Химна тзв. Косова интонирана у дворани "Србија" у Источном Сарајеву у Републици Српској!

[комшија]

Pominje ga Jovan Kinam sredinom XII veka, bukvalno tim rečima koje si naveo. Isti taj Jovan Kinam, u toj istoj sredini XII veka, tvrdi da reka Drina deli bosnu od "ostale Srbije".
Šta ćeš sad?
Dodao bih kako Pop Dukljanin sa druge strane piše kako je prvog bosanskog bana ustoličio srpski i dukljanski kralj Konstantin Bodin, ali krajem XI veka, kada je navedeni prostor oslobodio.
Jedna od dve ravnopravne opcije za poreklo bana Borića navodi se Zahumlje, što u svetlu prethodnih informacija deluje više nego li izvesno.
Bodin postavio nekog od sebi lojalnih sledbenika za bana Bosne. Gde će grđeg nego li iz Zahumlja epicentra srpskog zla.
Što su kasniji bosanskih banovi zapali u vazalni položaj naspram Ugarske, pa su je ovi čak kasnije nudili kao svadbeni dar kralju Dragutinu, nema previše veze sa njenim srpskim karakterom.

У то време, када још нису постојале нације, разне властелинске куће (које су се између себе мешале) као и они над којима су владале, делили су се према вероисповести. А босански бан Борић није био ни римокатолик нити православан да би био "Србин," већ је припадао Цркви Босанској. Црква босанска је била посебна црквена заједница 'кристјана' како су њени припадници себе називали. Није прихватала црквену надлежност ни римокатоличке, нити православне цркве. Услед притисака, Црква босанска је "на папиру" признавала римског папу да овај не би покренуо крсташки рат на Босну јер у Риму се Црква Босанска сматрала јеретичком, али ништа од праксе римокатоличке цркве, као ни од православног богослужења, није прихватала, већ је имала своје посебно устројство, а пружала је и уточиште онима које су римокоталичка и православна црква прогањале, на пример богумилима. Сачувани списи босанских хришћана (Хвалов зборник, Тестамент госта Радина, Млетачка апокалипса, Радослављево јеванђеље, Копитарево четворојеванђеље) правоверни су преписи делова Новога завета, у којима нема „великих тема” манихејског дуализма, са којима су често повезивани: добри и зли бог, материја као замка зла, Сатанин пад, реинкарнација. Црква Босанска је престала да постоји тек након слома средњовековне босанске државе и османског освајања Босне 1463. године.