- Poruka
- 11.884
Po Aristotelu, čovek je sposoban da ima dve vrste vrlina: dianoetičke koje se tiču usavršavanja znanja, kao što je npr. mudrost,i uže etičke kao što je hrabrost, umerenost ili blagost. Od onoga što čovek može da zna neke stvari ne mogu biti drugačije (večne su i nepromenljive) i njima se bavi mudrost, ali čovek se bavi i stvarima koje su stalno drugačije, kao što su npr. životne okolnosti i problemi koji se javljaju u njima. Za rešavanje tih problema potrebna je praktična mudrost koju Aristotel naziva razboritost (grč. fronesis).
Razboritost je spoj dobrih krajnjih ciljeva, koji se stiču vaspitanjem, i sposobnosti da se iznađu sredstva za njihovo ostvarenje, što se najviše stiče iskustvom.
Uže etičke vrline su najčešće sredina između dve krajnosti. Tako je npr. hrabrost vrlina, a kukavičluk i luda smelost mane, velikodušnost (darežljivost) vrlina, a rasipništvo i tvrdičluk mane, ponos vrlina, a malodušnost i oholost mane, itd.
Aristotelova vrlina je ono što je aksiološki najbolje (akroates) u nama, i to trajno a ne samo u jednom trenutku. Jer nije istinoljubiv onaj koji danas govori istinu a sutra laž, nego onaj koji govori istinu uvijek. Zato se "vrlost" (ili ljudska karakterna izvrsnost) postiže trajnim moralnim ponašanjem, a "zlatna sredina" se postiže sintezom krajnosti. Na primjer, vrlina darežljivosti je srednja mjera između sebičnosti i rasipništva. Hrabrost je zlatna sredina između plašljivosti i tzv. lude hrabrosti. U duhu Aristotelove etike, čovjek ne treba da bude ni ponizan ni uobražen- nego dostojanstven, odličan, izvrstan.
Savremene definicije hrabrosti razlikuju je od neustrašivosti ili lude hrabrosti. Neustrašiva osoba ne oseća nikakav strah dok hrabra osoba oseća strah, ali ipak čini ono što smatra da je ispravno. Hrabra osoba je ona koja je svesna rizika u koji ulazi i mogućih negativnih posledica, zbog čega se boji, ali taj strah ipak prevazilazi. Mogli bismo reći da postoje čak i različite vrste hrabrosti kao što su fizička hrabrost, moralna hrabrost, psihološka.
Da li je Mars u našoj karti simbol hrabrsti, da li nam njegov položaj pokazuje koliko smo spremni na rizik, izaći iz zone komfora, suočiti se sa preprekama, problemima, izazovima? Da li nam sugeriše koliko smo spremni boriti se za ideal, za ispravnu stvar, rizikovati svoju sigurnost za sebe, ili za drugoga? Da li je Mars taj koji je zadužen za našu hrabrost, ako uzmemo u obzir pretpostavku da je hrabrost savladavanje strahova u određenoj situaciji? Svako ima Marsa u karti, pa mozemo zakljuciti i da je svako sposoban biti hrabar. Nacine i situacije pronalazimo kroz znak u kom se taj Mars nalazi. Možemo li reći da polozaj Marsa u znaku ne moze ukinuti njegove principe, već se moze samo ispoljavati na razlicite nacine (u razlicitima situacijama). To nas dovodi do pretpostavke da samo instinktivno delovanje je ono koje je hrabro - nema smisla.
Šta cenjeni forum misli o junacima?
Razboritost je spoj dobrih krajnjih ciljeva, koji se stiču vaspitanjem, i sposobnosti da se iznađu sredstva za njihovo ostvarenje, što se najviše stiče iskustvom.
Uže etičke vrline su najčešće sredina između dve krajnosti. Tako je npr. hrabrost vrlina, a kukavičluk i luda smelost mane, velikodušnost (darežljivost) vrlina, a rasipništvo i tvrdičluk mane, ponos vrlina, a malodušnost i oholost mane, itd.
Aristotelova vrlina je ono što je aksiološki najbolje (akroates) u nama, i to trajno a ne samo u jednom trenutku. Jer nije istinoljubiv onaj koji danas govori istinu a sutra laž, nego onaj koji govori istinu uvijek. Zato se "vrlost" (ili ljudska karakterna izvrsnost) postiže trajnim moralnim ponašanjem, a "zlatna sredina" se postiže sintezom krajnosti. Na primjer, vrlina darežljivosti je srednja mjera između sebičnosti i rasipništva. Hrabrost je zlatna sredina između plašljivosti i tzv. lude hrabrosti. U duhu Aristotelove etike, čovjek ne treba da bude ni ponizan ni uobražen- nego dostojanstven, odličan, izvrstan.
Savremene definicije hrabrosti razlikuju je od neustrašivosti ili lude hrabrosti. Neustrašiva osoba ne oseća nikakav strah dok hrabra osoba oseća strah, ali ipak čini ono što smatra da je ispravno. Hrabra osoba je ona koja je svesna rizika u koji ulazi i mogućih negativnih posledica, zbog čega se boji, ali taj strah ipak prevazilazi. Mogli bismo reći da postoje čak i različite vrste hrabrosti kao što su fizička hrabrost, moralna hrabrost, psihološka.
Da li je Mars u našoj karti simbol hrabrsti, da li nam njegov položaj pokazuje koliko smo spremni na rizik, izaći iz zone komfora, suočiti se sa preprekama, problemima, izazovima? Da li nam sugeriše koliko smo spremni boriti se za ideal, za ispravnu stvar, rizikovati svoju sigurnost za sebe, ili za drugoga? Da li je Mars taj koji je zadužen za našu hrabrost, ako uzmemo u obzir pretpostavku da je hrabrost savladavanje strahova u određenoj situaciji? Svako ima Marsa u karti, pa mozemo zakljuciti i da je svako sposoban biti hrabar. Nacine i situacije pronalazimo kroz znak u kom se taj Mars nalazi. Možemo li reći da polozaj Marsa u znaku ne moze ukinuti njegove principe, već se moze samo ispoljavati na razlicite nacine (u razlicitima situacijama). To nas dovodi do pretpostavke da samo instinktivno delovanje je ono koje je hrabro - nema smisla.
Šta cenjeni forum misli o junacima?
