Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
93.279
Primetio sam da do sada nije bilo neke specifične teme o hipotezi koju je lansirao arheolog Raško Ramadanski, po kojoj bi dukljanski knez Vladimir (proslavljeni lik i priče sa bugarskom princezom Kosarom iz kontroverznog dela Pipa Dukljanina) imao još svoj kovani novac, negde početkom XI stoleća. Možda bi he trebalo otvoriti.

Na poznatom arheološkom blogu se može pročitati prilog nastao povodom dotične hipoteze Ramadanskog iz 2021. godine: https://sveoarheologiji.com/prvi-sr...a-veka-stariji-nego-sto-se-to-ranije-mislilo/

Na 44. skupštini Srpskog arheološkog društva, iste godine, održanom u Paraćinu, Ramadanski je skrenuo pažnju na jednu aukciju (u to vreme ugledne izdavačke kuće Roma Numismatics Ltd) na kojoj se pojavio (prodat za 2000 britanskih funti) jedan bakarni novčić bugarskog vladara Vladimira Rasete (889-893); u njemu je izneo svoju pretpostavku da je novčić bio izrađen negde između 1000. i 1010. godine, kao i da je, pošto je na latiničnom pismu (na latinskom jeziku), mogao pripadati jedino Svetom Jovanu Vladimiru: https://www.academia.edu/58439621/Н...и_скуп_Српског_археолошког_друштва_2021_68_69

Nedugo zatim, Ramadanski je objavio u naučnom časopisu Hereticus raspravu u kojoj detaljnije obrazlaže svoje tumačenje: https://www.academia.edu/65804720/Н...n_Medieval_Coinage_Hereticus_3_4_2021_111_117

Romans.jpg


Bulgaria, Vladimir I Æ Bronze Unit. AD 889-893. Bust of St. Michael holding globe cruciger and scepter / Cross within circle surrounded by; 'VLADIMIRVS'. Unpublished in major references and possibly unique. 2.59g, 20mm.

Extremely Fine. Unique and of significant numismatic importance.

https://www.numisbids.com/n.php?p=lot&sid=1969&lot=1439

Prva stvar koju ovde treba naglasiti jeste da bi ovako senzacionalno otkriće trebalo da bude na sva zvona obelodanjeno i objavljeno u nekom renomiranom arheološkom časopisu, a ne u Hereticus-u, koji nema relevantne stručnjake u uredništvu, i bez stručne recenzije. Ono što je u praksi i pomalo neobično jeste da se pišu radovi na osnovu slike sa sajta aukcijske kuće, bez obzira na to što ta kuća garantuje svojim ugledom autentičnost novčića, što je i ovde bio slučaj.

Ono što je još neobičnije jest što je Ramadanski odabrao kanal koji promoviše pseudoistorijsku tematiku, kao mesto promocije, svoje teze, kanal Čačkalica: kod Marka Hubera (inače, Ramadanski čak i objavljuje za njihov paraistorijski časopis, Ognjilo):


Nepunih godinu dana docnije, u časopisu Srpska baština Instituta za srpsku kulturu u Crnoj Gori, u Nikšiću, br. 2 VII godina, izašao je rad (opet bez recenzije) kojim je napravljen ozbiljan pomak. Vrlo brzo po ovoj aukciji, pojavila su se još dva novčića, od srebra: https://www.academia.edu/92229202/Српс_Ка_Ба_Штина_2_2022?hb-sb-sw=94328187

Novcicia.png


Ovi su novčići dostupni za istraživanje, u privatnom posedu prof. Zdravka Petrovića u Beogradu. Prema tvrdnjama Ramadanskog, za ove srebrne kovnice (mada nije precizirano kako) se zna još od 2011. godine. Takođe, ne postoje informacije o tome odakle ovi srebrnjaci Zdravku Petroviću. U samom radu, Ramadanski je objavio samo glasine, i prema njima, jedan potiče iz Skadra, a drugi iz Elbesana.

Deluje jako neobično da navodna mesta porekla ovih novčića savršeno odgovaraju upravo političkom središtu Vladimirove države, kao i kultnom mestu gde je sahranjen (i gde počivaju njegove mošti i dan-danas). Takođe deluje jako neobično da Ramadanski nije dalje popularizovao ovo otkriće, koje je i značajno veće od onog o bakrenjaku, kojeg znamo isključivo na osnovu fotografije preuzete sa interneta i ništa dalje od toga. Ramadanski je čak i odneo ove novčiće u Insittut MOL u Staroj Pazovi radi analize hemijskog sastava.

Ne samo što nema nigde ni reči o ovom otkriću (uključujući čak ni preko nadriistorijskog udreženja oko Aleksandra Šargića i Aleksandra Mitića, sa kojima Ramadanski povremeno sarađuje), nego je Ramadanski napravio i otklon od ovog rada. Njega je do nedavno držao na svojoj profilnoj stranici na sajtu Academia, ali sada ga više nema:

Ramandaski.jpg

https://www.academia.edu/92166689/П...r_1000_1016_Српска_баштина_VII_2_2022_114_122

Nadalje, u međuvremenu, reputacija pomenute aukcijske kuće koja se bavila preprodjom starog novca. Nedavno su posle skandala izbacili sve svoje kolekcije i kreću u zatvaranje firme. Njen osnivač i vlasnik, direktor Ričard Bil, trenutno je na suđenju. Krajem prošle godine priznao je krivicu da je odgovoran za više slučajeva falsifikovanja dokumentacije o novcu koji je bio prodat i danas ga čega do 25 godina zatvorske kazne.

https://news.artnet.com/art-world-archives/richard-beale-coin-provenance-court-2360975

Na osnovu svega rečenog, činjenice da je izuzetno neuverljivo da je domaći postojao kovani novac na ovim prostorima pre XIII veka (koji nije imala čak ni Bugarska kao velesila), kao i informacije o tome da su Bugari postali prilično ozloglašeni numizmatički falsifikatori u današnje vreme i da u svetu falsifikata novca danas postoji maltene poseban žanr bugarski falsifikat, ja zaključujem da je u slučaju tzv. Vladimirovog novca (bakrenjaka i dva misteriozna srebrnjaka) reč o bugarskim numizmatičkim krivotvorinama. Falsifikator je ime bug. vladara Vladimira Rasete napisao latinskim pismom, zato što se tako lakše prodaje na Zapadu, gde uglavnom i odlaze ovi falsifikati tj. upravo sa tim ciljem (postoji veći interes na tržištu od onih sa grčkim slovima).
 
Bugarska je bila nekad velesila? :rotf: Ma genijalno..

Možda i nisam najsrećnije reči izabrao, ali odabir reči treba razumeti pre svega u kontekstu malene državice sa sedištem u Duklji, gde je stolovao Vladimir, nad kojim dominira car Samuilo. Svakako je u to vreme bila najveća sila u ovom uglu sveta, odmah posle Vizantije.

Bugarska nekada, inače, zaista jeste bila evropska velesila. Uslovno govoreći, možda i najmoćnija evropska država odmah posle Vizantije i Franačke. Ali, to vreme pripada epohi pre sredine X stoleća; dakle, ranijem periodu; dobu cara Simeona i drugih vladara. A ne toliko epohi Sv. Jovana Vladimira.
 
Godine 2022. godine Raško Ramadanski objavio je u istom Hereticus-u i raspravu o novčiću svetosavskog hercega, Stjepana Vukčića Kosače: https://www.scribd.com/document/630517278/НОВАЦ-СТЕФАНА-ВУКЧИЋА-КОСАЧЕ-ХЕРЦЕГА-ОД-СВ-САВЕ

I ovaj je novčić iz privatne kolekcije prof. Zdravka Petrovića iz Beograda. Isto kao i članak o srebrnjacima Vladimira u posedu Zdravka Petrovića, i on se nalazio na profilu Ramadanskog, u međuvremenu povučen.

Ono što je interesantno vezano za ove novčiće u posedu prof. Petrovića je to što bi novčić kneza Vladimira novac bio najstariji, a hercega Stjepana najmlađi srpski (srednjovekovni) novac.
 
Bugarska je bila nekad velesila? :rotf: Ma genijalno..
Možda i nisam najsrećnije reči izabrao, ali odabir reči treba razumeti pre svega u kontekstu malene državice sa sedištem u Duklji, gde je stolovao Vladimir, nad kojim dominira car Samuilo. Svakako je u to vreme bila najveća sila u ovom uglu sveta, odmah posle Vizantije.

Okvirne granice Bugarskog carstva u ovo vreme:

Samuila.jpg


P. S. Mislim da je Vlaška u ovom periodu bila u nekoj vrsti kvazivazalnog odnosa sa Bugarskom ili svakako teritorija pod značajnim bugarskim uticajem.
 

Da, to je još jedan primer u kojem Ramadanskog gostuje kod ekipice oko Hubera.

S tim što ovde treba naglasiti veliku razliku da je novootkriveni pečat Stefana Nemanje po hitnom postupku bio otkupljen i on je ovde, dostupan za istraživanje i proveru autentičnosti. Tako da postoji dosta krupna razlika između Nemanjinog (novog) pečata i Vladimirovog baktenjaka.

Ovde bih, dodatno, naglasio još jednu stvar. Po mom mišljenju sasvim je normalno da neko ko je stručan i fundamentalno normalan dolazi u goste, makar i kod kontroverznih ličnosti kao ništo je ekipica Hubera, Mitića i Šargića. Ako kanali imaju veliku preglednost, na taj način mogu i neke dobre i nove informacije da se čuju. Štaviše, smatram da je tako nešto i jako poželjno i pohvalno. To nije jedini primer da su konsultovali stručna lica; mislim da im je emisija kada su doveli Dragana Jankovića Lepog da priča o Vinči jedna od najzanimljivijih koju su imali. Tako i nije ništa sporno da jedan arheolog kao što je Ramadanski dođe i priča o sfragističkim, numizmatičkim i drugim temama.

Ono gde nastaje problem jeste kada se piše u tim pseudonaučnim publikacijama, kao što je časopis Ognjilo. Na taj način, nađe se neki relativno normalan tekst u moru potpunih budalaština koje gotovo nikakve veze nemaju sa srpskom kulturom i istorijom. Tako je pisao, primera radi, o motivistici lava u srpskom srednjovekovnom novcu.

https://www.academia.edu/79050884/М...едњовековном_новчарству_Огњило_2_2022_136_144

S jedne strane, na taj način se pruža legitimitet moru budalaština koje su u određenoj publikaciji, a sa druge, potpuno se bespotrebno narušava reputacija autoru koji je to učinio, u ovom slučaju konkretno Ramadanski.
 
Možda i nisam najsrećnije reči izabrao, ali odabir reči treba razumeti pre svega u kontekstu malene državice sa sedištem u Duklji, gde je stolovao Vladimir, nad kojim dominira car Samuilo. Svakako je u to vreme bila najveća sila u ovom uglu sveta, odmah posle Vizantije.

Bugarska nekada, inače, zaista jeste bila evropska velesila. Uslovno govoreći, možda i najmoćnija evropska država odmah posle Vizantije i Franačke. Ali, to vreme pripada epohi pre sredine X stoleća; dakle, ranijem periodu; dobu cara Simeona i drugih vladara. A ne toliko epohi Sv. Jovana Vladimira.
Ne razumijem zašto se ispravljaš. Bugarska jeste bila velesila na istoku Europe u nekim razdobljima svoje povijesti.
 
Radi se o Fejsbuk nalogu ArcheoSerbia objavljenom prije sat vremena.

Najstariji srednjovekovni srpski novac mogao bi biti 2 veka stariji nego što se mislilo…
Rad "Novac Vladimira i novi pogled na srpsko srednjovekovno novčarstvo" Raška Ramadanskog, numizmatičara i arheologa-kustosa iz Gradskog muzeja u Bečeju objavljen u časopisu “Hereticus” pruža nov pogled na srednjovekovno srpsko novčarstvo.
U svom naučno-istraživačkom radu on analizira jedan neobičan srednjovekovni novčić sa vizantijskim i franačkim stilskim karakteristikama i natpisom na latinskom koji se 2017. godine pojavio u londonskoj aukcijskoj kući "Roma Numismatics":
Na aversu ove kovanice je portret vladara koji drži krst i skiptar, a na reversu je krst okružen natpisom “BLADIMIRUS”, što je latinska verzija slovenskog ličnog imena Vladimir. Novčić je iskovan od bakra ili bakarne legure, prečnika 20 mm i težine 2.59 grama.
Sličan je vizantijskim novčićima iz 10 veka, kovanim od strane careva Konstantina VII Porfirogenita i Romana Lakapina, a postoje in eke sličnosti sa franačkim novcem.
Postojalo je nekoliko slovenskih vladara koji su nosili ime Vladimir, ali okolnosti i dostupni izvori ukazuju da bi novčić mogao biti iskovan od strane srpskog kneza Jovana Vladimira, vladara Duklje sa početka 11. veka.
Bugarski vladar Vladimir Rasata iz 9. veka (vldao 889-893. godine) je prvi kandidat, ali njegova vladavina prethodi vizantijskim uzorima za nekoliko decenija, a pored toga on je nastojao da potisne hrišćanstvo i vrati primat paganstva, pa je malo verovatno da bi na novac stavio krst. Osim toga, latinski je slabo korišćen u Prvom bugarskom carstvu, gde su dominirali bugarski i grčki jezik.
Drugi mogući eminent ovog novčića je ruski knez Vladimir (vladao 980-1015. godine), ali svi njegovi sačuvani novčići imaju ćirilične natpise, a upotreba latinskog nije bila česta na istoku Evrope u ruskim kneževinama.
Uzimajući u obzir sve navedeno, novčić je najverovatnije iskovan na istočnoj obali Jadrana, gde postoji kontinuitet upotrebe latinskog jezika u ranom srednjem veku i kasnije. Najverovatnije je iskovan od strane Jovana Vladimira (11. vek, vladao 1000-1016. godine), srpskog kneza u Duklji, koja je u to vreme bila najsnažnija srpska kneževina. Oblast je inače bila pod snažnim uticajem ne samo Vizantije, već i latinskih centara u južnoj Italiji i gradovima na istočnoj obali Jadrana, a ne mnogo pre toga istočne granice Franačkog carstva dopirale su do obližnjih krajeva.
Do sada za najraniji srpski novac smatrana su kovanja kralja Radoslava iz 13. veka (vladao 1228-1234), ali navedene pretpostavke donose sasvim nov pogled i pomeraju početke srpskog novčarstva 2 veka u prošlost.

Ono što je ovdje zanimljivije su komentari ispod.

Robert Kavazović Horvat
Kratki osvrt, a prije nego procitam u miru celu ovu objavu… Ja sam prvi ovaj novac otkrio, a moj kolega Ramadanski objavio. Dosad je pronadjeno 5 komada. Kod mene su u kolekciji 2 komada, jedan je bio na aukciji Roma, a dva su komada u Albaniji. Postoje vec tri poznate varijacije aversa te 2 varijacije reversa. Komadi su autenticni te se zna i tacno mesto nalaza za 3 primerka. Vec su se angazirali i mangupi te su po ovim bronzanim novcima napravili i srebrene. Odmah sam ih detektirao kao falsifikate i to se vidi po svim njihovim znacajkama. Rec je sigurno o Jovanu Vladimiru, a ne o Vladimiru II., a zasto je to tako, objavicu u clanku kroz neko vreme.


Ispod njegovog komentara slijedi komentar:

Raško Ramadanski
Robert Kavazović Horvat Dragi kolega, slažem se gotovo u svemu. Imate moje osobito poštovanje. Ali moram dodati samo to da smo do saznanja o primerku sa Rome došli nezavisno od jedno drugog.
 

Prilozi

  • FB_IMG_1724876316289.jpg
    FB_IMG_1724876316289.jpg
    37,4 KB · Pregleda: 7
Radi se o Fejsbuk nalogu ArcheoSerbia objavljenom prije sat vremena.

Najstariji srednjovekovni srpski novac mogao bi biti 2 veka stariji nego što se mislilo…
Rad "Novac Vladimira i novi pogled na srpsko srednjovekovno novčarstvo" Raška Ramadanskog, numizmatičara i arheologa-kustosa iz Gradskog muzeja u Bečeju objavljen u časopisu “Hereticus” pruža nov pogled na srednjovekovno srpsko novčarstvo.
U svom naučno-istraživačkom radu on analizira jedan neobičan srednjovekovni novčić sa vizantijskim i franačkim stilskim karakteristikama i natpisom na latinskom koji se 2017. godine pojavio u londonskoj aukcijskoj kući "Roma Numismatics":
Na aversu ove kovanice je portret vladara koji drži krst i skiptar, a na reversu je krst okružen natpisom “BLADIMIRUS”, što je latinska verzija slovenskog ličnog imena Vladimir. Novčić je iskovan od bakra ili bakarne legure, prečnika 20 mm i težine 2.59 grama.
Sličan je vizantijskim novčićima iz 10 veka, kovanim od strane careva Konstantina VII Porfirogenita i Romana Lakapina, a postoje in eke sličnosti sa franačkim novcem.
Postojalo je nekoliko slovenskih vladara koji su nosili ime Vladimir, ali okolnosti i dostupni izvori ukazuju da bi novčić mogao biti iskovan od strane srpskog kneza Jovana Vladimira, vladara Duklje sa početka 11. veka.
Bugarski vladar Vladimir Rasata iz 9. veka (vldao 889-893. godine) je prvi kandidat, ali njegova vladavina prethodi vizantijskim uzorima za nekoliko decenija, a pored toga on je nastojao da potisne hrišćanstvo i vrati primat paganstva, pa je malo verovatno da bi na novac stavio krst. Osim toga, latinski je slabo korišćen u Prvom bugarskom carstvu, gde su dominirali bugarski i grčki jezik.
Drugi mogući eminent ovog novčića je ruski knez Vladimir (vladao 980-1015. godine), ali svi njegovi sačuvani novčići imaju ćirilične natpise, a upotreba latinskog nije bila česta na istoku Evrope u ruskim kneževinama.
Uzimajući u obzir sve navedeno, novčić je najverovatnije iskovan na istočnoj obali Jadrana, gde postoji kontinuitet upotrebe latinskog jezika u ranom srednjem veku i kasnije. Najverovatnije je iskovan od strane Jovana Vladimira (11. vek, vladao 1000-1016. godine), srpskog kneza u Duklji, koja je u to vreme bila najsnažnija srpska kneževina. Oblast je inače bila pod snažnim uticajem ne samo Vizantije, već i latinskih centara u južnoj Italiji i gradovima na istočnoj obali Jadrana, a ne mnogo pre toga istočne granice Franačkog carstva dopirale su do obližnjih krajeva.
Do sada za najraniji srpski novac smatrana su kovanja kralja Radoslava iz 13. veka (vladao 1228-1234), ali navedene pretpostavke donose sasvim nov pogled i pomeraju početke srpskog novčarstva 2 veka u prošlost.

Ono što je ovdje zanimljivije su komentari ispod.

Robert Kavazović Horvat
Kratki osvrt, a prije nego procitam u miru celu ovu objavu… Ja sam prvi ovaj novac otkrio, a moj kolega Ramadanski objavio. Dosad je pronadjeno 5 komada. Kod mene su u kolekciji 2 komada, jedan je bio na aukciji Roma, a dva su komada u Albaniji. Postoje vec tri poznate varijacije aversa te 2 varijacije reversa. Komadi su autenticni te se zna i tacno mesto nalaza za 3 primerka. Vec su se angazirali i mangupi te su po ovim bronzanim novcima napravili i srebrene. Odmah sam ih detektirao kao falsifikate i to se vidi po svim njihovim znacajkama. Rec je sigurno o Jovanu Vladimiru, a ne o Vladimiru II., a zasto je to tako, objavicu u clanku kroz neko vreme.


Ispod njegovog komentara slijedi komentar:

Raško Ramadanski
Robert Kavazović Horvat Dragi kolega, slažem se gotovo u svemu. Imate moje osobito poštovanje. Ali moram dodati samo to da smo do saznanja o primerku sa Rome došli nezavisno od jedno drugog.

Znači, srebrnjaci su definitivno krivotvorine i to je razlog zašto su radovi povučeni i zbog čega nema nikakvog govora o njima.

Vec su se angazirali i mangupi te su po ovim bronzanim novcima napravili i srebrene. Odmah sam ih detektirao kao falsifikate i to se vidi po svim njihovim znacajkama.
Robert Kavazović Horvat Dragi kolega, slažem se gotovo u svemu. Imate moje osobito poštovanje.

@Statler and Waldorf
@Kole11
@Brđanin
@Mrkalj
 
апсолутно сам убеђен у то.

Ovaj komentar Roberta Kavazovića Horvata potencijalno menja dosta stvari.

Horvat tvrdi da je on originalno otkrio novčiće i da ukupno postoji 5 primeraka, odnosno 4 pored ovog prodatog na aukcijskoj kući Roma. 2 se nalaze u njegovom privatnom posedu. Postoje 3 različite varijante aversa i 2 reversa, što će reći da nije reč o jednoj te istoj replici.

Uskoro bi trebalo da publikuje svoja dva primerka, pa ćemo moći da ih vidimo pobliže.

P. S. Ono što mi je ovde prilično interesantno jeste da se u povučenom radu Ramadanskog o srebrnim krivotvorinama pominje kako navodno potiču iz Skadra i Elbesana, a Horvat tvrdi da imamo još dva primerka ovog bakrenog novčića u Albaniji. Da nisu upravo pronađeni odista u Elbesanu i Skadru i bili iskorišćeni kao uzori za izlivanje falsifikata od srebra? 🤔

P. P. S. Jako interesantan razvoj situacije, u svakom slučaju. I tajming,koji se donekle poklapa sa ovom temom, kao da ju je Horvat nekako primetio i lično. :D
 
Ovaj komentar Roberta Kavazovića Horvata potencijalno menja dosta stvari.

Horvat tvrdi da je on originalno otkrio novčiće i da ukupno postoji 5 primeraka, odnosno 4 pored ovog prodatog na aukcijskoj kući Roma. 2 se nalaze u njegovom privatnom posedu. Postoje 3 različite varijante aversa i 2 reversa, što će reći da nije reč o jednoj te istoj replici.

Uskoro bi trebalo da publikuje svoja dva primerka, pa ćemo moći da ih vidimo pobliže.

P. S. Ono što mi je ovde prilično interesantno jeste da se u povučenom radu Ramadanskog o srebrnim krivotvorinama pominje kako navodno potiču iz Skadra i Elbesana, a Horvat tvrdi da imamo još dva primerka ovog bakrenog novčića u Albaniji. Da nisu upravo pronađeni odista u Elbesanu i Skadru i bili iskorišćeni kao uzori za izlivanje falsifikata od srebra? 🤔

P. P. S. Jako interesantan razvoj situacije, u svakom slučaju. I tajming,koji se donekle poklapa sa ovom temom, kao da ju je Horvat nekako primetio i lično. :D

Meni ovdje ništa nije jasno. Dukljani kovali novčiće? Hrvat otkrio te novčiće i još daje sve u javnost? Baš Hrvat? Vatikanski agent u borbi protiv vaskolikog srpstva? Kao što je Karađorđe rekao: "Mejk it mejk sens...".
 
Meni ovdje ništa nije jasno. Dukljani kovali novčiće? Hrvat otkrio te novčiće i još daje sve u javnost? Baš Hrvat? Vatikanski agent u borbi protiv vaskolikog srpstva? Kao što je Karađorđe rekao: "Mejk it mejk sens...".

Pa vidiš da uopšte nije poslao u javnost. Ovo je komentar povodom članka o raspravi Ramadanskog.

Ramadanski i Horvat su poznanici i saradnici. Horvat je, primera radi, objavljivao u Numizmatičkom pregledu Ramadanskog o dubrovačkom novcu. Pretpostavlajm da je Ramadanskom privatno skrenuo pažnju na svoje otkriće, odnosno na 2 primera Vladimirovog novca u njegovoj privatnoj kolekciji.

Što se tiče pitanja da li je Vladimir kovao novac, videćemo šta će Horvat napisati u članku kad izađe.
 

Back
Top