Hoćemo da uživamo u deci

[Jasna]

Razgovarala sam juče sa jednim mladim parom, moguće i budućim bračnim parom. Pred kraj su studija i tako razmatraju šta će kada završe.
Ona kaže da ne bi odmah da se zaposli nego bi da rodi decu, pa kada oni krenu u školu, mogla bi da počne da radi. Nije nepoverljiva prema vaspitačima, nego decu sebi rađa i želi da ona uživa u njima i da ih podiže. Ònda i on kaže da bi želeo da se posveti deci.
Pa su tu pravili neke teorije o radu od kuće i slično, da ne dužim.. Ostala sam posle tog razgovora i srećna i tužna.
Ozbiljno mi je drago da sam takve reči čula. Da neko želi da uživa u svojoj deci. A tužna sam zato što društvene podrške za tako nešto nema. Kako bi samo divno prolazili dani porodici koja je svaki dan na okupu, a ne samo vikendom. Koliko bi ta deca dobila ljubavi i pažnje.

Deca izlaze iz porodica gde su oba roditelja zaposlena, u kreditima i brigama do guše, pa se posle čudimo problematičnoj deci. A i da nemaju problematično ponašanje, srećni i nahranjeni ljubavlju nisu.

Da li je nedeljni ručak dovoljan da deca od roditelja dobiju što im je potrebno?
Ko može bolje od roditelja da se posveti deci i da li je društvena briga za decu samo prazna priča?

 

[Pacho Herrera]

Razgovarala sam juče sa jednim mladim parom, moguće i budućim bračnim parom. Pred kraj su studija i tako razmatraju šta će kada završe.
Ona kaže da ne bi odmah da se zaposli nego bi da rodi decu, pa kada oni krenu u školu, mogla bi da počne da radi. Nije nepoverljiva prema vaspitačima, nego decu sebi rađa i želi da ona uživa u njima i da ih podiže. Ònda i on kaže da bi želeo da se posveti deci.
Pa su tu pravili neke teorije o radu od kuće i slično, da ne dužim.. Ostala sam posle tog razgovora i srećna i tužna.
Ozbiljno mi je drago da sam takve reči čula. Da neko želi da uživa u svojoj deci. A tužna sam zato što društvene podrške za tako nešto nema. Kako bi samo divno prolazili dani porodici koja je svaki dan na okupu, a ne samo vikendom. Koliko bi ta deca dobila ljubavi i pažnje.

Deca izlaze iz porodica gde su oba roditelja zaposlena, u kreditima i brigama do guše, pa se posle čudimo problematičnoj deci. A i da nemaju problematično ponašanje, srećni i nahranjeni ljubavlju nisu.

Da li je nedeljni ručak dovoljan da deca od roditelja dobiju što im je potrebno?
Ko može bolje od roditelja da se posveti deci i da li je društvena briga za decu samo prazna priča?

Dobro razmišljaju oboje.

 

[Zla Beba]

Mogu da se pohvalim da sam bila privilegovana pa nisam radila dok su djeca bila mala. To mogu samo suprugu da zahvalim jer je on crnčio po 18 sati dnevno da bi imali dovoljno za život. Nisam vidjela ekonomsku računicu da svoju plaću dajem u vrtić za čuvanje dvoje djece. Jako rijetko je danas čuti ovakav stav, većinom je suprotno...moram da radim na uštrb porodice, djece, to što joj od plate ne ostaje ništa nije ni bitno. Ovakve ljude kao što su iz tvoje priče treba maksimalno podržati.

 

[Harmonica]

Stvarno je lepo čuti da ima ljudi koji doživljavaju roditeljstvo kao uživanje; većina ga doživljava kao robiju.

 

[Pacho Herrera]

Mogu da se pohvalim da sam bila privilegovana pa nisam radila dok su djeca bila mala. To mogu samo suprugu da zahvalim jer je on crnčio po 18 sati dnevno da bi imali dovoljno za život. Nisam vidjela ekonomsku računicu da svoju plaću dajem u vrtić za čuvanje dvoje djece. Jako rijetko je danas čuti ovakav stav, većinom je suprotno...moram da radim na uštrb porodice, djece, to što joj od plate ne ostaje ništa nije ni bitno. Ovakve ljude kao što su iz tvoje priče treba maksimalno podržati.

Isto bilo i kod mene. Maajka im nije radila do polaska u OŠ. Jeste muljala sa šminkom i to se računa ali zvanično nije išla da radi.

 

[Zla Beba]

Isto bilo i kod mene. Maajka im nije radila do polaska u OŠ. Jeste muljala sa šminkom i to se računa ali zvanično nije išla da radi.

I ja sam muljala sa šminkom Hoćemo mi to SAHM

 

[Pacho Herrera]

I ja sam muljala sa šminkom Hoćemo mi to SAHM

Pa sestre, kuma, i ona namakne tako neki dinar. A to što bude ceo dan sa decom ne može da se plati. Jedino ja izvisim jer uveče bude mrtva umorna iako i ja uletim da ih okupam, itd. No, sve je to ok. Pogotovo iz sadašnje perpspektive. :

 

[Zla Beba]

Pa sestre, kuma, i ona namakne tako neki dinar. A to što bude ceo dan sa decom ne može da se plati. Jedino ja izvisim jer uveče bude mrtva umotna iako i ja uletim da ih okupam, itd. No, sve je to ok. Pogotovo iz sadašnje perpspektive. :

Sve znam i razumijem. Malo ste vi tate tu ostali zakinuti za ta iskustva, sjećam se da sam ćutala tri dana da je sinu nikao zub zato što sam vidjela koliko je mužu bilo krivo što propušta takve stvari. I za vikend on "slučajno" nađe zubić Nikad mu nisam rekla?

 

[Pacho Herrera]

Sve znam i razumijem. Malo ste vi tate tu ostali zakinuti za ta iskustva, sjećam se da sam ćutala tri dana da je sinu nikao zub zato što sam vidjela koliko je mužu bilo krivo što propušta takve stvari. I za vikend on "slučajno" nađe zubić Nikad mu nisam rekla?

Не, ја са децом све фул ал сам извисио за жену. : Али, свакако је боље да је добра мајка. Онда ми било криво али сад ми је драго јер су деца нормална.

 

[86bogomoljka]

Мени је тај резон сасвим у реду. Волела бих да мој син тако одлучи. Била бих им максимална подршка.

 

[krompir 2.1.]

Hajde da svi sacekamo idealne uslove da zasnujemo porodice ...a da, #nece se desiti.... nije bilo,niti ce biti.

Treba , nazalost, da se borimo za zivote koje sami sebi zelimo.

Ma sta zna truli krompir

 

[moonja..]

U ovoj priči, planiraju 2. dece, nisu još dipl. i tim tempom, ona će da se zaposli sa preko 30 god.
Mogla je i odmah da se uda sa 18. I dipl bi sa dvoje opet u idelanim uslovima do 30.
Malo su tu planovi gde je jedan ili čak oba izdržavana lica, čak i kad muž bude radio. Na to se računa, da ne pričamo priče.
Sad, ko tako voli, način života mu odgovara, njegova stvar.

 

[Sizif]

Uvek ima vremena za decu, kome su deca preča nego nešto što je nešto treće i peto na listi prioriteta (a često jeste).

Može čovek da radi sto stvari, da bude u poslovima do guše, i da opet ima vremena za decu.

Evo ja sam danas popodne išao nešto da završim neodložno i vodio sam ovog malog klipana od 8 godina da uči zanat. Sad nas dvojica idemo po ćerku (14) da je dovezemo sa časa, pa odosmo negde na klopu svi troje. I dalje mislim da nije dovoljno, ali se trudim koliko god mogu. Na deci se uvek vrlo jasno vidi da li im je posvećeno dovoljno pažnje.

 

[georgejune]

Ispravno sto vise s decom u porodicnom okruzenju ,sto manje uticaja sa strane

 

[Владан]

Stvarno je lepo čuti da ima ljudi koji doživljavaju roditeljstvo kao uživanje; većina ga doživljava kao robiju.

Одакле ти помисао да већина доживљава као робију? Како родитељство, деца, породица може се сматрати као робија, као оптерећење. Бити родитељ је велика обавеза и одговорност али није робија .

 

[Владан]

alje mislim da nije dovoljno, ali se trudim koliko god mogu. Na deci se uvek vrlo jasno vidi da li im je posvećeno dovoljno pažnje.

Зато што размишљаш одговорно и зрело. И увек хоћеш и желиш више и боље за своју децу. Поштовање.

 

[Harmonica]

Одакле ти помисао да већина доживљава као робију?

Iz iskustva.

 

[**Freya**]

Razgovarala sam juče sa jednim mladim parom, moguće i budućim bračnim parom. Pred kraj su studija i tako razmatraju šta će kada završe.
Ona kaže da ne bi odmah da se zaposli nego bi da rodi decu, pa kada oni krenu u školu, mogla bi da počne da radi. Nije nepoverljiva prema vaspitačima, nego decu sebi rađa i želi da ona uživa u njima i da ih podiže. Ònda i on kaže da bi želeo da se posveti deci.
Pa su tu pravili neke teorije o radu od kuće i slično, da ne dužim.. Ostala sam posle tog razgovora i srećna i tužna.
Ozbiljno mi je drago da sam takve reči čula. Da neko želi da uživa u svojoj deci. A tužna sam zato što društvene podrške za tako nešto nema. Kako bi samo divno prolazili dani porodici koja je svaki dan na okupu, a ne samo vikendom. Koliko bi ta deca dobila ljubavi i pažnje.

Deca izlaze iz porodica gde su oba roditelja zaposlena, u kreditima i brigama do guše, pa se posle čudimo problematičnoj deci. A i da nemaju problematično ponašanje, srećni i nahranjeni ljubavlju nisu.

Da li je nedeljni ručak dovoljan da deca od roditelja dobiju što im je potrebno?
Ko može bolje od roditelja da se posveti deci i da li je društvena briga za decu samo prazna priča?

Svaka porodica je prica za sebe.
Sa druge strane, niko bas i ne zna kakav ce roditelj biti a jos manje zna sta prija tudjoj deci.

Licno nisam planirala ni brak a ni decu. Zivela sam prilicno samostalno i aktivno. I bila sam dugo verna takvom zivotu.
Kada sam se zaljubila i udala, prihvatila sam trudnocu ofrlje, neodgovorno. Skoljke? Ako meni prijaju, prijace i bebi! Koliba na planini po snegu, zasto da ne?!
I onda sam dobila zamotuljak. I sve bebe su plakale osim moje. Otvorio je oci, pogledao me sa aha, ti si ta, zaspao ponovo i ja sam zaboravila na porodiljsko od tri meseca, putovanja su mi zvucala kao potpuno nebitna stvar, odeca kao besmisleno trosenje vremena i postala sam 100% mama. Mama koja na kafu sama nije otisla do detetovog predskolskog!
Ni kod frizera.
Odecu kupujem online. Sve moze da ceka.
I neka ceka jer ja slazem lego na podu.

I slazem vec...sest godina.
I letos resim da hajde, poslacu prijavu kompaniji, suparnickoj od odnosu na moju bivsu.
I dobijem ponudu. I odbijem ponudu tri dana kasnije.

Malo ima do toga da se mi divno slazemo.
Malo ima do toga da nisam imala nikakvu pomoc.
Malo ima do toga da, hvala bogu, o finansijama nisam razmisljala (zahvalna, zahvalna, zahvalna.).
Ali najvise ima do toga da je krajnje prirodno, za svakog bogovetnog sisara, da bude najvise vezan za majku kao mladunce.

Istina, nista od drugih nisam ni trazila.
Moje dete - moja sreca. Moja sreca - moja odgovornost.

Da li cu se vratiti na posao? Da. Svakako.

 

[krompir 2.1.]

Iz iskustva.

meni je zao tih "roditelja" koje smatras vecinom

Kopka me pitanje za cije babe zdravlje su TI (takvi robijasi) resili da se reprodukuju ?

 

[UltraVioletna]

Slažem se sa mišljenjima da čekati savršeni trenutak da bi postao roditelj može biti zamka,jer taj,tako subjektivni momenat,može da se čeka u beskraj.
Nijedan roditelj se nije spreman rodio. Možeš da pročitaš milion knjiga o roditeljstvu,ali opet pravo "znanje" dolazi sa iskustvom,u neposrednom staranju o detetu. Učiš u hodu. Uživaš u svakom momentu,uživaš i učiš .

 

[Jasna]

Uvek ima vremena za decu, kome su deca preča nego nešto što je nešto treće i peto na listi prioriteta (a često jeste).

Može čovek da radi sto stvari, da bude u poslovima do guše, i da opet ima vremena za decu.

Evo ja sam danas popodne išao nešto da završim neodložno i vodio sam ovog malog klipana od 8 godina da uči zanat. Sad nas dvojica idemo po ćerku (14) da je dovezemo sa časa, pa odosmo negde na klopu svi troje. I dalje mislim da nije dovoljno, ali se trudim koliko god mogu. Na deci se uvek vrlo jasno vidi da li im je posvećeno dovoljno pažnje.

Iskoristiti svaki trenutak u kome im se potpuno posvetiš. Da radi to, naravno. Ja u vrtić nisam išla, ali je mama većinu vremena bila u svojim mislima na nekom drugom mestu. Do devete godine sam bila jedinica sa nezaposlenom mamom, ali prilično zapostavljena.
Ne zameram. Dala je koliko je imala.
Da bi prekinuli taj nasledni lanac u kome deci možemo pružiti onoliko koliko smo od svojih roditelja dobili, potreban je rad na sebi.

 

[**Freya**]

Slažem se sa mišljenjima da čekati savršeni trenutak da bi postao roditelj može biti zamka,jer taj,tako subjektivni momenat,može da se čeka u beskraj.
Nijedan roditelj se nije spreman rodio. Možeš da pročitaš milion knjiga o roditeljstvu,ali opet pravo "znanje" dolazi sa iskustvom,u neposrednom staranju o detetu. Učiš u hodu. Uživaš u svakom momentu,uživaš i učiš .

Mislim da je vazno negovati sredinu u stavovima, planovima, odlukama.

Svet nije napravljen po merilima pojedinca. Na zalost, svi se mi moramo adaptirati na zahteve okoline kakvi oni jesu.
Nekada su deca dovodila "mladu" u kucu, na svoj posed. Ljudi su ziveli od svog rada, cesto udruzenog, porodicnog rada.
I tada su se deca radjala u mladosti, da kazem, u prvoj mladosti pa se radjalo sve dok se moglo radjati.

I to je divna proslost ljudskog roda zbog koje smo i mi danas zivi.

Medjutim, svet se promenio i danas se od mladih ljudi ocekuje veca odgovornost. Vaspitanje se promenilo pa devojka tesko da bi trpela svekrvine prituzbe ili zet tastine.

Vaspitani smo da sami sebi kupujemo licnu higijenu i ja prva ne bih mogla uzeti pola plate meni jedva poznate zene, majke mog muza, izaci sa njenim novcem i kupiti sebi haljinu, kremu, ves.
Poznajem sebe i pojela bih se ziva.
Verovatno bih hodala u ritama dok ne dodjem do svog novca.

Potom, ako neko daje, hrani nas, oblaci, salje na odmore, mi se oslanjamo na neciji status a ne nas. Takvi brakovi mahom pucaju jer nema zajednickog cilja i odgovornosti vec tvoji daju, moji daju.
Cas posla se sklizne u pogresno protumacen komentar, pogled ili nesto trece.

Cak i kada se radi o mom detetu. Za njega zivim i dala bih mu sve ali nije dobro za njega da mu dam sve.
Mora da se nauci odgovornosti koju ima njegov otac.

Zatim, smetalo bi mi da njih troje izdrzavam. Ne iz razloga sebicluka vec straha od te odgovornosti. Sta ako mi se nesto desi?
Sta ako ne mogu sutra da im platim potrebno a obecala sam, dala sam rec?
Radije bih im pomogla i kupila kozu umesto da im dajem mleko sedam godina.

Platila bih recimo i njoj o njemu skolovanje i bog mi je svedok alalila bih svaki dinar za oboje.
Platila bih zabaviste za dete, cuvala bih dete, sve sto mogu ali da ih izdrzavam sedam godina ne bih smela nikada. Za njihovo dobro a bogami i zbog mog mira da ne zavrse sa bebom na ulici ako geknem.

Tako da...neka se malo bolje organizuju, malo porade pa polako...nije kasno ni sa 28 roditi dete a do tada se moze tri godine odlagati novac na stranu i platila bih joj doktorske pa neka sedi kuci i cuva decu, podrzavam.

 

[zendeli]

Ponekad čujem da neko kaže -Čuvam djecu-. Kad pitam čiju a kaže svoju,bude mi čudno. Nikad nisam mislila da se biti sa svojom djecom tako zove.
Ne shvatamo djecu svi na isti način.
Priča je lijepa ukoliko bar jedan roditelj radi a ako planiraju da ih babe i dede uzdržavaju tu nema zrelosti ni za samostalan život a tek o porodici da ne govorimo.

 

[Manastirka]

Bože zdravlja,...kad dobiju decu, uvideće vrlo brzo da je to daleko od "uživancije"!
Što bi rekli drugi (pogotovu žene koje se vrate sa porodiljskog bolovanja),...evo mene opet, dođoh da se ovde odmorim za sve pare!

 

[Manastirka]

Ponekad čujem da neko kaže -Čuvam djecu-. Kad pitam čiju a kaže svoju,bude mi čudno. Nikad nisam mislila da se biti sa svojom djecom tako zove.
Ne shvatamo djecu svi na isti način.
Priča je lijepa ukoliko bar jedan roditelj radi a ako planiraju da ih babe i dede uzdržavaju tu nema zrelosti ni za samostalan život a tek o porodici da ne govorimo.

Da,...ko nema neku vrstu pomoći
posebno dok se deca još mala, taj je naj.ebao ili je u rangu nacionalnog heroja!
P.S. Da ne pominjem samohrane roditelje,...to su stvarno "heroji" na kvadrat!
Svakako je po meni bolje sedeti doma i čuvati decu, bar dok ne krenu u školu, nego raditi za sitne pare i plaćati dadilje i kućnu pomoćnicu. Ali,...niti su svi ljudi isti, niti živimo u istim okolnostima.
Nego mi ova priča liči pre na: "brigo moja, pređi na drugoga"!