Posto je nesporno da su prvi hriscani bili jevreji koji su trebali propovedati jevandjelje citavom svetu namece se sledece pitanje;
Dali su hriscani imali za cilj da svoju veru usaglase sa paganskom ili su mozda pagani trebali uklopiti svoju veru/religiju u hriscanstvu ?
...ili je mozda ipak realnost sasvim drugacijna ?
Ако посматрамо процес историјски који се одвио паралелно са верским и литералним добили би отприлике да се протохришћанство развило са јудаизмом дакле списи какве имамо и почеци септуагинте од неког 3. века п.н.е Александријске библиотеке.
Ту почење јуадаизам да се одваја од других култова јаховизма.
Имамо ситуацију да већи број Јевреја живи у Александрији Египту него у Јудеји. Ти Јевреји су хеленизовани и не разумеју више хебрејски за њихове потребе су преведене списе на грчки. Међутим пре тога нема никаквих назнака познавања Торе или Мојсија. Сматра се да су тад списе комплетиране и завршене у неку врсту канона. Међутим неко време трају пријатељски односи између Хелена и Јевреја ,Јаховита готово свих верских заједница али се форсира хеленски језик. Од Макабеја креће отпор Јевреја хеленизацији. Долази до ширења Торе и поштовања обичаја и појаве синагога. Према археолозима то је 2. век п.н.е када се Јевреји културолошки и обичајно одвајају од околњих народа и да их бележе извори.
До тада Јахвизам се прилагођавао освајачима разним култовима и није био баш монотеизам Јахве је био само изражен као ратник и у тешким невољама али су се жртве давале и другим култовима и божанствима нарочито женске фигурине.
У том периоду фиксирања монотеизма у Александрији затим периоду Макабеја који се опиру хеленизму појављују се и друге групе и верске заједнице које другачије тумаче Тору и списе врло су активни у писању и развијају врсту књижевности попут паралелне са библијским где има око половина старог завета и мноштво небиблијског штива везаног за библијске догађаје , популаран је Данило ,Исаја и неколико пророка.
Овде почиње да се јавља месијански наратив ови што пишу су апокалиптични до тога да месију виде ксо спаситеља света , победника на злим свим неправдама које су задесиле праведнике и Јевреје.
Тај њихов месија је син човечији и краљ и свештеник и владар света и земље и праведности.
Иницира на Кира или Куроша праведног владара света и првог месију који добија и мистичне атрибуте Мелхисадека. Ова група је била вегетеријански настројена везана за ритуале чишћења водом и тд.
Да скратим причу септуагинта одговара око битних ствари кумранским списама где често јеврејски мазоретски текст одудара али имамо проблем да су то најстарије хебрејске списе које имамо.
Дакле нарочито код висине голијата и месијанских или Абрахомових обећања.
Мазоретски текст је прилагодио наратив да се списе односе само на Израел и да постоји Бог Израела и да се сва обећања односе на синове Израиља.
међутим тамо где очигледно пише синови Божји или небески у мазоретском тексту и јеврејској библији су преведени ка синови Израиља нарочито приметно код Бабела где Јаков Израел још није ни рођен већ Абрахам.
Дакле месијанци су постали већином хришћани као и хеленизовани Јевреји међутим још у 1. веку н.е. где имамо и рушење храма и Јерусалима где Јевреји више не могу да приносе жртве а хришћани вероватно никад ни нису.
Према библијском наративу и блиским списама заседало је то Јерусалимско веће у време апостола где је одлучено преносити вест. Али видимо конфликт између Симона Петра и Павла око обрезивања и примењивања Торе. Ту Павле први избацује Тору и правила незнабошцима већ их уздржава од крви и ритуала и везује за месију и јеванђеља. Заправо Павле је негде и творац теологије не буквално већ је дословно превео Тору у духовном смислу и њену примену на један другачији начин не као обавезу и ритуале већ разумевање њене поруке и доласка месије који је негде по њему ослободио незнабошце Торе али им понудио царско небеско са Јеврејима.
Тај спор је наводно решио Јаков праведни Исусов брат који се налазио на челу хришћанске заједнице који је подржао Павла иако је према списима каснијим одлазио у храм , клечао молио се целодневно , колена су му била подерана , није се облачио раскошно већ подерано неки извори кажу да је био вегетеријанац.
У ово доба јудаизам је такође желео да јудаизира људе међутим према Тори и обрезивању што је било јако тешко за незнабошце.
Хришћански принцип се брже ширио међу незнабошцима био је приступачнији од јудаизма.
Међутим римски закон је ослободио Јевреје жртвовању жртве цару и посматрању цара као божанство пре рушења храма још. Међутим хришћани се појављују са истим отпором прво према жртвама па и самом Богу а римске власти их више не виде као Јевреје. Виде их као мноштво етничких скупина у вери који одбијају да прихвате цара као Божји ауторитер једнако тврдоглаво као Јевреји. Дакле већ почетком 2. века Јевреји се одвајају праве редукцију својих списа нарочито пророчанства а хришћани као потенцијална опасност по царство. Ту хришћани подлежу прогону и сутовом третману.
Дакле питање према паганима је било решено прихватањем монотеизма и месије касније је канонизовано и утопило се у све културе негде и са модификовањем старих обичаја са новом религијом.
Касније хришћанство и јудаизам су постали нешто друго и јавља се антагонизам и од црквених отаца негативан став према Јеврејима.
Сад већина мисли да је Мојсије тотално легендарна личност. Јер других извора нема осим Библије. Углавном потичу од хришћана 1. века где се аутори позивају на неке античке писце из 4. века који нису сачувани наводно дело Египтика. Оно је познато преко писаца из 1. 4. века хришћана. Постоје и неки из времана Помпеја и Цезара међутим Мојсије према њима долази у Јерусалим подиже храм свештенство и државу као колониста из Египта нема записа који одговарају Тори.
Моје мишљење да је инспирација за Мојсија био Етанон први монотеизам у Египту и фараон који је био и свештеник који је тотално потиснуо култ Ра иако Ра није престао да постоји ова религија је била добро оргснизована са песмама појењима Богу Атону који је у облику сунчаног штита који је астрални Бог љубави који воли људе који је креатор и то се одразило и на египатску уметност тог времена.
Наиме Ртанон је ксо заповедник војске био ожењен прво етиопском принцезом.
Касније са Нефертити и на основу мумија и генетичког мстеријала утврђено је да је отац Тутанкамона и другог сина који је прво Атанон па је морао променити име. Овај фараон је убијен и његова вера је потиснута поново од култа Ра.
Међутим сасвим могуће да су следбеници у току прогона после напустили Египат и населили Каанан. Етанон није напустио Египат колико је познато али је избрисан из свих књига фараона касније и једноставно покушан бити избрисан из историје.
Његову мумију су пронашли дивљи археолози препродавци мумују са нсмерно уништеним плочицама са именом где год га је било да је тек са модернијом опремом прочитано његово име.
Он није ратовао нити шурио земљу али је направио незапамћену револуцију и за Ра свештенике срамоту Египту.
Он је сахрањен са штапом и змијом како су сахрањивани колико знам само фараони чак не ни блиски рођаци.
Незгодно што Тора описује Мојсија са штапом и змијом обележјем фараона и данас патријарха.
Ту се прави проблем да Мојсије није могсо бити фараонов брат већ фараон лично.
Идеолошки вера је била ближа хришћанству али литерални траг је већи оставила у јудаизму.
Неки делови његове химне Атону се налазе у псалмима.
