunac toga jeste onaj trenutak na Krstu, neposredno pred samu smrt, u kojoj Isus oseća ultimativnu, krajnju BOGOOSTAVLJENOST (Ili, Ili, lama savahtani). To je ono čudesno i krajnje smirenje u kojoj Bog Sin oseća Bogostavljenost, patnju odvojenosti od Oca. Paradoks nad paradoksima stradanja Boga Sina.

A već u sledećem trenutku, trenutku smrti, sve se završava. Sve je okončano. Delo spasenja izvršeno. Vlast smrti srušena, đavo poražen, carstvo je već došlo i darovano nama. Činjenica, da je Matej svedoči da su već u tom trenutku vaskrsli mrtvi, koji su se potom (od nedelje) pokazali i mnogima u Jerusalimu, govori nešto o čemu ćemo kasnije pisati.... Može biti da je ovo dovoljno za početak :)
deluje da je placipicka na prvu loptu kad zakuka na krstu al u drugom delu recenice jasno rece al ne kako ja ocu nego kako ti odlucis
znaci da je hteo mogo je sve..
 

Jovan Prezviter

Ističe se
Poruka
2.921
Najpre, izvinjenje za kašnjenje u odgovoru.

Ovakve teme ne dopuštaju pisanje na prvu loptu, već neko promišljanje, pa i istraživanje. Zato nisam tako na brz na odgovorima, kao što sam obično na Politici.

Nema problema :).


Pošto je ispisano 8 strana ove teme, poprilično teško je odgovoriti jednom porukom na sve do sada napisano.

Zbog toga, biću bezobrazan i osvrnuti se na prvu i poslednju poruku :)
Svakako tema je jako deklikatna i treba puno vremena za razumevanje:)

Čini mi se da razumem razloge tvog rezovovanja. Tebi nije prihvatljivo da cela priča o stradanju bude toliko, gotovo izolovano fokusirana na čoveštvo Hristovo, tj patnja na nivou tela, gde je božansko u svemu tome, odnosno gde je tu u celoj priči Hristos kao Bog.

Tvoja dilema i tvoja promišljanja uopšte nisu fantaziranja dokonog pojedinca. Ovo o čemu ti razmišljaš bila je, zapravo, pozadina celokupnog hristološkog spora, pitanje o koga su se lomila koplja halkidonskih pravoslavaca, protivnika Halkidona i sledbenika Nestorija, tačnije sledbenika Teodora Mopsuestijskog i Diodora iz Tarsa. Pitanje: da li Bog strada?
Upravo tako. Centralno pitanje. Jer samo Bog može spasiti čovečanstvo greha kako kaže Sveto Pismo. Mnogo se ovo da uprostiti i pojednostaviti ako sagledamo citat koji jasno kaže "da čovek neće dati otkup za čoveka"..i da "u Boga je otkup". To nam je osnov za ovakvo shvatanje.

Kao drugo sam pojam kršenja zakona ima u sebi jasnu odrednicu o stradanju za greh...Zakon traži pravednu kaznu za greh jer je Bog pravedan. Ali mi vidimo da čovek ne može otkupiti greha...bilo koji čovek...takođe vidimo da ni anđeli ili bilo koje drugo stvreno biće ne može otkupiti greha. Da je greh mogao biti otkupljen "neBogom" to bi moglo neko stvorenje...ali zašto je morao stradati Isus? Jer je On Bog. Oni pak koji tvrde da je Isus mogao stradati telom ili samo ljudskom prirodom dok bi Božanstvo bilo netaknuto greše jer bi po tom principu bilo dovojno da strada neki anđeo ovaploćen u ljudskoj prirodi...a da onda eventulano vaskrsne..da li bi to bilo dovoljno? Vidimo da ne. Jer da je moglo ne bi Hristos morao stradati. Ali ne samo ljudskom prirodom jasno je...već i Božanskom...kažem da je dovoljno bilo da strada ljudska priroda samo ili "priroda stvorenja" to bi mogao i anđeo ili neko drugo stvoreno biće. Međutim, nije dovoljno stradanje stvarstva a o tome sam pisao ranije i zašto. Jer stvarstvo nema večni život koji može uliti u smrt i time ostati i dalje u životu a takođe dati ga i svim ljudima.

Mislim da kada se ovako sagleda jasno je da je Božanstvo moralo učestvovati u otkupu i to stradanjem koje je svakako moralo se odraziti na specifičan način.


Delim tvoje mišljenje da je i Bog stradao. Ali, po meni, opišimo to tako, pogrešio si za jedan vremenski trenutak. Pokušaću da objasnim.
E, sad da objasnim ono što rekoh, zašto mislim da si u proceni stradanja božanskog hronološki pogrešio za jedan trenutak. Pretpostavljam da si upoznat sa konceptom „ispražnjenja“, „lišavanja“ tj. KENOZE. Bog je „lišen sebe“ u Isusu, a vrhunac toga jeste onaj trenutak na Krstu, neposredno pred samu smrt, u kojoj Isus oseća ultimativnu, krajnju BOGOOSTAVLJENOST (Ili, Ili, lama savahtani). To je ono čudesno i krajnje smirenje u kojoj Bog Sin oseća Bogostavljenost, patnju odvojenosti od Oca. Paradoks nad paradoksima stradanja Boga Sina.

A već u sledećem trenutku, trenutku smrti, sve se završava. Sve je okončano. Delo spasenja izvršeno. Vlast smrti srušena, đavo poražen, carstvo je već došlo i darovano nama. Činjenica, da je Matej svedoči da su već u tom trenutku vaskrsli mrtvi, koji su se potom (od nedelje) pokazali i mnogima u Jerusalimu, govori nešto o čemu ćemo kasnije pisati.... Može biti da je ovo dovoljno za početak :)
Ako može pojašnjenje trenutka:)..možda nisam najbolje razumeo pitanje. Naime, BOGOSTAVLJENOST u ovom slučaju predstavlja povlačenje Božasnke pomoći Oca u odnsou na Sina..no ja bih rekao da je Ius ostao Bog u telu na krstu ali doživljava ovu odvojenost od Oca a to se nikada do tada nije dogodilo. Otac i Sin su bili oduvek zajedno i ovaj vid razdvajanja je za Isua bio neopisiv. Ali ako mogu zaključiti ova "Bogosotavljensot" ne bih razmatrao u kontestu povlačenja Hristove Božanske prirode.

Pozdrav.
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.684
Kao drugo sam pojam kršenja zakona ima u sebi jasnu odrednicu o stradanju za greh...Zakon traži pravednu kaznu za greh jer je Bog pravedan. Ali mi vidimo da čovek ne može otkupiti greha...bilo koji čovek...takođe vidimo da ni anđeli ili bilo koje drugo stvreno biće ne može otkupiti greha. Da je greh mogao biti otkupljen "neBogom" to bi moglo neko stvorenje...ali zašto je morao stradati Isus? Jer je On Bog. Oni pak koji tvrde da je Isus mogao stradati telom ili samo ljudskom prirodom dok bi Božanstvo bilo netaknuto greše jer bi po tom principu bilo dovojno da strada neki anđeo ovaploćen u ljudskoj prirodi...a da onda eventulano vaskrsne..da li bi to bilo dovoljno? Vidimo da ne. Jer da je moglo ne bi Hristos morao stradati. Ali ne samo ljudskom prirodom jasno je...već i Božanskom...kažem da je dovoljno bilo da strada ljudska priroda samo ili "priroda stvorenja" to bi mogao i anđeo ili neko drugo stvoreno biće. Međutim, nije dovoljno stradanje stvarstva a o tome sam pisao ranije i zašto. Jer stvarstvo nema večni život koji može uliti u smrt i time ostati i dalje u životu a takođe dati ga i svim ljudima.
Mislim da kada se ovako sagleda jasno je da je Božanstvo moralo učestvovati u otkupu i to stradanjem koje je svakako moralo se odraziti na specifičan način.
Što se tiče nužnosti ovaploćenja Sina, to se apsolutno kažem. Ima i ono svetootačko tumačenje da bi se Sin, svakako, ovaplotio sve i da Pada nije bilo.


Ali ono prvo, onaj uvod, ne mogu to lako da svarim...
Te kategorije "Zakon traži pravednu kaznu". "Bog pravedan" pa "očekuje žrtvu za otkup greha".
Tu promišljam nešto drugačije.
Nakon stvaranja sveta i čoveka, nema tu puno zakona, puno odredbi.
Ima samo jedna zapovest, ali suštinski i ona je izrečena ne kao kategorička odredba, već čak više kao savet dobrog roditelja.
Savet koji kaže, (oprosti na ovom parafraziranju i možda neprimerenom stavljanju reči u usta Božija. To ne radim radi pravljenja apokrifa, nego više radi stilske ilustracije onoga što želim reći).
"Stvorio sam vas da živite, da bude Moji, da uživate u beskrajnom izobilju blagodati i blagoslova kojim vas obasipam. Da, uzrastete i ostvarite se u onome za šta sam vas i priveo iz nebića, upravljate svime što sam stvorio i darovao vam, da to unapredite i sve privedete k Meni. Vi možete i odabrati da ne činite.
Ali, da znate, to nije dobar izbor. Za vas nije dobar. Jer, ja sam Život. Van mene života nema. Onog trenutka kada to učinite, postaćete podložni smrti. Ne zato što vas Ja kažnjavam smrću, nego zato što ste se sami odvojili od Života. Nećete me lako znati nakon toga. Evo vam to drvo poznanja dobra i zla. To je provera za vas, živite li sa mnom, sledite li me. Za vas sam i namenio da možete poznati i dobro i zlo, ali sad ste još deca, ne možete podneti težinu te spoznaje. Nemojte to raditi. Ojačaćete kasnije, zato, poslušajte me i ostanite u životu"


Ta zapovest nije neka kruto zakonopravilo, nego savet života.
Znaš kako Hristos kaže.
I nećete da dođete k meni da imate život.
Hristova žrtva, njegov ceo život, bilo je suštinski proživljavanje života na način na koji su Adam i Eva bili prizvani da to urade.
Zato je HRistos "novi Adam".
On resetuje ono što je do tada rađeno.
I u svemu sledi Boga, svog Oca.
Pa onda i kao Sin Čovečiji, u ime svih nas, prima ono što je Adamu bilo i namenjeno od početka

Dakle, ne žrtva za zadovoljenje pravde, nego žrtveni život život u punoj poslušnosti, tačnije punom poverenju u Boga.
Do kraja.
Do širenja i zakivanja ruku na krstu.
Ostati veran.
I tada je čovečanstvo dobilo blagoslov namenjen od Stvaranja sveta.
Zato što je jedan od njih, ali onaj koji je jedini bio sposoban to da uradi, Sin Božiji a ujedno i Sin Čovečiji, uradio ono za šta je čovek bio prizvan još u Božijoj zamisli stvaranja sveta.



p.s. @Сале! , baci pogled
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.684
Ovaj deo je veoma bitan, ali mislim da nema potporu u bibliji. A ono prethodno je ok interpretacija.


Tačno, ne piše to u Bibliju.
ALi, imajmo u vidu da je Bog čoveku namenio oboženje.
Poznanje Istine.
A to podrazumeva i razlikovanje dobra i zla.
Tj. razumevanje da odabir puta i postojanja van Boga, nije dobar, te da vodi u smrt.
Anđeli imaju poznanje dobra i zla, pa nisu pali.
U tom smislu, poznanje dobra i zla nije loše samo po sebi.
Štaviše, za slovesna, bića obdarena razumom, ono je nužno i neophodno.

p.s.
Justin Popović kaže o tome:
Nema sumnje, um prvozdanog čoveka bio je čist, svetao, bezgrešan, sposoban za duboka poznanja, ali je ujedno, kao um stvorenog bića, bio i ograničen; on je trebao da se razvija i usavršava kao što se razvijaju i usavršavaju umovi samih Anđela
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.684
@InternetExplorer ,

Ne zameri za nešto duži citat koji će uslediti, a odnosi se na uzrastanje Adama i Eve koje je trebalo uslediti....

Jovan Damaskin:

Но, дрво познања добра и зла представља распознавање многообразног знања. А то знање је спознавање сопствене природе, које је, наравно, добро за оне који су савршени и који су доспели до божанског созерцања (духовног виђења); јер то знање из себе објављује величанствено дело Створитељево онима који се не боје пада. Јер они су временом достигли до извесног ступња таквога созерцања, али то знање није добро за младе и за оне чије су жеље лакоме; за оне које старање за сопствено тело привлачи ка себи одвраћајући њихову пажњу. А то бива због несталности њиховог пребивања у добру и због тога што се нису чврсто утврдили у привржености јединоме добру.

И тако сматрам да је божанствени рај двојеобразан. А истину су нам предали богоносни Оци, и они који су учили овако, и они који су учили онако. Могуће је, пак, под изразом „свако дрво“ подразумевати знање које произлази из свих творевина божанске силе, као што каже божански апостол Павле: Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види.[10]Међутим, од свих тих поимања и знања узвишеније је оно знање које открива оно што се тиче нас, односно. које говори о нашем саздању, као што вели божански Давид: Задиви се познање твоје због мене[11], односно, због мога саздања. То знање је, наиме, било опасно за Адама, будући да је био новосаздан, и то из разлога о коме смо већ говорили. Дрво живота, с једне стране, треба да схватимо као божанствено познање, које остварујемо кроз све што је чувствено, или као узвођење ка Рододетељу и Створитељу и Узрочнику посредством чула; као што је „сваким дрветом“ назвао пуноћу и нераздељивост, која једино пружа могућност учествовања у добру; с друге стране, дрво познања добра и зла треба да схватимо као чувствену и укусну храну, која својим изгледом изазива сладост, а у ствари онога који од ње окуша чини причастником зала; јер Бог је рекао: Једи слободно од свакога дрвета у врту[12] мислећи тиме, како ја сматрам, следеће: кроз сваку творевину уздигни се до мене, Творца, и од свих плодова узбери један, то јест, мене, истински живот. Нека ти све плодоноси живот, и да се причешћујеш мноме, који сам саставни део твога бића, јер тако ћеш бити бесмртан. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш[13] јер чувствена храна је природна надокнада за оно што је отишло од нашега тела те одлази у изметине и трулеж, и немогуће је да остане непропадив онај ко бива причастник чувствене хране.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.684
Ako može pojašnjenje trenutka:)..možda nisam najbolje razumeo pitanje. Naime, BOGOSTAVLJENOST u ovom slučaju predstavlja povlačenje Božasnke pomoći Oca u odnsou na Sina..no ja bih rekao da je Ius ostao Bog u telu na krstu ali doživljava ovu odvojenost od Oca a to se nikada do tada nije dogodilo. Otac i Sin su bili oduvek zajedno i ovaj vid razdvajanja je za Isua bio neopisiv. Ali ako mogu zaključiti ova "Bogosotavljensot" ne bih razmatrao u kontestu povlačenja Hristove Božanske prirode.
Upravo o tome govorim.
Hristos je i Bog i Čovek u jednoj ličnosti, ličnosti Sina i u tome nije bilo odvojenosti ni podeljenosti ni u treptaju oka.
Iako mi Njega vidimo kako kao čovek jede i pije, oseća bol, a vidimo ga i kakako kao Bog zapoveda stihijama, demonima, isceljuje ljude.
Sve je to u jednom Sinu.
I osećaj, tačnije agonija bogostavljenosti, znači da je u tom trenutku na Krstu, celokupno biće Hristovo ljudski osećalo tu duhovnu patnju, a ono što je božansko u Njemu kao da se inhibiralo, potpuno povuklo tada.
I nakon što je i to prošao, rekao je "Gotovo je. Završilo se".
Od tada je već Pobeda
 

InternetExplorer

Zainteresovan član
Poruka
452
@InternetExplorer ,

Ne zameri za nešto duži citat koji će uslediti, a odnosi se na uzrastanje Adama i Eve koje je trebalo uslediti....

Jovan Damaskin:

Но, дрво познања добра и зла представља распознавање многообразног знања. А то знање је спознавање сопствене природе, које је, наравно, добро за оне који су савршени и који су доспели до божанског созерцања (духовног виђења); јер то знање из себе објављује величанствено дело Створитељево онима који се не боје пада. Јер они су временом достигли до извесног ступња таквога созерцања, али то знање није добро за младе и за оне чије су жеље лакоме; за оне које старање за сопствено тело привлачи ка себи одвраћајући њихову пажњу. А то бива због несталности њиховог пребивања у добру и због тога што се нису чврсто утврдили у привржености јединоме добру.

И тако сматрам да је божанствени рај двојеобразан. А истину су нам предали богоносни Оци, и они који су учили овако, и они који су учили онако. Могуће је, пак, под изразом „свако дрво“ подразумевати знање које произлази из свих творевина божанске силе, као што каже божански апостол Павле: Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види.[10]Међутим, од свих тих поимања и знања узвишеније је оно знање које открива оно што се тиче нас, односно. које говори о нашем саздању, као што вели божански Давид: Задиви се познање твоје због мене[11], односно, због мога саздања. То знање је, наиме, било опасно за Адама, будући да је био новосаздан, и то из разлога о коме смо већ говорили. Дрво живота, с једне стране, треба да схватимо као божанствено познање, које остварујемо кроз све што је чувствено, или као узвођење ка Рододетељу и Створитељу и Узрочнику посредством чула; као што је „сваким дрветом“ назвао пуноћу и нераздељивост, која једино пружа могућност учествовања у добру; с друге стране, дрво познања добра и зла треба да схватимо као чувствену и укусну храну, која својим изгледом изазива сладост, а у ствари онога који од ње окуша чини причастником зала; јер Бог је рекао: Једи слободно од свакога дрвета у врту[12] мислећи тиме, како ја сматрам, следеће: кроз сваку творевину уздигни се до мене, Творца, и од свих плодова узбери један, то јест, мене, истински живот. Нека ти све плодоноси живот, и да се причешћујеш мноме, који сам саставни део твога бића, јер тако ћеш бити бесмртан. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш[13] јер чувствена храна је природна надокнада за оно што је отишло од нашега тела те одлази у изметине и трулеж, и немогуће је да остане непропадив онај ко бива причастник чувствене хране.
Cekaj bre, sad ispade da je drvo bilo metaforicko a ne fizicko.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.684
Mozda mi je ovo ostalo od JS ako njihovo tumacenje, ali zar nije Sotona povukao sa sobom dosta andjela? I zar i on sam nije imao poznanje dobra i zla?
Tako je.
Kaže se da je otpalo 1/3 anđela.
Ja sam tom opaskom mislio na onu većinu što je ostala.
Oni su svesni ovih drugih, zla i posledica izbora zla.
Pa, nisu pali naknadno.

A zlo nije postojalo pre Luciferove pobune. Njegova pobuna i narušavanje Božijeg stvaranja (nagovaranjem čoveka na greh) jeste zlo...
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.684
Cekaj bre, sad ispade da je drvo bilo metaforicko a ne fizicko.
Tumačenje je dvostruko, drvo i kao fizičko i kao metaforičko, a prvenstveno fizičko:

Sveti Grigorije Bogoslov:
To drvo je, kako ja smatram, sozercanje, a ono je sigurno samo za one koji su dostigli zrelost navike da u njega stupaju

Sveti Grigorije Palama:
„Grigorije Bogoslov je drvo poznanja dobra i zla nazvao sozercanjem… otuda, međutim, ne sledi da je pri tom mislio na uobrazilju ili na simvol koji sam po sebi nije postojao. Za božanskog Maksima (Ispovednika) Mojsej je takođe simvol suda, a Ilija simvol prozorljivosti! Zar ćemo, dakle, pretpostaviti da ni oni nisu uistinu postojali nego da su bili „simvolično“ izmišljeni?“

Sveti Jefrem Sirijac
"Niko ne sme da misli da je šestodnevno stvaranje alegorija; nije dozvoljeno da se tako govori, kao da je ono, što je prema opisu stvoreno tokom šest dana, stvoreno u jednom trenutku, niti kao da su u ovom opisu predstavljeni samo nazivi koji ili ništa ne označavaju ili pak označavaju nešto drugo. Naprotiv, kao što su nebo i zemlja koji su prvobitno stvoreni uistinu nebo i zemlja a ne nešto drugo što se podrazumeva pod imenom neba i zemlje, tako treba da se zna da i ono, što je rečeno o svemu ostalom, stvorenom i ustrojenom nakon stvaranja neba i zemlje, ne sadrži u sebi samo prazne nazive i da sili tih naziva odgovara sama suština stvorenih priroda (elemenata, stihija)."
 

InternetExplorer

Zainteresovan član
Poruka
452
Oni su svesni ovih drugih, zla i posledica izbora zla.
Da sad ne citiram sve sto si pisao, ja sam shvatio ovako: Problem je
Tako je.
Kaže se da je otpalo 1/3 anđela.
Ja sam tom opaskom mislio na onu većinu što je ostala.
Oni su svesni ovih drugih, zla i posledica izbora zla.
Pa, nisu pali naknadno.

A zlo nije postojalo pre Luciferove pobune. Njegova pobuna i narušavanje Božijeg stvaranja (nagovaranjem čoveka na greh) jeste zlo...
Koliko sam ja shvatio do sad sta si ti hteo reci: Adam i eva, iako su imali savrsena tela nisu duhovno bili na odgovarajucem nivou da jedu sa drveta. I da dostizanje tog nivoa znaci da nema sanse da se kolebaju. I da kad dostignu taj nivo onda smeju da jedu sa tog drveta. S obzirom da je 1/3 andjela pala jel to znaci da i oni nisu bili na odgovarajucem duhovnom nivou, s pbzirom da su se pokolebali?
 

InternetExplorer

Zainteresovan član
Poruka
452
Tumačenje je dvostruko, drvo i kao fizičko i kao metaforičko, a prvenstveno fizičko:

Sveti Grigorije Bogoslov:
To drvo je, kako ja smatram, sozercanje, a ono je sigurno samo za one koji su dostigli zrelost navike da u njega stupaju

Sveti Grigorije Palama:
„Grigorije Bogoslov je drvo poznanja dobra i zla nazvao sozercanjem… otuda, međutim, ne sledi da je pri tom mislio na uobrazilju ili na simvol koji sam po sebi nije postojao. Za božanskog Maksima (Ispovednika) Mojsej je takođe simvol suda, a Ilija simvol prozorljivosti! Zar ćemo, dakle, pretpostaviti da ni oni nisu uistinu postojali nego da su bili „simvolično“ izmišljeni?“

Sveti Jefrem Sirijac
"Niko ne sme da misli da je šestodnevno stvaranje alegorija; nije dozvoljeno da se tako govori, kao da je ono, što je prema opisu stvoreno tokom šest dana, stvoreno u jednom trenutku, niti kao da su u ovom opisu predstavljeni samo nazivi koji ili ništa ne označavaju ili pak označavaju nešto drugo. Naprotiv, kao što su nebo i zemlja koji su prvobitno stvoreni uistinu nebo i zemlja a ne nešto drugo što se podrazumeva pod imenom neba i zemlje, tako treba da se zna da i ono, što je rečeno o svemu ostalom, stvorenom i ustrojenom nakon stvaranja neba i zemlje, ne sadrži u sebi samo prazne nazive i da sili tih naziva odgovara sama suština stvorenih priroda (elemenata, stihija)."
Ja bih te zamolio da mi pricas svojim jezikom ono sto hoces reci. Stvarno ne verujem da su ove izjave tako savrseno sastavljene da se ne moze drugacije preneti poruka koju nose.

Znaci drvo je i fizicko i metaforicko ali su dani stvaranja bukvalno dani i zemlja je stara 6000 godina?
A ljudi svojim ponasanjem mogu bukvalno postati simbol neke osobine, i to ne znaci da ti ljudi nisu postojali?

Meni se cini da kad god se udje u realm neke nelogicnosti onda se trazi neko simbolicko znacenje. I ok mi je i to, ali ja i dalje ne shvatam odakle to da ljudi treba da se duhovno uzdignu da bi smeli da jedu sa drveta. Sve sto si mi naveo su tumacenja ljudi, ja sam rekao da mislim da biblija to ne govori. Meni izgleda da je bog rekao: ne jedite sa tog drveta i tacka, to je to.
 
Top