Хришћанство је једина религија...

Greh nije imao licno ali prirodu palog adama je imao
Imao je ljudsku prirodu kakva je bila prije Adamovog pada. Čistu i slobodnu od bilo kakvog grijeha. Dakle nije imao ni prvorodni ni bilo koji drugi grijeh.

I umoran i verovatno nekad i bolestan bio sve su to.posledice pada
Tako je, to su sve posljedica pada a Hristos je to osjetio jer je Njegovo tijelo bilo podobije tijela grijeha i stoga je osjećalo negativne posljedice pada u vidu neporočnih strasti.

"Исповедамо још да је Христос узео на себе све човекове природне и непорочне страсти. Јер узео је на себе целокупног човека и све што је човечије, осим греха. Јер грех није природан човеку, нити je у нас усађен од стране Творца; него он добровољно бива, утицајем ђавољим на нашу слободну вољу, и не влада нама насилно. Међутим, природне и непорочне су оне страсти које нису у нашој власти, које су, наиме, кроз осуду за преступање заповести Божије ступиле у човечији живот, као што су: глад, жеђ, умор, бол, сузе, пропадивост, избегавање смрти, бојазан, агонија (од које долази зној, и капање крви), те помоћ од стране анђела због слабости природе, и друге такве непорочне страсти које природно постоје у свим људима." (Tačno izloženje pravoslavne vere, sv. Jovan Damaskin).

"Што је речено да Бог посла Сина у подобију тела, немој из тога изводити закључак да је тело Христово било другачије (άλλην σάρκα); али пошто је апостол рекао: греха, то је и додао реч: подобије. Јер је Христос имао не греховно тело (άμαρτωλόν σάρκα), него подобно нашем грешном, па ипак безгрешно (άναμάρτητον) и по природи исто (την αυτήν) као и наше(Sv. Jovan Zlatousti, Ad Rom. Homil. 13, 5; Ρ. gr. t. 60, col. 514-515.)

"„Апостол вели: Бог посла Сина свог у подобију тела греха, да бисмо ми дознали да је Он заиста примио тело, али у њему не беше греха; и да бисмо ми, уколико је тело у питању, разумели да тело беше стварност, а уколико је грех у питању — оно беше само подобије греха (et quantum ad corpus veritas intelligeretur; quantum ad peccatum, similitudo peccati). Jep, ма да je свако тело грешило, ипак Он имађаше тело без греха (ille autem sine peccato carnem habuerit), и имађаше у Себи подобије грешнога тела (similitudinem peccatricis carnis in se habuit), пошто Он беше у телу (dum in carne esset); али Он беше Слободан од истинског греха, jep Он беше без греха(Sv. Jovan Kasijan, De incarnat. Domini contra Nestor.., lib. IV, с 3; Р. lat. t. 50 col. 79 С).
 
Imao je ljudsku prirodu kakva je bila prije Adamovog pada. Čistu i slobodnu od bilo kakvog grijeha. Dakle nije imao ni prvorodni ni bilo koji drugi grijeh.


Tako je, to su sve posljedica pada a Hristos je to osjetio jer je Njegovo tijelo bilo podobije tijela grijeha i stoga je osjećalo negativne posljedice pada u vidu neporočnih strasti.

"Исповедамо још да је Христос узео на себе све човекове природне и непорочне страсти. Јер узео је на себе целокупног човека и све што је човечије, осим греха. Јер грех није природан човеку, нити je у нас усађен од стране Творца; него он добровољно бива, утицајем ђавољим на нашу слободну вољу, и не влада нама насилно. Међутим, природне и непорочне су оне страсти које нису у нашој власти, које су, наиме, кроз осуду за преступање заповести Божије ступиле у човечији живот, као што су: глад, жеђ, умор, бол, сузе, пропадивост, избегавање смрти, бојазан, агонија (од које долази зној, и капање крви), те помоћ од стране анђела због слабости природе, и друге такве непорочне страсти које природно постоје у свим људима." (Tačno izloženje pravoslavne vere, sv. Jovan Damaskin).

"Што је речено да Бог посла Сина у подобију тела, немој из тога изводити закључак да је тело Христово било другачије (άλλην σάρκα); али пошто је апостол рекао: греха, то је и додао реч: подобије. Јер је Христос имао не греховно тело (άμαρτωλόν σάρκα), него подобно нашем грешном, па ипак безгрешно (άναμάρτητον) и по природи исто (την αυτήν) као и наше(Sv. Jovan Zlatousti, Ad Rom. Homil. 13, 5; Ρ. gr. t. 60, col. 514-515.)

"„Апостол вели: Бог посла Сина свог у подобију тела греха, да бисмо ми дознали да је Он заиста примио тело, али у њему не беше греха; и да бисмо ми, уколико је тело у питању, разумели да тело беше стварност, а уколико је грех у питању — оно беше само подобије греха (et quantum ad corpus veritas intelligeretur; quantum ad peccatum, similitudo peccati). Jep, ма да je свако тело грешило, ипак Он имађаше тело без греха (ille autem sine peccato carnem habuerit), и имађаше у Себи подобије грешнога тела (similitudinem peccatricis carnis in se habuit), пошто Он беше у телу (dum in carne esset); али Он беше Слободан од истинског греха, jep Он беше без греха(Sv. Jovan Kasijan, De incarnat. Domini contra Nestor.., lib. IV, с 3; Р. lat. t. 50 col. 79 С).
Greh licni nije imao ali je imao prirodu sa posledicama greha.Pa ne bi umro ne bi postradao krvario da je imao prirodu pre pada adama.I tugovao je i patio i trosio se i stario sve je to priroda adama posle pada.
E ta priroda je obmovljena preporodjena oslobodhena od adamovskog nasledja.Onakva priroda kakva ce izgledati u vecnosti.
Ne umire ne trosi se.
 
Хтео је да умре?

Тело је условљено стањем духа. Ако нема греха, нема ни пропадљивости.
Naravno da je htio da umre. Zbog toga je i došao.

Greh licni nije imao ali je imao prirodu sa posledicama greha.Pa ne bi umro ne bi postradao krvario da je imao prirodu pre pada adama.I tugovao je i patio i trosio se i stario sve je to priroda adama posle pada.
Priroda Adamova poslije pada uključuje grijeh. Hristos nije imao grijeha u Sebi. Tijelo je imao smrtno jer je morao umrijeti. To je bila Njegova misija. A i kako bi bio sličan ljudima tog a i sadašnjeg doba. Sv. Kiril Jerusalimski piše u svojim Katihezama:
"Када се у току времена обелоданила немоћ људске природе, Господ је узео на себе оно што је тражио човек, јер пошто је човек тражио да чује од себи сличног лица (παρά όμοιοπροσώπου), то је Спаситељ узео на себе природу сличне немоћи (ανέλαβε το όμοιοπαθές ό Σωτήρ), да би могао људе лакше поучити." (Κατηχήσεις, XII, 14).
 
Uzeo je NAŠE grijehe ali nije imao SVOJE grijehe. Njegova ljudska priroda je bila čista od grijeha. Tako je i porazio smrt.

Па што му је тело било пропадљиво онда?
a plata za greh je smrt.
nikakvo spiranje greha za taj deo plana nije mogao bog da oprosti sem da se očoveči, a tek predstoji u buducnosti kada ćeš po božijoj blagodati "zaraditi" carstvo.
blagodat znači nezaslužena božanska pomoć data čoveku za obnovu ili osvećenje.
e sad od čega se to spasavamo nije mi jasno ako već po smrti ideš u raj po hrišćanskom tumačenju i čekaš vaskrsenje.
 
Naravno da je htio da umre. Zbog toga je i došao.


Priroda Adamova poslije pada uključuje grijeh. Hristos nije imao grijeha u Sebi. Tijelo je imao smrtno jer je morao umrijeti. To je bila Njegova misija. A i kako bi bio sličan ljudima tog a i sadašnjeg doba. Sv. Kiril Jerusalimski piše u svojim Katihezama:
"Када се у току времена обелоданила немоћ људске природе, Господ је узео на себе оно што је тражио човек, јер пошто је човек тражио да чује од себи сличног лица (παρά όμοιοπροσώπου), то је Спаситељ узео на себе природу сличне немоћи (ανέλαβε το όμοιοπαθές ό Σωτήρ), да би могао људе лакше поучити." (Κατηχήσεις, XII, 14).
Priroda ta oslabljena ne ukljucuje greh.Ne moras biti gresan iako ti je priroda sa greskom.Od jedne krvi svi smo stvoreni od one jrvi posle pada ali to nasledje nije nasledje licnih grehova.
Hrustos se zato i radja od bogorodice koja je kcer adamova.Nosilac pale ljydke priride ali ne i licnog greha.
Treba razlikovati licni prestup od grehovnosti.Stanje koje nastaje posle nacinjenog greha sa posledicama i tu je onda ljudsku prirodu povredilo oslabilo.E tu prirodu uzeo je hristos.
On grehe nase yze i nemoci tj bolesti nase ponese kaze sveto pismo.
 
Priroda ta oslabljena ne ukljucuje greh.Ne moras biti gresan iako ti je priroda sa greskom.Od jedne krvi svi smo stvoreni od one jrvi posle pada ali to nasledje nije nasledje licnih grehova.
Hrustos se zato i radja od bogorodice koja je kcer adamova.Nosilac pale ljydke priride ali ne i licnog greha.
Treba razlikovati licni prestup od grehovnosti.Stanje koje nastaje posle nacinjenog greha sa posledicama i tu je onda ljudsku prirodu povredilo oslabilo.E tu prirodu uzeo je hristos.
On grehe nase yze i nemoci tj bolesti nase ponese kaze sveto pismo.
Da, pala priroda uključuje prvorodni grijeh čega je Hristos bio oslobođen. Dakle Njegova ljudska priroda je bila kao ona prije Adamovog pada. Nije bila ogrehovljena kakva je bila Adamova poslije pada i kakva je naša.
"Исцељујући људе од сваке болести и сваке немоћи, Господ Исус враћа природу људску у њено првобитно, рајско, нормално стање: здравље, безболесност, тј. ослобађа је од горке последице греха: болести. У своме рајском, догреховном стању људска природа није знала за болести. Њих неће бити ни у вечном блаженству" (ava Justin, Dogmatika)

"Riječ Božija uzima na Sebe ljudsku prirodu da bi prevarila prevaranta. On je primio ovu prirodu u njenon neprevarenom i čistom stanju i takvom je očuvao do kraja" (Omilija 16 sv. Grigorija Palame).

"Mora se naglasiti da je pri ovaploćenju Riječ primila prvobitnu ljudsku prirodu, nevinu i čistu od prvorodnog grijeha, bez mrlje." (Georgije Florovski, Ovaploćenje i spasenje).
 
368005112_825973992363440_2941109692418087540_n (1).jpg
 
Као што постоји лед, вода и водена пара, вода у три агрегатна стања, тако постоји и Бог као једна природа у три личности.
Као што лед и вода нису две различите материје већ једна иста, тако је и Бог један који има три личности а једну природу.
Nije politeizam nego je politeizam. :D
 
Šta je to toliko problem za svemogućeg boga? 🤔
Ниси пратио дискусију од почетка. Поента је у подвигу а не у могућности.
Ovo je stvar vere kao i religija.
Супермен и било која религија немају никакве везе, јер је супермен измишљена личност.
 

Back
Top