Imao je ljudsku prirodu kakva je bila prije Adamovog pada. Čistu i slobodnu od bilo kakvog grijeha. Dakle nije imao ni prvorodni ni bilo koji drugi grijeh.
Tako je, to su sve posljedica pada a Hristos je to osjetio jer je Njegovo tijelo bilo podobije tijela grijeha i stoga je osjećalo negativne posljedice pada u vidu neporočnih strasti.
"Исповедамо још да је Христос узео на себе све човекове природне и непорочне страсти. Јер узео је на себе целокупног човека и све што је човечије, осим греха. Јер грех није природан човеку, нити je у нас усађен од стране Творца; него он добровољно бива, утицајем ђавољим на нашу слободну вољу, и не влада нама насилно. Међутим, природне и непорочне су оне страсти које нису у нашој власти, које су, наиме, кроз осуду за преступање заповести Божије ступиле у човечији живот, као што су: глад, жеђ, умор, бол, сузе, пропадивост, избегавање смрти, бојазан, агонија (од које долази зној, и капање крви), те помоћ од стране анђела због слабости природе, и друге такве непорочне страсти које природно постоје у свим људима." (Tačno izloženje pravoslavne vere, sv. Jovan Damaskin).
"Што је речено да Бог посла Сина у подобију тела, немој из тога изводити закључак да је тело Христово било другачије (άλλην σάρκα); али пошто је апостол рекао: греха, то је и додао реч: подобије. Јер је Христос имао не греховно тело (άμαρτωλόν σάρκα), него подобно нашем грешном, па ипак безгрешно (άναμάρτητον) и по природи исто (την αυτήν) као и наше“ (Sv. Jovan Zlatousti, Ad Rom. Homil. 13, 5; Ρ. gr. t. 60, col. 514-515.)
"„Апостол вели: Бог посла Сина свог у подобију тела греха, да бисмо ми дознали да је Он заиста примио тело, али у њему не беше греха; и да бисмо ми, уколико је тело у питању, разумели да тело беше стварност, а уколико је грех у питању — оно беше само подобије греха (et quantum ad corpus veritas intelligeretur; quantum ad peccatum, similitudo peccati). Jep, ма да je свако тело грешило, ипак Он имађаше тело без греха (ille autem sine peccato carnem habuerit), и имађаше у Себи подобије грешнога тела (similitudinem peccatricis carnis in se habuit), пошто Он беше у телу (dum in carne esset); али Он беше Слободан од истинског греха, jep Он беше без греха“ (Sv. Jovan Kasijan, De incarnat. Domini contra Nestor.., lib. IV, с 3; Р. lat. t. 50 col. 79 С).