Hram Vavedenje u Orlovatu

Plant

Poznat
Poruka
7.957
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vavedenje presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.

Na današnji dan je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.

U selima centralne Srbije je bio običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U nekim selima žene koje nemaju decu, odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod.
I stočari je slave kako bi im zaštitila stoku od zveri.
Ponegde se veruje да lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu.

Stari vele da ako na Vavedenje presvete Bogorodice pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.
img_20230903_142511-jpg.1409451
Српска православна црква Ваведења Богородице у Орловату, је храм у центру Орловату и представља споменик од великог значаја за културу. По свему је то задужбина орловатских Предића подигнута у периоду од 1924. до '27. године у центру Орловата, ( на месту претходне из 1770. године. Старији храмови, су били су лоцирани северније, на крају села тзв. Црквишту, где је било и најстарије гробље)

Градитељ новог храма је био предузимач из Вршца, инг Милан Јованчић са радницима Швабама. Цркву је пројектовао Драгиша Брашован, један од највећих српских архитеката модерног правца. Иако је Брашован био модерниста, цркву је пројектовао у нетипичном за Банат - традиционалном стилу византијских манастира.
Централна, уједно и највећа купола се налази изнад наоса, а две мање куполе изнад олтарског травеја и припрате са издвојеним звоником
SPC_Vavedenja_Bogorodice_u_Orlovatu_-_ju%C5%BEna_fasada.jpg
 
Највећу драгоценост из старе цркве, представља покретна-целивајућа икона у "женској цркви" (припрати) Богородица Бездинска рад Димитрија Поповића, коју је наручио 1756. орловатски парох Стефан Станковић.
Садашњи иконостас је рад Уроша Предића из 1926-'28. године, који га је поклонио цркви у свом родном месту, у спомен својих почивших родитеља и брата Светозара.
Иконостасну преграду од мермера изградио је каменорезац Леополд Хофер из Београда. На иконостасу је постављено 20 великих Предићевих икона. Зидове у цркви је осликао декоративни молер из Руме, Коста Ванђеловић 1927. године, по декоративном плану панчевачких архитеката Радивоја Предића и Боривоја Томића.У храму су остале старе целивајуће иконе у групама, који су израдили живописци: лазар Николић (ученик Константина Данила; а учитељ у Јарковцу), Живко Петровића (академски сликар из Земуна) и Константина Пантелића (Данилов ученик; у време док је био становник суседног Томашевца).

Орловатски храм је освећен на празник Малу Госпојину, 21. септембра 1927. године. После годину дана, септембра 1928. Урош Предић је поставио последње три иконе (Васкрс, Духови и Ваведење) на упражњена места на иконостасу.
 
gmsu2887_sveti-georgije-ubija-az%CC%8Cdaju.jpg
Sveti Georgije ubija aždaju - Uroš Predić
img_20230903_142511-jpg.1409451
Српска православна црква Ваведења Богородице у Орловату, је храм у центру Орловату и представља споменик од великог значаја за културу.
Ovu temu sam postavio u forumu: Vizuelna i primenjena umetnost , Neko ju je prebacio u Religiju, - na kojoj ja ne želim da pišem,.. jer se radi o umetničkoj zaostavšini Predićevih - pre svih Uroša -.(možda nije pročitao šta je pisalo ispod slike crkve)
Ako ja treba da učim "umetničkog Direktora Krstarice", šta je replika, a šta je kopija umetničkog dela,..
ali će ona da mi prebacuje teme po svom nahođenju (i moje ispravke da briše,.. ),

možete pretpostaviti gde ćete me naći. @tab503

:bye::bye::bye:
gmsu0009_sveti-djordje.jpg

Sveti Đorđe - Uroš Predić
 
Poslednja izmena:

Back
Top