МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
Tanjug: Hiljadu dece prosi na ulicama Srbije
http://www.mondo.rs/s251890/Info/Press_izbor/Tanjug-_Hiljadu_dece_prosi_na_ulicama_Srbije.html
Iskustva institucija i organizacija koje se bave decom prosjacima pokazuju da je čak 90 odsto primorano na prošnju, najčešće od srodnika. Najviše prose mali Romi, ali sve češće i deca siromašnih drugih nacionalnosti.
Foto ilustracija: Guliver/Getty Images
Iako je nemoguće pouzdano utvrditi koliko dece u Srbiji biva primorano na prosjačenje, socijalne službe i nevladine organizacije koje se bave ovom problematikom operišu brojem hiljadu, a država, i pored sporadičnih mera, još nema sistem instrumenata da ovaj problem reši, piše Tanjug.
Iskustva institucija i organizacija koje dolaze u dodir sa decom prosjacima pokazuju da je čak 90 odsto takve dece primorano na prošnju, najčešće od strane svojih srodnika koji u njima razvijaju osećaj odgovornosti prema porodici i njenoj egzistenciji.
Među stručnjacima postoji značajno slaganje u proceni koji su dominantni faktori rizika dečjeg prosjačenja, to su pre svega pripadnost romskoj etničkoj grupi i prinuda deteta na prosjačene od strane organizovane grupe, dok uticaj siromaštva, pripadnost grupi dece ulice i odsustvo roditeljskog staranja zauzimaju znatno niže mesto u rangiranju faktora rizika.
Poslednjih godina, iako su deca koja prose uglavnom Romi, na ulici zarađuje sve više dece pripadnika drugih nacija.
"Siromaštvo je zakucalo na vrata srpskih porodica. Iako je u prošlosti ta vrsta rada na ulici, odnosno prosjačenje, bilo rezervisano samo za romsku decu to se menja - danas imamo mnogo romske deca koja idu u škole i uključena su u sistem, a imamo decu drugih nacionalnosti koja to čine zbog siromaštva", izjavila je Tanjugu pomoćnica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić-Orlandić.
Prvi izveštaj o ovom problemu, koji je napravljen u saradnji kancelarije ombudsmana i norveške organizacije "Spasimo decu" (Save the Children), pokazuje alarmantne podatke i državu poziva na hitnu akciju, međutim mere koje se preporučuju nisu interventne, već podrazumevaju dugogodišnji kontinuirani rad na suzbijanju ove društvene pojave.
"Treba nam dvanaest godina da iškolujemo jednu generaciju, da ona dobije neko radno mesto i da se onda kroz porodični okvir deca usmeravaju na školovanje i onda taj broj postaje nepovratan, dakle mora se krenuti u sinhronizovanu akciju da se sa porodicama koje nemaju izvor prihoda radi savetodavno, ali i korektivno kad imamo slučajeve da roditelji decu prisiljavaju na prošnju", objašnjava Lukšić-Orlandić.
O tome koliko je problem dečjeg prosjačenja zanemaren, svedoči i činjenica da ono čak ne postoji u zakonodavstvu Srbije, jer propisi ne sadrže normu koja objašnjava izraz "prosjačenje", niti se pojava dečjeg prosjačenja odvaja od prosjačenja odraslih.
U zakonima Srbije prosjačenje se pojavljuje kao način vršenja komunalnog prekršaja protiv javnog reda i mira, ili kao cilj vršenja krivičnih dela kao štu su trgovina ljudima, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, ili kao zloupotreba roditeljskog prava.
Ni stručnjaci se ne slažu šta bi trebalo podrazumevati pod pojmom dečjeg prosjačenja: da li je to samo traženje novca na ulici ili od vrata do vrata, ili se pod tu radnju mogu podvesti i prodavanje cveća i drugih predmeta na ulici, muziciranje na javnom mestu ili pranje automobilskih stakala.
Dve najčešće korišćene definicije su: "prosjačenje je eksploatacija radi sticanja materijalne koristi" i "prosjačenje je sticanje materijalne koristi izazivanjem samilosti".
Lukšić-Orlandić naglašava da deca smatraju da je i prosjačenje rad i da time doprinose svojim porodicama.
"Kod takve dece treba razbiti iluziju da rade nešto dobro, jer ona su u suštini žrtve, da li organizovanih kriminalaca ili svojih porodica koje ih zanemaruju", upozorila je zamenica ombudsmana.
Prolaznici koji susreću decu prosjake su izloženi dilemi da li davanjem novca deci prosjacima čine dobro delo ili podstiču organizovani kriminal, odnosno da li je bolje da u tim situacijama iskažu samilost ili ne daju novac, a odgovor na to složeno etičko pitanje nema ni Tamara Lukšić-Orlandić.
"Većina njih izlazi na ulicu zato što je gladno i zato što nema odgovarajuće obroke i ono što im je potrebno da bi se zdravo razvijala, ali imate i jedan procenat dece koja su uključena u lanac organizovanog kriminala. Na svakom čoveku je da proceni da li će time što će dati neki dinar tom detetu pomoći da kupi kiflu ili će time dati u veliki šešir iz kojeg se finansiraju neke potpuno protivzakonite stvari, jer se iz prosjačenja lako sklizne u prostituciju, narkomaniju i druge vrste kriminala", kaže Lukšić-Orlandić.
Evidencija dece prosjaka pokazuje da je među njima 69 odsto dečaka, a 31 odsto devojčica, polovina je starosti između 10 i 14 godina, a 45 odsto je starosti od jedne do 10 godina.
Kada je reč o razlozima prošnje, među odgovorima koje daju intervjuisana deca prosjaci najčešći je onaj da je novac potreban nekom odraslom članu porodice da bi kupio hranu i druge potrepštine, ali kada novac troše na sebe deca mali prosjaci najčešće kupuju sokove, slatkiše ili idu u igraonice.
Још једно од достигнућа прошле власти.
Iskustva institucija i organizacija koje se bave decom prosjacima pokazuju da je čak 90 odsto primorano na prošnju, najčešće od srodnika. Najviše prose mali Romi, ali sve češće i deca siromašnih drugih nacionalnosti.
Iako je nemoguće pouzdano utvrditi koliko dece u Srbiji biva primorano na prosjačenje, socijalne službe i nevladine organizacije koje se bave ovom problematikom operišu brojem hiljadu, a država, i pored sporadičnih mera, još nema sistem instrumenata da ovaj problem reši, piše Tanjug.
Iskustva institucija i organizacija koje dolaze u dodir sa decom prosjacima pokazuju da je čak 90 odsto takve dece primorano na prošnju, najčešće od strane svojih srodnika koji u njima razvijaju osećaj odgovornosti prema porodici i njenoj egzistenciji.
Među stručnjacima postoji značajno slaganje u proceni koji su dominantni faktori rizika dečjeg prosjačenja, to su pre svega pripadnost romskoj etničkoj grupi i prinuda deteta na prosjačene od strane organizovane grupe, dok uticaj siromaštva, pripadnost grupi dece ulice i odsustvo roditeljskog staranja zauzimaju znatno niže mesto u rangiranju faktora rizika.
Poslednjih godina, iako su deca koja prose uglavnom Romi, na ulici zarađuje sve više dece pripadnika drugih nacija.
"Siromaštvo je zakucalo na vrata srpskih porodica. Iako je u prošlosti ta vrsta rada na ulici, odnosno prosjačenje, bilo rezervisano samo za romsku decu to se menja - danas imamo mnogo romske deca koja idu u škole i uključena su u sistem, a imamo decu drugih nacionalnosti koja to čine zbog siromaštva", izjavila je Tanjugu pomoćnica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić-Orlandić.
Prvi izveštaj o ovom problemu, koji je napravljen u saradnji kancelarije ombudsmana i norveške organizacije "Spasimo decu" (Save the Children), pokazuje alarmantne podatke i državu poziva na hitnu akciju, međutim mere koje se preporučuju nisu interventne, već podrazumevaju dugogodišnji kontinuirani rad na suzbijanju ove društvene pojave.
"Treba nam dvanaest godina da iškolujemo jednu generaciju, da ona dobije neko radno mesto i da se onda kroz porodični okvir deca usmeravaju na školovanje i onda taj broj postaje nepovratan, dakle mora se krenuti u sinhronizovanu akciju da se sa porodicama koje nemaju izvor prihoda radi savetodavno, ali i korektivno kad imamo slučajeve da roditelji decu prisiljavaju na prošnju", objašnjava Lukšić-Orlandić.
O tome koliko je problem dečjeg prosjačenja zanemaren, svedoči i činjenica da ono čak ne postoji u zakonodavstvu Srbije, jer propisi ne sadrže normu koja objašnjava izraz "prosjačenje", niti se pojava dečjeg prosjačenja odvaja od prosjačenja odraslih.
U zakonima Srbije prosjačenje se pojavljuje kao način vršenja komunalnog prekršaja protiv javnog reda i mira, ili kao cilj vršenja krivičnih dela kao štu su trgovina ljudima, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, ili kao zloupotreba roditeljskog prava.
Ni stručnjaci se ne slažu šta bi trebalo podrazumevati pod pojmom dečjeg prosjačenja: da li je to samo traženje novca na ulici ili od vrata do vrata, ili se pod tu radnju mogu podvesti i prodavanje cveća i drugih predmeta na ulici, muziciranje na javnom mestu ili pranje automobilskih stakala.
Dve najčešće korišćene definicije su: "prosjačenje je eksploatacija radi sticanja materijalne koristi" i "prosjačenje je sticanje materijalne koristi izazivanjem samilosti".
Lukšić-Orlandić naglašava da deca smatraju da je i prosjačenje rad i da time doprinose svojim porodicama.
"Kod takve dece treba razbiti iluziju da rade nešto dobro, jer ona su u suštini žrtve, da li organizovanih kriminalaca ili svojih porodica koje ih zanemaruju", upozorila je zamenica ombudsmana.
Prolaznici koji susreću decu prosjake su izloženi dilemi da li davanjem novca deci prosjacima čine dobro delo ili podstiču organizovani kriminal, odnosno da li je bolje da u tim situacijama iskažu samilost ili ne daju novac, a odgovor na to složeno etičko pitanje nema ni Tamara Lukšić-Orlandić.
"Većina njih izlazi na ulicu zato što je gladno i zato što nema odgovarajuće obroke i ono što im je potrebno da bi se zdravo razvijala, ali imate i jedan procenat dece koja su uključena u lanac organizovanog kriminala. Na svakom čoveku je da proceni da li će time što će dati neki dinar tom detetu pomoći da kupi kiflu ili će time dati u veliki šešir iz kojeg se finansiraju neke potpuno protivzakonite stvari, jer se iz prosjačenja lako sklizne u prostituciju, narkomaniju i druge vrste kriminala", kaže Lukšić-Orlandić.
Evidencija dece prosjaka pokazuje da je među njima 69 odsto dečaka, a 31 odsto devojčica, polovina je starosti između 10 i 14 godina, a 45 odsto je starosti od jedne do 10 godina.
Kada je reč o razlozima prošnje, među odgovorima koje daju intervjuisana deca prosjaci najčešći je onaj da je novac potreban nekom odraslom članu porodice da bi kupio hranu i druge potrepštine, ali kada novac troše na sebe deca mali prosjaci najčešće kupuju sokove, slatkiše ili idu u igraonice.
Још једно од достигнућа прошле власти.
