- Poruka
- 8.488
eremita:
Tumačenje – to je najraširenija
metoda. Razumni popovi shvataju, da je u svim »svetim« knjigama
sakuljeno sa svih strana mnoštvo svakakvog raznovrsnog materijala,
uključujući gluposti i apsurde. Te knjige su pisane odavno, sortirane,
prepisivane i »češljane«. U prošlosti obični ljudi su bili manje pismeni i
više prostodušni, zato su njima te knjige posle poslednjih »češljanja«
odgovarale.
Danas bi sve to trebalo ponovo prepisati malo pametnije (ali kako sve
to začešljati, kod svih bogoslova su različita mišljenja), ali sve te Biblije
su izdate u tako velikom tiražu. Šta raditi? Tumačiti! To jest, napisano je
A, tumači ga kao B ili C, i sve će biti normalno. Odmah se ubijaju dva
zeca: prvo, od bilo kog teksta se može protumačiti sasvim drugi; drugo,
odmah se pojavljuje novi, dobro plaćeni poslić – tumačenje i pojavljuje se
potreba za profesionalnim kadrovima – tumačima. Tumači, i bez posla
nećeš ostati, i od gladi nećeš umreti.
Izvanredno jeftina metoda – tumačenje, sračunata je za maloumne. U
običnom govoru to se naziva »vući za nos«. Čim se popovi sudare sa
nerešivim problemom, oni tvrde da ne treba shvatati tako, kako je
napisano u »svetim« knjigama – crno na belo, već sasvim drugačije. Eto
tako, onda prepišite te vaše lude »svete« knjige, u kojima ništa nije
napisano tako, kako treba shvatiti, u druge pametne »svete« knjige, u
kojima je sve napisano crno na belo, upravo tako, kako treba shvatiti, a te
stare knjige izbacite na smetlište.
Dobrim knjigama nije potrebno tumačenje, njih treba lako da čita i
razume desetogodišnje dete. Dajte nam tu dobru Bibliju. Gde je ona? Ali
popovi nikako ne mogu konačno da se dogovore oko toga, šta i kako treba
tumačiti. Koliko tumača – toliko i mišljenja. Pa i nemoguće je svu tu
hrišćansku besmislicu očešljati tako da se dobije nešto razumno. I tako
ostaje – u »svetim« knjigama je napisano jedno, a shvatati treba sasvim
drugo.
Tumačiti Bibliju veoma je lako još i zato, što se svaka laž ne podnosi
sama u čistom vidu, već se meša sa istinom. Tako da, uzevši sa jedne
stranice Biblije »ne ukradi«, lako ćete ne drugoj stranici naći »ne sudite,
da ne biste bili suđeni«. Sve je smišljeno.
Kada Vi, razgovarajući sa hrišćaninom, kažete da on pije ljudsku krv
i jede ljudsko telo za vreme pričešća, onda će on u početku dugo treperiti
očima, a zatim će pokušati da nađe tumačenje koje opravdava taj satanski
čin.Ako mu neko smisli nekakvo pozitivno tumačenje tog ljudožderstva,
onda će se isusovac umiriti. Ali on i ne razmišlja da mogu da postoje i
sasvim druga tumačenja te činjenice pijenja krvi i jedenja ljudskog tela. O
tome isusovac nije sposoban da misli, njegov mozak je programiran ne za
mišljenje, već za veru.
Kada čuješ te razgovore o tome, da je Biblija šifrovana, da su joj
potrebna tumačenja, da je ona dostupna posvećenima, prirodno je pitati:
»Momci, zašto ste Vi tu knjigu za izbrane izdali u mnogomilionskim
tiražima? Vi je ostavite za takve pametne, kao što ste Vi, jedno 500
komada, a nama dajte da pročitamo dešifrovanu. Gde je ta dešifrovana
Biblija? Pokažite nam je. Izdajte nju u milionskim tiražima«.
