Zemljiste je izuzetno heterogena sredina i tu se sve i svasta nalazi u raznim oblicima. Zbog svoje reaktivnosti, hlor se u prirodi ne nalazi slobodan (u elementarnom stanju) vec u obliku jedinjenja.
Hlor u neorganskom obliku se najcesce nalazi u obliku hlorida. To mu je najstabilniji oblik pa se u prirodi kao takav najcesce i nalazi. Interesantna su i vrlo znacajna nalazista kuhinjske soli (primer: Tuzla; tuze > so).
Hlor u organskom obliku je takodje prisutan. Postoje prirodna organska jedinjenja sa hlorom ali na zalost, sve vise je onih koji su proizvod ljudskog dejstva. Problematicni su ostatci organohlornih pesticida, plasticnih materija (polivinilhlorid.... ), freona (doduse vise u vazduhu), ......
Za hlor u zemljistu sa ekoloskog aspekta ostatci pesticida bi mogli biti interesantni ako planiras kakav ,,ekoloski" seminarski ili takmicarski rad.
Jedan od nacina obogacivanja (citaj: zagadjivanja) zemljista hlorom je navodnjavanje cesmenskom vodom. Vrlo cest slucaj kucne proizvodnje u tzv. kucnim bastama podrazumeva navodnjavanje biljnih kultura cesmusom, koja se zbog higijenskih i antibakterioloskih razloga najcesce hlorise.