Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 93.279
Primetio sam da do sada nije bilo neke specifične teme o hipotezi koju je lansirao arheolog Raško Ramadanski, po kojoj bi dukljanski knez Vladimir (proslavljeni lik i priče sa bugarskom princezom Kosarom iz kontroverznog dela Pipa Dukljanina) imao još svoj kovani novac, negde početkom XI stoleća. Možda bi he trebalo otvoriti.
Na poznatom arheološkom blogu se može pročitati prilog nastao povodom dotične hipoteze Ramadanskog iz 2021. godine: https://sveoarheologiji.com/prvi-sr...a-veka-stariji-nego-sto-se-to-ranije-mislilo/
Na 44. skupštini Srpskog arheološkog društva, iste godine, održanom u Paraćinu, Ramadanski je skrenuo pažnju na jednu aukciju (u to vreme ugledne izdavačke kuće Roma Numismatics Ltd) na kojoj se pojavio (prodat za 2000 britanskih funti) jedan bakarni novčić bugarskog vladara Vladimira Rasete (889-893); u njemu je izneo svoju pretpostavku da je novčić bio izrađen negde između 1000. i 1010. godine, kao i da je, pošto je na latiničnom pismu (na latinskom jeziku), mogao pripadati jedino Svetom Jovanu Vladimiru: https://www.academia.edu/58439621/Н...и_скуп_Српског_археолошког_друштва_2021_68_69
Nedugo zatim, Ramadanski je objavio u naučnom časopisu Hereticus raspravu u kojoj detaljnije obrazlaže svoje tumačenje: https://www.academia.edu/65804720/Н...n_Medieval_Coinage_Hereticus_3_4_2021_111_117
Bulgaria, Vladimir I Æ Bronze Unit. AD 889-893. Bust of St. Michael holding globe cruciger and scepter / Cross within circle surrounded by; 'VLADIMIRVS'. Unpublished in major references and possibly unique. 2.59g, 20mm.
Extremely Fine. Unique and of significant numismatic importance.
https://www.numisbids.com/n.php?p=lot&sid=1969&lot=1439
Prva stvar koju ovde treba naglasiti jeste da bi ovako senzacionalno otkriće trebalo da bude na sva zvona obelodanjeno i objavljeno u nekom renomiranom arheološkom časopisu, a ne u Hereticus-u, koji nema relevantne stručnjake u uredništvu, i bez stručne recenzije. Ono što je u praksi i pomalo neobično jeste da se pišu radovi na osnovu slike sa sajta aukcijske kuće, bez obzira na to što ta kuća garantuje svojim ugledom autentičnost novčića, što je i ovde bio slučaj.
Ono što je još neobičnije jest što je Ramadanski odabrao kanal koji promoviše pseudoistorijsku tematiku, kao mesto promocije, svoje teze, kanal Čačkalica: kod Marka Hubera (inače, Ramadanski čak i objavljuje za njihov paraistorijski časopis, Ognjilo):
Nepunih godinu dana docnije, u časopisu Srpska baština Instituta za srpsku kulturu u Crnoj Gori, u Nikšiću, br. 2 VII godina, izašao je rad (opet bez recenzije) kojim je napravljen ozbiljan pomak. Vrlo brzo po ovoj aukciji, pojavila su se još dva novčića, od srebra: https://www.academia.edu/92229202/Српс_Ка_Ба_Штина_2_2022?hb-sb-sw=94328187
Ovi su novčići dostupni za istraživanje, u privatnom posedu prof. Zdravka Petrovića u Beogradu. Prema tvrdnjama Ramadanskog, za ove srebrne kovnice (mada nije precizirano kako) se zna još od 2011. godine. Takođe, ne postoje informacije o tome odakle ovi srebrnjaci Zdravku Petroviću. U samom radu, Ramadanski je objavio samo glasine, i prema njima, jedan potiče iz Skadra, a drugi iz Elbesana.
Deluje jako neobično da navodna mesta porekla ovih novčića savršeno odgovaraju upravo političkom središtu Vladimirove države, kao i kultnom mestu gde je sahranjen (i gde počivaju njegove mošti i dan-danas). Takođe deluje jako neobično da Ramadanski nije dalje popularizovao ovo otkriće, koje je i značajno veće od onog o bakrenjaku, kojeg znamo isključivo na osnovu fotografije preuzete sa interneta i ništa dalje od toga. Ramadanski je čak i odneo ove novčiće u Insittut MOL u Staroj Pazovi radi analize hemijskog sastava.
Ne samo što nema nigde ni reči o ovom otkriću (uključujući čak ni preko nadriistorijskog udreženja oko Aleksandra Šargića i Aleksandra Mitića, sa kojima Ramadanski povremeno sarađuje), nego je Ramadanski napravio i otklon od ovog rada. Njega je do nedavno držao na svojoj profilnoj stranici na sajtu Academia, ali sada ga više nema:
https://www.academia.edu/92166689/П...r_1000_1016_Српска_баштина_VII_2_2022_114_122
Nadalje, u međuvremenu, reputacija pomenute aukcijske kuće koja se bavila preprodjom starog novca. Nedavno su posle skandala izbacili sve svoje kolekcije i kreću u zatvaranje firme. Njen osnivač i vlasnik, direktor Ričard Bil, trenutno je na suđenju. Krajem prošle godine priznao je krivicu da je odgovoran za više slučajeva falsifikovanja dokumentacije o novcu koji je bio prodat i danas ga čega do 25 godina zatvorske kazne.
https://news.artnet.com/art-world-archives/richard-beale-coin-provenance-court-2360975
Na osnovu svega rečenog, činjenice da je izuzetno neuverljivo da je domaći postojao kovani novac na ovim prostorima pre XIII veka (koji nije imala čak ni Bugarska kao velesila), kao i informacije o tome da su Bugari postali prilično ozloglašeni numizmatički falsifikatori u današnje vreme i da u svetu falsifikata novca danas postoji maltene poseban žanr bugarski falsifikat, ja zaključujem da je u slučaju tzv. Vladimirovog novca (bakrenjaka i dva misteriozna srebrnjaka) reč o bugarskim numizmatičkim krivotvorinama. Falsifikator je ime bug. vladara Vladimira Rasete napisao latinskim pismom, zato što se tako lakše prodaje na Zapadu, gde uglavnom i odlaze ovi falsifikati tj. upravo sa tim ciljem (postoji veći interes na tržištu od onih sa grčkim slovima).
Na poznatom arheološkom blogu se može pročitati prilog nastao povodom dotične hipoteze Ramadanskog iz 2021. godine: https://sveoarheologiji.com/prvi-sr...a-veka-stariji-nego-sto-se-to-ranije-mislilo/
Na 44. skupštini Srpskog arheološkog društva, iste godine, održanom u Paraćinu, Ramadanski je skrenuo pažnju na jednu aukciju (u to vreme ugledne izdavačke kuće Roma Numismatics Ltd) na kojoj se pojavio (prodat za 2000 britanskih funti) jedan bakarni novčić bugarskog vladara Vladimira Rasete (889-893); u njemu je izneo svoju pretpostavku da je novčić bio izrađen negde između 1000. i 1010. godine, kao i da je, pošto je na latiničnom pismu (na latinskom jeziku), mogao pripadati jedino Svetom Jovanu Vladimiru: https://www.academia.edu/58439621/Н...и_скуп_Српског_археолошког_друштва_2021_68_69
Nedugo zatim, Ramadanski je objavio u naučnom časopisu Hereticus raspravu u kojoj detaljnije obrazlaže svoje tumačenje: https://www.academia.edu/65804720/Н...n_Medieval_Coinage_Hereticus_3_4_2021_111_117
Bulgaria, Vladimir I Æ Bronze Unit. AD 889-893. Bust of St. Michael holding globe cruciger and scepter / Cross within circle surrounded by; 'VLADIMIRVS'. Unpublished in major references and possibly unique. 2.59g, 20mm.
Extremely Fine. Unique and of significant numismatic importance.
https://www.numisbids.com/n.php?p=lot&sid=1969&lot=1439
Prva stvar koju ovde treba naglasiti jeste da bi ovako senzacionalno otkriće trebalo da bude na sva zvona obelodanjeno i objavljeno u nekom renomiranom arheološkom časopisu, a ne u Hereticus-u, koji nema relevantne stručnjake u uredništvu, i bez stručne recenzije. Ono što je u praksi i pomalo neobično jeste da se pišu radovi na osnovu slike sa sajta aukcijske kuće, bez obzira na to što ta kuća garantuje svojim ugledom autentičnost novčića, što je i ovde bio slučaj.
Ono što je još neobičnije jest što je Ramadanski odabrao kanal koji promoviše pseudoistorijsku tematiku, kao mesto promocije, svoje teze, kanal Čačkalica: kod Marka Hubera (inače, Ramadanski čak i objavljuje za njihov paraistorijski časopis, Ognjilo):
Nepunih godinu dana docnije, u časopisu Srpska baština Instituta za srpsku kulturu u Crnoj Gori, u Nikšiću, br. 2 VII godina, izašao je rad (opet bez recenzije) kojim je napravljen ozbiljan pomak. Vrlo brzo po ovoj aukciji, pojavila su se još dva novčića, od srebra: https://www.academia.edu/92229202/Српс_Ка_Ба_Штина_2_2022?hb-sb-sw=94328187
Ovi su novčići dostupni za istraživanje, u privatnom posedu prof. Zdravka Petrovića u Beogradu. Prema tvrdnjama Ramadanskog, za ove srebrne kovnice (mada nije precizirano kako) se zna još od 2011. godine. Takođe, ne postoje informacije o tome odakle ovi srebrnjaci Zdravku Petroviću. U samom radu, Ramadanski je objavio samo glasine, i prema njima, jedan potiče iz Skadra, a drugi iz Elbesana.
Deluje jako neobično da navodna mesta porekla ovih novčića savršeno odgovaraju upravo političkom središtu Vladimirove države, kao i kultnom mestu gde je sahranjen (i gde počivaju njegove mošti i dan-danas). Takođe deluje jako neobično da Ramadanski nije dalje popularizovao ovo otkriće, koje je i značajno veće od onog o bakrenjaku, kojeg znamo isključivo na osnovu fotografije preuzete sa interneta i ništa dalje od toga. Ramadanski je čak i odneo ove novčiće u Insittut MOL u Staroj Pazovi radi analize hemijskog sastava.
Ne samo što nema nigde ni reči o ovom otkriću (uključujući čak ni preko nadriistorijskog udreženja oko Aleksandra Šargića i Aleksandra Mitića, sa kojima Ramadanski povremeno sarađuje), nego je Ramadanski napravio i otklon od ovog rada. Njega je do nedavno držao na svojoj profilnoj stranici na sajtu Academia, ali sada ga više nema:
https://www.academia.edu/92166689/П...r_1000_1016_Српска_баштина_VII_2_2022_114_122
Nadalje, u međuvremenu, reputacija pomenute aukcijske kuće koja se bavila preprodjom starog novca. Nedavno su posle skandala izbacili sve svoje kolekcije i kreću u zatvaranje firme. Njen osnivač i vlasnik, direktor Ričard Bil, trenutno je na suđenju. Krajem prošle godine priznao je krivicu da je odgovoran za više slučajeva falsifikovanja dokumentacije o novcu koji je bio prodat i danas ga čega do 25 godina zatvorske kazne.
https://news.artnet.com/art-world-archives/richard-beale-coin-provenance-court-2360975
Na osnovu svega rečenog, činjenice da je izuzetno neuverljivo da je domaći postojao kovani novac na ovim prostorima pre XIII veka (koji nije imala čak ni Bugarska kao velesila), kao i informacije o tome da su Bugari postali prilično ozloglašeni numizmatički falsifikatori u današnje vreme i da u svetu falsifikata novca danas postoji maltene poseban žanr bugarski falsifikat, ja zaključujem da je u slučaju tzv. Vladimirovog novca (bakrenjaka i dva misteriozna srebrnjaka) reč o bugarskim numizmatičkim krivotvorinama. Falsifikator je ime bug. vladara Vladimira Rasete napisao latinskim pismom, zato što se tako lakše prodaje na Zapadu, gde uglavnom i odlaze ovi falsifikati tj. upravo sa tim ciljem (postoji veći interes na tržištu od onih sa grčkim slovima).