- Poruka
- 388.310
Katsushika Hokusai, poznati japanski umetnik koji stoji iza Velikog talasa kod Kanagave, napravio je zadivljujuću knjigu ilustracija sa junačkim japanskim i kineskim ratnicima.Ova knjiga iz 1836. bila je saradnja između Hokusaija i majstora rezbara koji su kreirali drvene blokove neophodne za štampanje.
Nazvana je Vakan ehon sakigake, što u prevodu znači „Slikovnica kineskih i japanskih ratnika“.
Definicija heroja se široko kreće u zavisnosti od mesta, vremena i koga pitate. U Japanu devetnaestog veka, ratnici su bili idolizovani, inspirišući knjigu Vakan ehon sakigake. Prevedeno kao „Slikovnica kineskih i japanskih ratnika“, ovo zapanjujuće delo ilustrovao je japanski umetnik iz perioda Edo Kasušika Hokusai. Iako ga danas pamte po svojoj grafi na drvetu Veliki talas iz Kanagave, Hokusaijeva Knjiga ratnika je impresivna jer je nastala tokom umetnikovih kasnijih, burnih godina.
Hokusai je rođen 1760. godine u Edu ili današnjem Japanu. Počeo je da crta sa šest godina i završio hiljade radova tokom svog života. Iako je najpoznatiji po imenu Hokusai, umetniku su bili i Shunro, Iitsu, Manji i Gakio Rojin. Potonji je bio pseudonim koji je odabrao u kasnijem životu, a u suštini znači „starac koji je lud za slikanjem“. Knjiga ratnika nastala je u ovom starijem periodu, u 76. godini.
Hokusai je tu knjigu napravio na zahtev svog izdavača Suzanboa koji ga je zamolio da „popuni tri toma 'mudrošću' [chi], 'humanošću' [jin] i 'hrabrošću' [iu], koristeći primere široko proslavljenih moćnih heroja kao podsetnike vojne umetnosti čak i u vreme mira“, prema samom delu. Uskoro bi usledio nastavak. U tom delu, heroji kao što je Hirai Jasumasa (958–1036 n.e.) se bore protiv čudovišta kao što je džinovski pauk Cučigumo. Dok je Hokusai izvodio ove detalje brušenim potezima, Egava Tomekiči i Sugita Kinsuke su ih gravirali u blokove spremne za proces štampanja. Neke od detaljnih cifara mogu biti manje čitljive onima koji nisu dobro upućeni u japansku i kinesku istoriju i mitove. Međutim, veština umetnika i njegova želja da nastavi da slika - čak i kada se Japan suočio sa glađu i on lično se borio sa finansijama - je očigledna. Veština i strast su bili u porodici, a njegova ćerka Oi je nastavila njegovo umetničko nasleđe.
Photo: The Metropolitan Museum of Art, Public domain
Izvor:mymodernmet
Nazvana je Vakan ehon sakigake, što u prevodu znači „Slikovnica kineskih i japanskih ratnika“.
Definicija heroja se široko kreće u zavisnosti od mesta, vremena i koga pitate. U Japanu devetnaestog veka, ratnici su bili idolizovani, inspirišući knjigu Vakan ehon sakigake. Prevedeno kao „Slikovnica kineskih i japanskih ratnika“, ovo zapanjujuće delo ilustrovao je japanski umetnik iz perioda Edo Kasušika Hokusai. Iako ga danas pamte po svojoj grafi na drvetu Veliki talas iz Kanagave, Hokusaijeva Knjiga ratnika je impresivna jer je nastala tokom umetnikovih kasnijih, burnih godina.
Hokusai je rođen 1760. godine u Edu ili današnjem Japanu. Počeo je da crta sa šest godina i završio hiljade radova tokom svog života. Iako je najpoznatiji po imenu Hokusai, umetniku su bili i Shunro, Iitsu, Manji i Gakio Rojin. Potonji je bio pseudonim koji je odabrao u kasnijem životu, a u suštini znači „starac koji je lud za slikanjem“. Knjiga ratnika nastala je u ovom starijem periodu, u 76. godini.
Hokusai je tu knjigu napravio na zahtev svog izdavača Suzanboa koji ga je zamolio da „popuni tri toma 'mudrošću' [chi], 'humanošću' [jin] i 'hrabrošću' [iu], koristeći primere široko proslavljenih moćnih heroja kao podsetnike vojne umetnosti čak i u vreme mira“, prema samom delu. Uskoro bi usledio nastavak. U tom delu, heroji kao što je Hirai Jasumasa (958–1036 n.e.) se bore protiv čudovišta kao što je džinovski pauk Cučigumo. Dok je Hokusai izvodio ove detalje brušenim potezima, Egava Tomekiči i Sugita Kinsuke su ih gravirali u blokove spremne za proces štampanja. Neke od detaljnih cifara mogu biti manje čitljive onima koji nisu dobro upućeni u japansku i kinesku istoriju i mitove. Međutim, veština umetnika i njegova želja da nastavi da slika - čak i kada se Japan suočio sa glađu i on lično se borio sa finansijama - je očigledna. Veština i strast su bili u porodici, a njegova ćerka Oi je nastavila njegovo umetničko nasleđe.
Photo: The Metropolitan Museum of Art, Public domain
Izvor:mymodernmet
