RAZVOD .......
Kad sam te noći stigao kući, dok je moja žena servirala večeru, uhvatio sam je za ruku i rekao: " Moram nešto da ti kažem !"
Sela je i jela u tišini. Primietio sam bol u njenim očima. Odjednom nisam znao kako da otvorim usta. Ali morao sam joj dati do znanja - šta mislim. Želim razvod ... rekao sam smireno. Nije izgledala iznervirano mojim rečima, nego me je samo tiho upitala: " Zašto "?
Izbegavao sam njeno pitanje i ...to je razljutilo. Odbacila je pribor za jelo i počela da viče na mene, ti nisi čovek !! ...
Te noći nismo više razgovarali. Plakala je. Znao sam da je htela zna šta se desilo s našim brakom. Ali nisam joj mogao dati zadovoljavajući odgovor, izgubila je moje srce zbog Ivane.
Nisam je više voleo. Samo sam je žalio!
S dubokim osećajem krivice, napravio sam sporazum za razvod koji je navodio da njoj pripadne naša kuća, naša kola i 30 % dela u mojoj firmi. Pogledala ga je i onda ... iscepala na komadiće.
Žena koja je 10 godina svog života provela samnom, za mene je potala stranac. Bilo mi je žao njenog uzaludno potrošenog vremena i energije ... ali nisam mogao povući što sam rekao jer sam jako voleo Ivanu. Počela je jako da plače predamnom, što sam i očekivao. To njeno plakanje za mene je ustvari bilo pravo olakšanje. Ideja o razvodu, koja me opsedala nekoliko nedelja, činila se sada čvrščom i jasnijom.
Sledeći dan, došao sam kući jako kasno i našao je za stolom kako nešto piše. Nisam večerao nego sam otišao direktno u krevet i odmah zaspao, jer sam bio umoran od ispunjenog dana sa Ivanom. Kad sam se probudio, ona je još uvek bila za stolom i pisala. Nije me bilo briga, pa sam se okrenuo na drugu stranu kreveta i nastavio da spavam.
Ujutru mi je prezentovala svoje uslove za razvod: nije htela ništa od mene, ali je tražila da sačekamo mesec dana do rastave. Zahtevala je, da se u tih mesec dana oboje trudimo da živimo normalno ... koliko god je to bilo moguće.
Njeni razlozi su bili jednostavni: naš sin ima ispite u tih mesec dana i nije htela da ga opterećujemo našim propalim brakom. To je za mene bilo prihvatljivo.Ali imala je još jedan zahtev, htela je da se prisetim ... kako sam je nosio u našu sobu na dan, posle našega venčanja. Zahtevala je, da je u tih mesec dana svako jutro nosim iz naše spavaće sobe . do prednjih vrata.
Mislio sam da je totalno poludela. Ali da nam te zadnje zajedničke dane učinim podnošljivima, pristao sam na te njene čudne zahteve !
Rekao sam Ivani, kakve mi je žena uslove postavila za razvod. Glasno se smejala i mislila da je to apsurdno. Bez obzira na njene trikove, mora se suočiti sa razvodom, rekla je prezrivo. Moja žena i ja, nismo imali nikakav fizički kontakt otkad sam ja izrazio svoju želju za razvodom. Dok sam je nosio prvi dan, oboje smo delovali nespretno. Naš sin je tapšao iza nas pevušeći... tata drži mamu u naručju, tata nosi mamu...
Te reči su me pogodile !
Od spavaće do dnevne sobe pa do vrata, išao sam preko deset metara s njom u naručju. Zatvorila je oči i tiho rekla : "Nemoj našem sinu da kažeš za razvod." Kimnuo sam glavom, pomalo uzbuđen. Spustio sam je pred vratima. Otišla je da sačeka autobus za posao. A ja sam se odvezao sam do kancelarije.
Drugi dan, bilo nam je puno lakše. Oslonila se na moja prsa. Mogao sam osetiti miris njene bluze. Shvatio sam, da tu ženu nisam pogledao pažljivo ... već dugo vremena. Shvatio sam da više nije tako mlada. Imala je nekoliko bora na licu i kosa joj je bila već proseda. Naš brak je na njoj ostavio danak. Na minut sam se upitao . šta sam joj to učinio ?
Četvrti dan kad sam je podigao, osetio sam kako se osjećaj intimnosti vraća.
To je bila žena koja je dala deset godina svog života za mene !!! ...
Peti i šesti dan, osetio sam kako osećaj intimnosti opet raste. Ivani nisam rekao ništa o tome.
Kako je tih mesec dana odmicalo, postajalo je sve lakše nositi je a možda me je i svakodnevna vežba učinila jačim ?!
Jedno jutro, birala je šta će da obuče. Isprobala je nekoliko haljina ali ni jedna joj nije pristajala. Zatim je s'uzdahom konstatovala : " Sve su moje haljine postale prevelike." Odjednom sam shvatio koliko je omršavila i da je to pravi razlog, što mi je postajalo sve lakše da je nosim.
Odjednom mi je sinulo. Nosila je toliko tuge i gorčine u srcu. Nesvesno sam pružio ruku i pogladio je po glavi.
U tom trenutku, u sobu uđe naš sin i kratko reče : " Tata, vreme je da opet nosiš mamu !" Gledajući svaki dan kako njegov otac nosi mamu u naručju, za njega je to postalo bitan deo života. Moja žena ga je dozvala da joj priđe i čvrsto ga zagrlila.
Okrenuo sam glavu na drugu stranu jer sam se bojao, da bi se mogao predomisliti u zadnjem minutu.Tada sam je uzeo u naručje, preko spavaće do dnevne sobe, pa u hodnik. Njene ruke obgrlile su moj vrat tako prirodno i nežno.
Držao sam je čvrsto, baš kao i na dan našega venčanja !
No njena sve lakša težina tela me činila jako tužnim. Zadnji dan, kad sam je držao u naručju, jedva sam dva koraka mogao napraviti. Naš sin je otišao u školu. Držao sam je čvrsto i rekao: " Nisam primetio da je u našem životu nedostajalo intimnosti."
Odvezao sam se do kancelarije.Tog poislepodneva, istrčao iz kola bez zaključavanja vrata od kola. Bojao sam se, da bi me svako čekanje nateralo da promenim mišljenje. Penjao sam se po dva stepenika do Ivaninog stana.I čim je otvorila vrata, rekao sam joj: " Žao mi je, ali ja više ne želim da se razvedem !"
Pogledala me zapanjeno, a zatim dotaknula moje čelo. Imaš li groznicu? Rekla je. Sklonio sam joj ruku s moje glave. Žao mi je, Ivana, rekao sam, neću da se razvedem. Moj bračni život je bio dosadan verovatno zato ... što ni ona ni ja nismo cenili pojedinosti u našim životima, a ne zato ... što više nismo voleli jedan drugog. Sada tek shvatam, da od trenutka kada sam je nosio u naručju na dan našega venčanja, trebao sam je tako nositi ... dok nas smrt ne rastavi.
Ivana, kao da se odjednom probudila. Opalila mi je šamarčinu, zalupila vrata i briznula u plač. Otišao sam.
U cvećarnici na putu ka kući, kupio sam buket cveća za moju ženu. Prodavačica me je pitala šta da napiše na kartici. Nasmejao sam se i napisao: > Nositi ću te svako jutro ... dok nas smrt ne rastavi < !!! ...
Te kasne večeri sam stigao kući s cvećem u ruci i osmehom na licu. Trčao sam stepenicama, da bih našao svoju ženu u krevetu - mrtvu.Borila se s rakom mesecima a ja sam bio toliko obuzet Ivanom . da nikada, ništa nisam primetio.Znala je da će ubrzo da umre i zato je htela da me spase, od bilo kakve negativne reakcije a koto razvoda - zbog našeg sina.
Da li sam makar u njegovim očima ... ispao brižan suprug ?!.
***
Mali detalji u vašim životima su ono što je stvarno važno u vezi.
To nije vikendica, auto, nekretnine, novac u banci. To samo stvara okruženje pogodno za sreću, ali ne može dati sreću u vama. Dakle, nađite vremena da budete prijatelji i napravite one male stvari jedan za drugoga ...da izgradite intimnost. Da imate pravi sretan brak ili vezu !
Ako ne podelite ovu priču, ništa se neće desiti.
Ako to učinite... možda spasete nečiji brak ili bilo koju formu ljubavi.
Mnogi od životnih neuspeha su ljudi, koji nisu shvatili koliko su bili blizu uspeha ... kada su odustali !!!
