Већином лепа искуства са "првим путем"
Али ето, да се прикључим, моје није било лепо нити ће. Небиност сам изгибила са 16 тако што сам прво добила наређење да се скинем, потом пар удараца јер сам одбијала и плакала, а потом и то чувено "скидање мрака" кад сам једноставно ућутала и испуњавала наређења из страха и са надом да ће ме можда ипак пустити кући, некако, да ће се бар неко од њих сажалити (?!). Крви је било након тога, ниста превише (не знам да ли због невиности или грубости). А да је болело... па рецимо само да од тада мој праг бола је на самом поду.
Што се тиче аналног секса (неко је питао), и то сам "добила" те ноћи, и НИКАД више ми неће ни на памет пасти тако нешто, што и мој дечко зна, и прихватио је јер се пар пута дешавало да у току мажења случајно "приђе" том месту, и ето моје реакције, све оде у пм. А и, на моју срећу, нема он неку жељу за тим...
И ето, скоро 6 година након тога, ја и сада током нормалног секса имам реакцију због које мој дечко прокоментарише да као да ми скида невиност (а некад се смори јер мисли да не може да ме опусти, а уопште није он у питању, већ ваљда моја идиотска подсвест због које ми тело некад тако одреагује.).-Прихватам да је то можда зато што никад нисам дозволила себи да у потпуности прихватим сваки детаљ те ноћи, да престанем да се стидим, и да "попричам" са собом, о свему, делу који се зна, а и о ономе што и дан данас нисам успела да изустим.
И тако... Свакако, тешко да ће ико заборавити тај "велики тренутак" у животу...