Na zemlji je imao pre svega našu prirodu dok je Božanska smatram bila skrivena i ispoljava la se samo po potrebi. Naravno, Hristos je i Bog i Čovek na zemlji ali svoju Božansku prirodu nije upotrebljava recimo u pobedi nad grehom...morao je kao čovek. Takođe nije je upotrebljavao da bi sebi u nečemu pomogao ili olakšao. A bio je Bog i Čovek.
I sada je na nebu i Bog i Čovek. Svakako ljudsku prirodu koji je preuzeo nosiće stalno. Zato je sada naš "brat"...sa nama se izjednačio.
. Hvala na pitanjima, slobodno.
Gde je Bozanska Hristova priroda bila skrivena? I ko je odlucivao kad i kako ce se projaviti?
Evo kakvu je nauku Hristos ostavio svojoj Crkvi o sebi i svojim ipostasima kao Bogocovek:
Исповедајући једнога те истога Господа нашега Исуса Христа као савршенога Бога и као савршенога човека, велимо да Он исти има све што има и Отац, осим својства нерођености; и има све, изузев једино бесмртности, што има и први Адам, а што је тело и словесна и умствена душа. Он исти поседује, прилично двема природама, двострука природна својства двеју природа: две природне воље, божанску и човечанску, две природне енергије, божанску и човечанску, две природне самовласности, божанску и човечанску, те двоструку мудрост и знање, божанску и човечанску.
А будући да је Христос једносуштан са Богом и Оцем, Он самовласно жели и дејствује као Бог, а будући да је једносуштан и са нама, Он исти самовласно жели и дејствује као човек: јер Његова су и чудеса, а Његова су и страдања.
Будући, дакле, да су две природе Христове, велимо да су у Њега и две природне воље и две природне енергије. Међутим, пошто је једна ипостас Његових двеју природа, тврдимо да је један те исти Онај који хоће (пројављује вољу) и Онај који дејствује природно, у складу са обема природама, из којих je, у којима је и које јесу Христос, Бог наш.
Тврдимо, наиме, да Он хоће и дејствује не раздељено, већ јединствено; јер хоће и дејствује у оба вида (обличја), у заједници са оним другим видом. Јер у којих је једна те иста суштина, у њих је иста и воља и енергија, a у којих је различита суштина, у њих је различита и воља и енергија. И обратно: у којих је једна те иста воља и енергија, у њих је једна те иста и суштина, a у којих је различита воља и различита енергија, у њих је и суштина различита.
Наиме, као што, поимајући и говорећи побожно о броју природа једнога и истога Христа, не делимо једнога Христа, већ представљамо да је и у Његовом јединству очувана различитост природа, a тако и број воља и енергија које су у Његовој природи, већ према својим суштинама – јер по обе природе је вољно и делатно остварио наше спасење – не уводи деобу (далеко било), већ открива једино њихову очуваност и целовитост и у јединству двеју природа: јер кажемо да воље и енергије припадају природи а не ипостаси.
Имам на уму саму Његову вољну (желатну) и енергетску (делатну) силу, у складу са којом Он хоће оно што хоће и дела енергијом оно што дела. Јер ако дозволимо да оне (воља и енергија) буду ипостасне (да припадају ипостасима), тада ћемо бити приморани да кажемо да су три ипостаси Свете Тројице међусобно различитих воља и енергија.
(sv.Jovan Damaskin)