- Poruka
- 354.799
Jedan Holanđanin koji je teško povredio kičmu u nesreći na biciklu pre više od deset godina, sada ponovo može da hoda, zahvaljujući specijalnim stimulatorima koji su mu ugrađeni u mozak i kičmenu moždinu. Ranije verzije ovog uređaja koji je Gert-Janu Oskamu neuporedivo unapredio kvalitet života, pomagale su ljudima sa teškim povredama kičme da se usprave i naprave nekoliko koraka, ali su morali fizički da pritiskaju dugme i tako aktiviraju stimulaciju. Novi sistem omogućava korisniku da korak napravi i na samu pomisao.
Istovremena stimulacija mozga i kičmene moždine ponovo uspostavlja komunikaciju među njima, objašnjava Gregori Kurtin, koji je bio vođa istraživanja, a njegova koleginica i koautorka Džoslin Bloh sa Univerziteta u Lozani dodaje da je ovim dostignućem "naučna fantastika postala stvarnost".
Oskam, čija kičmena moždina nije potpuno presečena u nesreći, sada može da napravi nekoliko koraka na štakama, čak i kad su stimulatori isključeni, dok sa njima, može da pređe od sto do 200 metara.
"Dvanaest godina sam pokušavao da ponovo stanem na svoje noge", rekao je on za medije, dodajući da sada ima samostalnost, naročito u kući.
Iako je Oskam jedina osoba čiji su rezultati testiranja stimulatora objavljeni, istraživači se nadaju da će ovaj izum pomoći i mnogim drugim pacijentima sa povredom kičmene moždine ili koji su pretrpeli moždani udar. Samostalno stajanje takođe popravlja kontrolu nad mokraćnom bešikom, ali i krvni pritisak i temperaturnu regulaciju.
hIstraživači Univerziteta u Lozani sada pokušavaju da smanje hardver koji je potreban kako bi sistem funkcionisao, a koji Oskam nosi u rancu. To je adekvatno za laboratorijsko istraživanje, ali je potrebno da celokupan uređaj bude manji, kako bi bio praktičan za upotrebu u stvarnom svetu. Tim se takođe nada da će za oko godinu dana pokrenuti kliničko ispitivanje, najverovatnije u Sjedinjenim Američkim Državama.
link
Ovo daje nadu svima koji ne mogu da hodaju
Istovremena stimulacija mozga i kičmene moždine ponovo uspostavlja komunikaciju među njima, objašnjava Gregori Kurtin, koji je bio vođa istraživanja, a njegova koleginica i koautorka Džoslin Bloh sa Univerziteta u Lozani dodaje da je ovim dostignućem "naučna fantastika postala stvarnost".
Oskam, čija kičmena moždina nije potpuno presečena u nesreći, sada može da napravi nekoliko koraka na štakama, čak i kad su stimulatori isključeni, dok sa njima, može da pređe od sto do 200 metara.
"Dvanaest godina sam pokušavao da ponovo stanem na svoje noge", rekao je on za medije, dodajući da sada ima samostalnost, naročito u kući.
Iako je Oskam jedina osoba čiji su rezultati testiranja stimulatora objavljeni, istraživači se nadaju da će ovaj izum pomoći i mnogim drugim pacijentima sa povredom kičmene moždine ili koji su pretrpeli moždani udar. Samostalno stajanje takođe popravlja kontrolu nad mokraćnom bešikom, ali i krvni pritisak i temperaturnu regulaciju.
hIstraživači Univerziteta u Lozani sada pokušavaju da smanje hardver koji je potreban kako bi sistem funkcionisao, a koji Oskam nosi u rancu. To je adekvatno za laboratorijsko istraživanje, ali je potrebno da celokupan uređaj bude manji, kako bi bio praktičan za upotrebu u stvarnom svetu. Tim se takođe nada da će za oko godinu dana pokrenuti kliničko ispitivanje, najverovatnije u Sjedinjenim Američkim Državama.
link
Ovo daje nadu svima koji ne mogu da hodaju
