BOŽIĆ BATA SE VRAĆA U SRBIJU ! ...
Nakon gotovo 70 godina, deca u Srbiji konačno će moći da se raduju Božiću Bati.
Božić Bata više nije zabranjena i zaboravljena ličnost! Zahvaljujući "Pošti Deda Mraza" na velika vrata se vraća kući - gde mu je i mesto!
Na zvaničnom sajtu Pošte Deda Mraza, roditelji mogu da pošalju pismo svojoj deci od Božića Bate u kome ih on upoznaje sa svojom pojavom i običajima vezanih uz njega te im najavljuje svoj dolazak.
Do sada smo se svake Nove godine radovali rusko-sovjetskom ekvivalentu Božića Bate - Deda Mrazu (u originalu Deduška Moroz).
Naš Božić Bata je, na žalost, krajem II Svetskog rata bukvalno prognan i zamenjen sovjetsko-komunističkom verzijom istog junaka koji je, vremenom, takođe, evaluirao poprimajući lik, odelo i karakter globalne verzije "Novogodišnjeg dugobradog starca" Santa Claus-a.
Deduška Moroz, onakav kakav je kreiran u SSSR-u nakon drugog svetskog rata oslanjao se na lik Ded' Moroz-a, lika iz ruskih narodnih legendi. Ded Moroz je, prema narodnom verovanju, starac koji živi u šumama severa i koji donosi zimu. Imao je običaj da kažnjava ili nagrađuje decu u zavisnosti od toga da li su bila dobra ili nevaljala.
S druge strane, zapadnjački "Santa Claus" je izvorno, prilagođeni lik svetog Nikole (Saint Nicolas - Saint Nicolaus - Santa Claus) što je u krajnjoj suprotnosti sa SSSR-ovskim Deduškom Morozom koji je, svakako, "ateista"
Evoluciji svetog Nikole u Santa Claus-a kakvog ga danas poznajemo uveliko je doprinela i komercijalizacija ovog lika, naročito od strane američke kompanije "Coca Cola" koja ga i danas koristi kao svoju maskotu i koja mu je kreirala odelo u boji svog logotipa.
U novije vreme u Srbiji se gaji kult sekularne ličnosti koju zovemo Deda Mraz ali od negdašnje prilagođene verzije Deduške Moroza je ostalo samo ime. Gotovo sve atribute , počev od lika i karaktera kao i običaja vezanih uz njega poprimio je od Santa Claus-a.
Ali šta se desilo sa našim Božićem Batom? Ostao je "zabranjen" i zaboravljen. Zatrt mu je svaki trag. Retko gde se uopšte, osim u narodnim dečjim pesmama, može pronaći po nešto o njemu. Na savremenom mediju kakav je internet gotovo da o njemu ništa ni ne piše. Njegovu sliku ili ilustraciju je gotovo nemoguće pronaći.
Međutim od ove godine Pošta Deda Mraza (mogli bismo reći i "Pošta Božić Bate") rešila je da promeni stvar i javnosti ponudila pun "džak" priča i legendi o Božiću Bati. Njegov lik je rekonstruisan (ilustrovan) i predstavljen javnosti. Sada znamo ko je on i kako izgleda. Ostaje još da se "readaptira" i da postane prihvaćen i obožavan među najmlađima. Za ovo su zaduženi i odgovorni stariji, u prvom redu roditelji.
Naravno,Deda Mraz ne treba da doživi sudbinu kakvu je svojevremeno doživeo Božić Bata. Možda je naše bogatstvo upravo u tome što ih imamo "dvojicu", kao što, kao retko koja nacija, možemo da pišemo i ćirilicom i latinicom.
***
Miroslav Bronzić
www.pismodedamraza.rs
