Hirošima - najveći, najužasniji i najkukavičkiji zločin u istoriji ljudske civilizacije

A Japanci su u ratu bili male mace?

jsste, ne treba da se dovodi u pitanje činjenice da je Japan bio agresor širom Azije, da je bez provokacije napao Kinu i Koreju i da su japanski okupatori u Kini počinili ratne zločine velikih razmera.

ipak, u kraljevini izlazećeg sunca nije bilo temeljnog ispitivanja istorije drugog svetskog rata i, pre svega, nije bilo nikakvog materijalnog, intelektualnog i moralnog iskupljenja za ratnu krivicu koju je savezna republika Nemačka napravila tj nametnuto
 
Realno, najbolja stvar koja se mogla desiti Japanu. Em su prošli s daleko manje žrtava nego da su Ameri nastavili klasično rokanje, em su od potupno sulude divljačke nacije postali izuzetno pristojni i korisni civilizaciji.

u stvari, nakon uspostavljanja američke ratne uprave nad poraženim i okrvavljenim narodom, u Japanu nije bilo većih problema s uređenjem, a do 1947. godine zemlja je imala svoj demokratski ustav, koji su izradili amerikanci i formulisali sve do poslednji detalj.

neverovatno ali bilo je zapanjujuće kako se narod koji je 14. avgusta 1945. godine još terao svoje mladiće u akcije kamikaza, dva dana kasnije predao na brigu američkim okupatorima. najbolji amerikanac u Japanu, general Daglas Makartur, nije živeo i radio u potpunoj tvrđavi poput bagdadske "zelene zone" pre 20ak godina. tada su GI dočekani kao ljubazni "stričevi" sa veoma traženim cigaretama, žvakaćim gumama i najlonskim čarapama ...
 
mislis na Wiedergutmachung BRD ili?

izmedju ostalog ali ne samo to, važni spoljni faktori su takođe doprineli i doprinose teškoćama koje Japanci imaju u suočavanju sa svojom ratnom krivicom. u svojoj brzoj rekonstrukciji, Nemačka i Japan su imali koristi od hladnog rata, koji je trebalo da odredi globalnu politiku moći ubrzo nakon završetka drugog svetskog rata.

korejski rat je značio da je Vašington skoro preko noći gurnuo Japance ne ka pacifizmu, već ka aktivnoj vojnoj ulozi u borbi protiv globalne komunističke pretnje. stoga je promena strana u istočnoj Aziji bila savršena. tokom Pacifičkog rata protiv japanaca, Kina, koju je predvodio Čang Kaj Šek, bila je najvažniji azijski saveznik SAD, samo osam godina kasnije, pod Maom, postala je crvena pretnja, a Japan, nekada podmukli agresor na Perl Harbor, postao je američki "nepotopivi nosač aviona"

nemačko-francusko pomirenje kao kamen temeljac evropskog posleratnog poretka takođe je omogućeno uporedivom veličinom dva suseda. nemačka je možda znatno jača ekonomski, ali Francuska ima druga, često nematerijalna, sredstva kojima lako može da nadoknadi ekonomsku neravnotežu.

pored toga, od kraja Hitlera, dva suseda dele privrženost vladavini prava i demokratiji. svi ovi aspekti se veoma različito predstavljaju u slučaju Kine i Japana. Čak i ako politički sistem Japana ima ozbiljne pluralističke deficite iz perspektive nekih zapadnjaka, Japan je moderna ustavna država, dok kineski politički temelji, uprkos svom ekonomskom i društvenom napretku, još uvek nisu uspeli da se oslobode lenjinističkog centralizma i komunističke samovolje
 
~ autorska tema ~

Na današnji dan 1945. godine USA je izvršila najveći, najužasniji i najkukavičkiji zločin u istoriji lujdske civilizacije - bacili su atomsku bombu na civile u Hirošimi. Tom prilikom su na najužasniji način ubili na stotine hiljada nevine dečice, žena, staraca i nenaoružanih civila. Uzgred budi rečeno na Konferenciji na Jalti (od 4.-12 februara 1945.) su se sile pobednice u 2. svetskom ratu dogovorile (USA, SSSR i UK), između ostalog, i sledeće:


  • 7. da će Sovjetski savez otpočeti ratne aktivnosti protiv Japana u roku od 90 dana nakon što bude poražena Nemačka,
  • 8. da će saveznici sarađivati u progonu nacističkih ratnih zločinaca,
  • 9 da saveznici sporazumno rade i nastupaju u oslobođenim zemljama.
Sovjetski Savez, njihova nepobediva Crvena armija, je već bila osvojila dva najveća japanska ostrva i bilo je samo pitanje dana kada će Japan da prizna kapitulaciju ...

Napominjem i ko su najveći zločinci u istoriji ljdske civilizacije:

1. Vatikan - za vreme krstaških ratova i inkvizicije pobijeno je više od 70.000.000 nevinih ljudi, među njima najmanje 5.000.000 žena,
2. USA, UK i NATO - posle 1945. godine pobili su više od 60.000.000 ljudi - samo u Iraku su pobili više od 50.000 dece i
3. nacistička Nemačka - pobili su više od 50.000.000 ljudi; samo Rusa je stradalo više od 28.000.000, a samo u Jasenovcu su ustaše, braća po zločinima nacistima, pobile više od 700.000 Srba ...

Uzgred budi rečeno jedna mala Srbija je imala više žrtava u 1. i 2. svetskom ratu od USA,UK i Francuske zajedno ...
Ali zašto?
Učinili su uslugu ljubiteljima mao ce komunizma
Skinuli su vam sa vrata najvećeg neprijatelja i zahvaljujući tome kina je tu gde jeste
 
jsste, ne treba da se dovodi u pitanje činjenice da je Japan bio agresor širom Azije, da je bez provokacije napao Kinu i Koreju i da su japanski okupatori u Kini počinili ratne zločine velikih razmera.

ipak, u kraljevini izlazećeg sunca nije bilo temeljnog ispitivanja istorije drugog svetskog rata i, pre svega, nije bilo nikakvog materijalnog, intelektualnog i moralnog iskupljenja za ratnu krivicu koju je savezna republika Nemačka napravila tj nametnuto
Japan je carevina
Hvala Bogu
 
Amerikanci nikada u istoriji nisu vodili cistu borbu.Moze se polemisati da li je to zaustavilo rat,ali baciti tek tako dve bombe i obrisati sa lica zemlje stotie hiljada neduznih je bolesno da ne moze bolesnije biti.Oni imaju jednu prednost nad ostalima i zato su decenijama vodeci u svetu,a to je da su spremi na sve, da bi postigli cilj.Recimo,kad je izbio rat u Ceceniji,Rusija je trebala baciti takticku nuklearku i pobiti sve Cecene,to bi Amerikanci uradili.
 
izmedju ostalog ali ne samo to, važni spoljni faktori su takođe doprineli i doprinose teškoćama koje Japanci imaju u suočavanju sa svojom ratnom krivicom. u svojoj brzoj rekonstrukciji, Nemačka i Japan su imali koristi od hladnog rata, koji je trebalo da odredi globalnu politiku moći ubrzo nakon završetka drugog svetskog rata.

korejski rat je značio da je Vašington skoro preko noći gurnuo Japance ne ka pacifizmu, već ka aktivnoj vojnoj ulozi u borbi protiv globalne komunističke pretnje. stoga je promena strana u istočnoj Aziji bila savršena. tokom Pacifičkog rata protiv japanaca, Kina, koju je predvodio Čang Kaj Šek, bila je najvažniji azijski saveznik SAD, samo osam godina kasnije, pod Maom, postala je crvena pretnja, a Japan, nekada podmukli agresor na Perl Harbor, postao je američki "nepotopivi nosač aviona"

nemačko-francusko pomirenje kao kamen temeljac evropskog posleratnog poretka takođe je omogućeno uporedivom veličinom dva suseda. nemačka je možda znatno jača ekonomski, ali Francuska ima druga, često nematerijalna, sredstva kojima lako može da nadoknadi ekonomsku neravnotežu.

pored toga, od kraja Hitlera, dva suseda dele privrženost vladavini prava i demokratiji. svi ovi aspekti se veoma različito predstavljaju u slučaju Kine i Japana. Čak i ako politički sistem Japana ima ozbiljne pluralističke deficite iz perspektive nekih zapadnjaka, Japan je moderna ustavna država, dok kineski politički temelji, uprkos svom ekonomskom i društvenom napretku, još uvek nisu uspeli da se oslobode lenjinističkog centralizma i komunističke samovolje
Hvala na ovome. Bas sam nedavno razmisljala o tome zasto se Japan nije suocavao sa prosloscu, sad vidim logiku.
 
Hvala na ovome. Bas sam nedavno razmisljala o tome zasto se Japan nije suocavao sa prosloscu, sad vidim logiku.

postoji isto veliko iskušenje da se navedu kulturni ili čak verski razlozi za nespremnost ili čak nesposobnost Japana da preduzme kolektivno pomirenje po nemačkom modelu. svakako da postoje fundamentalne razlike između hrišćanstva i budizma i šintoizma kada su u pitanju krivica i kazna, ali u slučaju ratnog nasleđa Japana takođe ima smisla detaljnije sagledati konkretne političke prilike u neposrednom posleratnom periodu i u suočavanju sa sadašnjošću

iako je car izgubio svoj božanski status i morao se zadovoljiti ustavnom monarhijom, on je u novom ustavnom tekstu izričito pominjan kao simbol jedinstva japanskog naroda

zadržavanje Hirohita, u kombinaciji sa činjenicom da nikada nije postojala partijska diktatura uporediva sa nacističkom vladavinom, značilo je da Japanci nisu imali jasnu neprijateljsku figuru, demona, koji bi mogao da ispuni funkciju za novi početak nakon kraja rata, koji je Hitler dobio u posleratnoj Nemačkoj.

inkarnacija apsolutnog zla je podržala tamošnje procese samopročišćenja i kritičke samorefleksije.
 
Poslednja izmena:
inkarnacija apsolutnog zla je podržala tamošnje procese samopročišćenja i kritičke samorefleksije.
S tim sto je pitanje kako bi Erinnerungskultur tekla da Nemacka nije bila de facto okupirana i naterana i na Wiedergutmachung i na ta neka (mozemo reci i simbolicna) sudjenja, pri cemu je za ubistvo morala da se dokaze namera i sve ostalo.
U godinama neposredno posle oslobodjenja, u anketama koje su Amerikanci sprovodili, preko 40 posto Nemaca je smatralo da bi Hilter bio dobar drzavnik da nije zapoceo rat.
 
S tim sto je pitanje kako bi Erinnerungskultur tekla da Nemacka nije bila de facto okupirana i naterana i na Wiedergutmachung i na ta neka (mozemo reci i simbolicna) sudjenja, pri cemu je za ubistvo morala da se dokaze namera i sve ostalo.
U godinama neposredno posle oslobodjenja, u anketama koje su Amerikanci sprovodili, preko 40 posto Nemaca je smatralo da bi Hilter bio dobar drzavnik da nije zapoceo rat.

potpuno si u pravu, ali postoje i kulturološke religijske komponente

kulture krivice su, ruku na srce, monoteističke. odnosno judeo-hrišćanske prirode. ljudi zapadne kulture ( a to uključuje i nemce ) osećaju krivicu jer njihovi gresi nisu mogli da izbegnu božije sveznanje čak i ako su ostali skriveni od svojih bližnjih.

u kulturama srama kao što su Japan ili Kina, s druge strane, gde postoji mnogo bogova umesto jednog boga, ljudi bi osećali sramotu samo ako bi njihovi gresi bili javno priznati. drugim rečima, u ovim kulturama "greh" nije religiozni, već društveni koncept.

ovo bi moglo da objasni zašto se nemački grešnici oslobađaju osećanja krivice priznavanjem svojih nedela tj u bezbrojnim televizijskim programima, podizanjem spomenika holokaustu, klečeći u varšavskom getu.

takva priznanja mogu ih osloboditi krivice pred bogom. takođe može da objasni zašto mnogi Japanci rade upravo suprotno, naime, poriču ili ćute o nedelima koje su počinili. u Japanu javno prikazivanje japanskih zločina može samo da izazove osećanje stida
 
Japanci da nije te bombe i danas ne bi kapitulirali, ko zna koliko dugo bi se jos oduzio rat i mozda opet eskalirao jos vise da nije povucen ovaj potez...

Dan danas upravo zbog ovakvih bombi nema velikih ratova kao sto su prvi i drugi...Cuvaju neki mir a ujedno i opasnost za totalno unistenje...Nouzno zlo...

A ameri ko ameri su kao sve svetkste sile kroz istoriju vrsile zlocine, genocide, sta sve ne sve u svoj interes i ponekad za mir koji njima i svima isto iz interesa odgovarao.Da nisu velike sile kroz istoriju radile sta su radile te lose stvari i okrutne nikad ne bi to ni bile...
Sve kolonijalne sile i osvajacke kriz istoriju, sve te zemlje i nekadasnji narodi su najrazvijenije zemlje pune zlata pa i posle poraza...
Ostale zemlje su zemlje treceg sveta i one druge koje zavise od svetske sile...

Sve svetske sile su iskoristile te trenutke i periode kroz istoriju da steknu teritorije i bogatstvo kad je moglo i dok nije bilo oruzja za masovno unistenje i te atomske nuklearne bombe.

Te nuklearke su stavile tacku u svetu velikim osvajackim pohodima i kampanjama i mogucnost velikog ratovanja te koji narodi su do tog trenutka uspeli da osvoje silom i zgrnu bogatstvo to je bilo to...

Sada se teritorije osvajaju ekonomijom i politikom, migracijom i pukim razmnozavanjem na tudjoj teritoriji a za sve to je potrebno vise decenija do pola veka za samo jednu malu provinciju neke zemlje...
Pa i ratovi su sada vise ekonomski i traju do 10 godina za jedno malo parce zemlje...
 

Back
Top