Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
HILARI PO PRVI PUT MEĐU SRBIMA
Komični dramolet u dva dela
PRVI DEO
(Hilari po dolasku u Beograd se sastaje sa Tadićem u predsedničkoj rezidenciji.
Razgovor u četiri oka, pre dolaska novinara.
Tadić seda malo pre nje na fotelju, pa đipa da bi ipak sačekao da Hilari prva sedne.)
TADIĆ (dok stoji i čeka) Izvinite!
HILARI (dok seda i gleda ga u oči) Ok, mister prezident. Izgovorili ste ključnu reč koju ćete po mom odlasku više puta javno izgovarati.
A posebno kada se vi i onaj mister Brozović posle mog odlaska sastanete u Vukoveru ili Bukoveru... teško pamtim imena tih vaših sitija...
TADIĆ: Izvinite, sigurno ste mislili na Vukovar...
HILARI: Jes, jes, u tom Bukovaru.
TADIĆ: Izvinite, a ko je taj Brozović?
HILARI: Kako ko je, mister Kluni, hoću reći mister Dadić. Pa Brozović je prezident of Krokoacija.
TADIĆ: Izvinite, sigurno ste hteli reći Kroacija.
HILARI: Jes, Kroacija. Ali njihova mapa tako liči na krokodajla, pa sam pobrkala...
Nevr majnd.
TADIĆ: Of kors. Vi ste tako klever vomen i stejt sekretari. Sve primetite.
HILARI: E, da. Za razliku od mog muža Bilija.
TADIĆ: Kako je gospodin muž, nadam se da je uel.
HILARI: A ja se nadam da neće umreti dok se ja ne vratim iz Jurop.
TADIĆ: O maj gad, zar je tako loše?!
HILARI: Pa i nije to tako loše, a naročito ako ne umre dok sam ja hir.
Nego da se vratimo na instrakšns, hoću reći dogovor.
Vi ćete dakle pokazati jedan veliki mirnitvor kad se sretnete sa Brozovićem, i jedno
izvinjenje i dobrosusedske odnose sa Krokoacijom, ju anderstend? U interesu pisa i
zajedničkog puta u Jurop Junion. Je li to jasno?
TADIĆ: Jes, jes, of kors. Jedino...
HILARI: Ima neki problem, nemate političku volju da budete mirnotvorni?!
TADIĆ: Nou, nou, taman posla, ja već uveliko mirnotvorujem, nego prezident of
Kroacija se ne preziva Brozović, mislim ne još, osim ako vi imate takav instrakšn za
njega, aj dont nou... mejbi...Izvinite!
HILARI: A kako se preziva Brozović?
TADIĆ: Pa, ovaj, on se preziva Josipović.
HILARI: Ou! Znači Brozović mu je ime? Veri strendž.
TADIĆ: Izvinite, ali njemu je ime...
HILARI (nestrpljivo ga prekida): Ok, Moris. Nevr majnd. Sva su vaša imena strendž.
Ko bi to popamtio? Ja ni dan danas ne znam tačno ime onog Boba Miloševića, koga smo
pobedili u kaunteru pre deset jirs, kad smo uvodili demokrasi i vas doveli na vlast.
TADIĆ: Pa on se zvao...
HILARI: Ali, Moris, hu kers kako se on zvao? Bitno je da ga je Goran Džindžerić
poslao u Hag.
Još da uhapsite onog Zorana Kodžića i onog što ga zovu mladić, iako je stariji od
mene, i biće sve ok.
TADIĆ: Jes, svakako, a moje ime je ...
HILARI: Moris. Aj nou. Pa bar tvoje ime znam.
TADIĆ (vidi da ne vredi): Izvinite i tenkju.
HILARI: Dont vori, Moris. Ja pamtim imena američkih frendova, a pogotovo ako su
(pogleda ga i odmeri) tako simpatični.
TADIĆ: O, gospođo, vi mi laskate...
HILARI: Da, u nekoj meri. Samo ja nisam kao moj hazbend Bil. Ja biram ženske, hoću
reći muške. Kada biste, na primer, vi meni radili ono što je Monika njemu, ja sam
sigurna da me vi ne biste tužili, zar ne?
TADIĆ(zbunjen): Ovaj, mislim...to jest... ne, ne, svakako ne. Ali...
HILARI: Šta, Moris?
TADIĆ: Izvinite, ali vi nemate...
HILARI: Šta ja nemam, Moris?
TADIĆ (ne usuđuje se da izgovori): Pa ništa, tojest sve, tojest hteo sam reći da je
nama svima drago što ste došli. I meni. I koalicionoj vladi. I...ovaj...eto mi smo
podržali i gej paradu.
HILARI: Da, čula sam. Ali to je više interesantno gopođi Ešton, mojoj koleginici
u Jurop Junion. Ja sam strejt. Radije to radim muškima. (Odmerava ga dok to govori.)
TADIĆ: Izvinite, ali mi se ne slažemo...
HILARI: Moris, ma zar je moguće...?!
TADIĆ: Pa, znate...
HILARI: Ti nisi strejt?! O, fak! Baš šteta!
TADIĆ: A, ne, ne, nisam, tojest jesam strejt!
HILARI: Jesi?
TADIĆ: Jesam, jesam!
HILARI: Pa oko čega se onda ne slažemo?
TADIĆ: Pa, mislim, oko Kosova.
HILARI: Šta oko Kosova?
TADIĆ: Pa mislim, mi i dalje nećemo priznavati Kosovo...
HILARI: A to... Hu kers? Oni ionako nikad neće postati članica OUN. Rusi će uvek
staviti veto. Ali morate imati dijalog sa njima, oko tehničkih pitanja, du ju
anderstend? I to što pre. Čim se tamo završe vanredni izbori.
TADIĆ: Je l'te? Pa oni tamo ništa ne govore i ne pišu o tome.
HILARI: Pa narvano da ne pišu, kad još ne znaju da će to biti. Ja ću im saopštiti.
TADIĆ: Ou, sou! Of kors. Kako se toga nisam setio?!
HILARI: Možda zato što si muško, Morise? Vi ste u proseku gluplji od nas žena.
A naročito od mene. Živ primer ti je onaj moj umirući muž.
Nego, da vidim da li si zapamtio svoje zadatke? Šta ćeš raditi u Bukovaru kod
Brozovića?
TADIĆ: Izvinjavaću se.
HILARI: Gud boj. A šta ćeš raditi kad se u Kosovo završe vanredni izbori?
TADIĆ: Stupiću u dijalog sa izabranom vladom oko tehničkih pitanja.
HILARI: Dets maj boj!
TADIĆ: Izvinite, a mogu li uporedo da govorim da nećemo priznati Kosovo?
HILARI: Naravno, lepi moj dečače. Hu givs a šit za taj šit? To nama nije bitno.
TADIĆ: Tenkju veri mač. Sad mi je lakše.
HILARI: Nou problem, Moris. Nego pozovi sad novinare da damo zajedničku izjavu.
A ja ću te pohvaliti i znaš šta još?
TADIĆ: Šta?
HILARI: Reći ću da će Srbija ne samo ući u Jurop Junion, nego da će i biti lider u
njoj. (Nasmeje se.)
TADIĆ: Ou, pa to je zbilja velika čast!
HILARI: Ne, Moris. To je zbilja veliki džouk, kojim hoću da nerviram onu Eštonovu!
Hajde da obavimo to, pa da idem na masaž i da se poigram sa mojim kućnim ljubimcem Džordžom ...
TADIĆ: Ou, veri najs. A koje je rase Džordž?
HILARI: Zmijske, Moris, zmijske. U pitanju je anakonda. (Smeje se dok je „Moris“
gleda zapanjeno.) Hajde, Moris, pozovi te medijske smorove.
TADIĆ (maša se za mobilni) Odmah, odmah!
DRUGI DEO
(Hilari i Tači u Tačijevoj rezidenciji u Prištini)
HILARI: Dakle, mister Trači, kao što rekoh, da raspišete vanredne izbore. I da
budu demokratski, du ju anderstend.
TAČI: Uel, aj anderstend ono vanredni izbori, ali ono drugo ne baš najbolje... Maj
ingliš nije baš d best...
A opet ne razumem zašto izbori, ja sve držim ander kontrolj...
HILARI: Baš zato. I obavezno da budu demokratski, bez pritiska i zastrašivanja.
TAČI: Ma jes, kako da nou. Nego ko je to vama odavde dojavio da hoće izbore, da ga
ja...priupitam zašto.
HILARI: To neću da ti kažem. Samo znaj da tvoji sunarodnici nisu zadovoljni
tobom.
TAČI: Aj dont biliv. Pa sve sam ih...zadovoljio.
HILARI: Da, da. Na to se i žale, da si im obećao mnogo, a da su dobili dik.
Zato pazi šta radiš, jer nama ne možeš uvaliti dik, mi tebi možemo. Znamo sve.
TAČI: Pa dobro. Biće izbori. I sigurno ću pobediti. A ovi moji što se žale će izgubiti.I pre ću u Vladu staviti Srbe nego njih.
HILARI: Ok. Ali da bude demokratski! Inače stiže dik!
TAČI: O gospođo, ja sam iznenađen i uvređen sa vaš rečnik. Ipak od jedne dame takve reči...
HILARI: Rekla sam i haug. Demokratski i fer!
TAČI: Znači tako da izgubim?
HILARI: Pa...i to ti je bolje, nego dik. Gud baj!
TAČI: (više za sebe) More turim ti gu!
HILARI
odlazeći) Nešto ste rekli?
TAČI: Kažem: nemate brigu! Sve će biti sređeno! Gud baj, gud baj!
(Kad ostane sam)
Nek se pićku majćinu i izbori i Hiljari i te kfore! Mislje mene me da skinu? E pa
neće da može. Imam da namestim demokratske izbore da pobedi sve moj do mojega.
(Viče)
O, Adem! O, Adem!
O Adem, gluvog te bem!!
(Dolazi Adem)
ADEM: Izvolji šefe?!
TAČI: Slušaj ovako: da javiš svima našima da budu spremni za akciju!
ADEM: Da se diluje ilji da safatavamo organe?
TAČI: Ćuti, more, nesrećo, šta lupaš?! Kad sam ja to radio?
ADEM: Pa kad nisi...
TAČI: Ama, kad sam ja glasno i jasno izgovorio da to radim, budalo? Jelj ti znaš da i
Euljeks ima uši, a kamolji zidovi, a nesrećo?
ADEM: Nisam znao za zidovi, a Euljeks ima k'o da nema. Iha, šta sve nisu ni čulji ni
vidilji, a slušalji i gljedalji, iha !
TAČI: Iha, iha! Sikter bre! Da je ono što misliš, ja bi ti k'o i uvek javio na
mobiljni, a ne ovako.
Javi našima da se spreme za izbore! Da objasne svima da dobro razmislje i da glasaju
za koga treba, inaće...
ADEM: A za koga treba, šefe?
TAČI: A šta ti misljiš za koga treba?
ADEM: Ne misljim ništa.
TAČI: Pa valjda vidiš za koga treba? Pogljedaj malo bolje... Vidiš lji ga?
ADEM (beči se i osvrće okolo) Jok.
TAČI: Nikog ne vidiš?
ADEM: Jok.
TAČI: Baš nikog?
ADEM: Pa nikog, šefe. Samo tebe.
TAČI: Pa za koga treba?
ADEM: Nemam pojam.Ti mi kaži.
TAČI: Pa za mene, budalo!
ADEM: A je lji? Vidiš, moljim te. Pa normaljna stvar za tebe, kad kažeš za tebe.
TAČI: Ajde gubi mi se s očiju i izvrši zadatak!
ADEM: Razumem, šefe! (Odlazi.)
TAČI (gledajući za njim): C, c, c.
Komični dramolet u dva dela
PRVI DEO
(Hilari po dolasku u Beograd se sastaje sa Tadićem u predsedničkoj rezidenciji.
Razgovor u četiri oka, pre dolaska novinara.
Tadić seda malo pre nje na fotelju, pa đipa da bi ipak sačekao da Hilari prva sedne.)
TADIĆ (dok stoji i čeka) Izvinite!
HILARI (dok seda i gleda ga u oči) Ok, mister prezident. Izgovorili ste ključnu reč koju ćete po mom odlasku više puta javno izgovarati.
A posebno kada se vi i onaj mister Brozović posle mog odlaska sastanete u Vukoveru ili Bukoveru... teško pamtim imena tih vaših sitija...
TADIĆ: Izvinite, sigurno ste mislili na Vukovar...
HILARI: Jes, jes, u tom Bukovaru.
TADIĆ: Izvinite, a ko je taj Brozović?
HILARI: Kako ko je, mister Kluni, hoću reći mister Dadić. Pa Brozović je prezident of Krokoacija.
TADIĆ: Izvinite, sigurno ste hteli reći Kroacija.
HILARI: Jes, Kroacija. Ali njihova mapa tako liči na krokodajla, pa sam pobrkala...
Nevr majnd.
TADIĆ: Of kors. Vi ste tako klever vomen i stejt sekretari. Sve primetite.
HILARI: E, da. Za razliku od mog muža Bilija.
TADIĆ: Kako je gospodin muž, nadam se da je uel.
HILARI: A ja se nadam da neće umreti dok se ja ne vratim iz Jurop.
TADIĆ: O maj gad, zar je tako loše?!
HILARI: Pa i nije to tako loše, a naročito ako ne umre dok sam ja hir.
Nego da se vratimo na instrakšns, hoću reći dogovor.
Vi ćete dakle pokazati jedan veliki mirnitvor kad se sretnete sa Brozovićem, i jedno
izvinjenje i dobrosusedske odnose sa Krokoacijom, ju anderstend? U interesu pisa i
zajedničkog puta u Jurop Junion. Je li to jasno?
TADIĆ: Jes, jes, of kors. Jedino...
HILARI: Ima neki problem, nemate političku volju da budete mirnotvorni?!
TADIĆ: Nou, nou, taman posla, ja već uveliko mirnotvorujem, nego prezident of
Kroacija se ne preziva Brozović, mislim ne još, osim ako vi imate takav instrakšn za
njega, aj dont nou... mejbi...Izvinite!
HILARI: A kako se preziva Brozović?
TADIĆ: Pa, ovaj, on se preziva Josipović.
HILARI: Ou! Znači Brozović mu je ime? Veri strendž.
TADIĆ: Izvinite, ali njemu je ime...
HILARI (nestrpljivo ga prekida): Ok, Moris. Nevr majnd. Sva su vaša imena strendž.
Ko bi to popamtio? Ja ni dan danas ne znam tačno ime onog Boba Miloševića, koga smo
pobedili u kaunteru pre deset jirs, kad smo uvodili demokrasi i vas doveli na vlast.
TADIĆ: Pa on se zvao...
HILARI: Ali, Moris, hu kers kako se on zvao? Bitno je da ga je Goran Džindžerić
poslao u Hag.
Još da uhapsite onog Zorana Kodžića i onog što ga zovu mladić, iako je stariji od
mene, i biće sve ok.
TADIĆ: Jes, svakako, a moje ime je ...
HILARI: Moris. Aj nou. Pa bar tvoje ime znam.
TADIĆ (vidi da ne vredi): Izvinite i tenkju.
HILARI: Dont vori, Moris. Ja pamtim imena američkih frendova, a pogotovo ako su
(pogleda ga i odmeri) tako simpatični.
TADIĆ: O, gospođo, vi mi laskate...
HILARI: Da, u nekoj meri. Samo ja nisam kao moj hazbend Bil. Ja biram ženske, hoću
reći muške. Kada biste, na primer, vi meni radili ono što je Monika njemu, ja sam
sigurna da me vi ne biste tužili, zar ne?
TADIĆ(zbunjen): Ovaj, mislim...to jest... ne, ne, svakako ne. Ali...
HILARI: Šta, Moris?
TADIĆ: Izvinite, ali vi nemate...
HILARI: Šta ja nemam, Moris?
TADIĆ (ne usuđuje se da izgovori): Pa ništa, tojest sve, tojest hteo sam reći da je
nama svima drago što ste došli. I meni. I koalicionoj vladi. I...ovaj...eto mi smo
podržali i gej paradu.
HILARI: Da, čula sam. Ali to je više interesantno gopođi Ešton, mojoj koleginici
u Jurop Junion. Ja sam strejt. Radije to radim muškima. (Odmerava ga dok to govori.)
TADIĆ: Izvinite, ali mi se ne slažemo...
HILARI: Moris, ma zar je moguće...?!
TADIĆ: Pa, znate...
HILARI: Ti nisi strejt?! O, fak! Baš šteta!
TADIĆ: A, ne, ne, nisam, tojest jesam strejt!
HILARI: Jesi?
TADIĆ: Jesam, jesam!
HILARI: Pa oko čega se onda ne slažemo?
TADIĆ: Pa, mislim, oko Kosova.
HILARI: Šta oko Kosova?
TADIĆ: Pa mislim, mi i dalje nećemo priznavati Kosovo...
HILARI: A to... Hu kers? Oni ionako nikad neće postati članica OUN. Rusi će uvek
staviti veto. Ali morate imati dijalog sa njima, oko tehničkih pitanja, du ju
anderstend? I to što pre. Čim se tamo završe vanredni izbori.
TADIĆ: Je l'te? Pa oni tamo ništa ne govore i ne pišu o tome.
HILARI: Pa narvano da ne pišu, kad još ne znaju da će to biti. Ja ću im saopštiti.
TADIĆ: Ou, sou! Of kors. Kako se toga nisam setio?!
HILARI: Možda zato što si muško, Morise? Vi ste u proseku gluplji od nas žena.
A naročito od mene. Živ primer ti je onaj moj umirući muž.
Nego, da vidim da li si zapamtio svoje zadatke? Šta ćeš raditi u Bukovaru kod
Brozovića?
TADIĆ: Izvinjavaću se.
HILARI: Gud boj. A šta ćeš raditi kad se u Kosovo završe vanredni izbori?
TADIĆ: Stupiću u dijalog sa izabranom vladom oko tehničkih pitanja.
HILARI: Dets maj boj!
TADIĆ: Izvinite, a mogu li uporedo da govorim da nećemo priznati Kosovo?
HILARI: Naravno, lepi moj dečače. Hu givs a šit za taj šit? To nama nije bitno.
TADIĆ: Tenkju veri mač. Sad mi je lakše.
HILARI: Nou problem, Moris. Nego pozovi sad novinare da damo zajedničku izjavu.
A ja ću te pohvaliti i znaš šta još?
TADIĆ: Šta?
HILARI: Reći ću da će Srbija ne samo ući u Jurop Junion, nego da će i biti lider u
njoj. (Nasmeje se.)
TADIĆ: Ou, pa to je zbilja velika čast!
HILARI: Ne, Moris. To je zbilja veliki džouk, kojim hoću da nerviram onu Eštonovu!
Hajde da obavimo to, pa da idem na masaž i da se poigram sa mojim kućnim ljubimcem Džordžom ...
TADIĆ: Ou, veri najs. A koje je rase Džordž?
HILARI: Zmijske, Moris, zmijske. U pitanju je anakonda. (Smeje se dok je „Moris“
gleda zapanjeno.) Hajde, Moris, pozovi te medijske smorove.
TADIĆ (maša se za mobilni) Odmah, odmah!
DRUGI DEO
(Hilari i Tači u Tačijevoj rezidenciji u Prištini)
HILARI: Dakle, mister Trači, kao što rekoh, da raspišete vanredne izbore. I da
budu demokratski, du ju anderstend.
TAČI: Uel, aj anderstend ono vanredni izbori, ali ono drugo ne baš najbolje... Maj
ingliš nije baš d best...
A opet ne razumem zašto izbori, ja sve držim ander kontrolj...
HILARI: Baš zato. I obavezno da budu demokratski, bez pritiska i zastrašivanja.
TAČI: Ma jes, kako da nou. Nego ko je to vama odavde dojavio da hoće izbore, da ga
ja...priupitam zašto.
HILARI: To neću da ti kažem. Samo znaj da tvoji sunarodnici nisu zadovoljni
tobom.
TAČI: Aj dont biliv. Pa sve sam ih...zadovoljio.
HILARI: Da, da. Na to se i žale, da si im obećao mnogo, a da su dobili dik.
Zato pazi šta radiš, jer nama ne možeš uvaliti dik, mi tebi možemo. Znamo sve.
TAČI: Pa dobro. Biće izbori. I sigurno ću pobediti. A ovi moji što se žale će izgubiti.I pre ću u Vladu staviti Srbe nego njih.
HILARI: Ok. Ali da bude demokratski! Inače stiže dik!
TAČI: O gospođo, ja sam iznenađen i uvređen sa vaš rečnik. Ipak od jedne dame takve reči...
HILARI: Rekla sam i haug. Demokratski i fer!
TAČI: Znači tako da izgubim?
HILARI: Pa...i to ti je bolje, nego dik. Gud baj!
TAČI: (više za sebe) More turim ti gu!
HILARI
odlazeći) Nešto ste rekli?TAČI: Kažem: nemate brigu! Sve će biti sređeno! Gud baj, gud baj!
(Kad ostane sam)
Nek se pićku majćinu i izbori i Hiljari i te kfore! Mislje mene me da skinu? E pa
neće da može. Imam da namestim demokratske izbore da pobedi sve moj do mojega.
(Viče)
O, Adem! O, Adem!
O Adem, gluvog te bem!!
(Dolazi Adem)
ADEM: Izvolji šefe?!
TAČI: Slušaj ovako: da javiš svima našima da budu spremni za akciju!
ADEM: Da se diluje ilji da safatavamo organe?
TAČI: Ćuti, more, nesrećo, šta lupaš?! Kad sam ja to radio?
ADEM: Pa kad nisi...
TAČI: Ama, kad sam ja glasno i jasno izgovorio da to radim, budalo? Jelj ti znaš da i
Euljeks ima uši, a kamolji zidovi, a nesrećo?
ADEM: Nisam znao za zidovi, a Euljeks ima k'o da nema. Iha, šta sve nisu ni čulji ni
vidilji, a slušalji i gljedalji, iha !
TAČI: Iha, iha! Sikter bre! Da je ono što misliš, ja bi ti k'o i uvek javio na
mobiljni, a ne ovako.
Javi našima da se spreme za izbore! Da objasne svima da dobro razmislje i da glasaju
za koga treba, inaće...
ADEM: A za koga treba, šefe?
TAČI: A šta ti misljiš za koga treba?
ADEM: Ne misljim ništa.
TAČI: Pa valjda vidiš za koga treba? Pogljedaj malo bolje... Vidiš lji ga?
ADEM (beči se i osvrće okolo) Jok.
TAČI: Nikog ne vidiš?
ADEM: Jok.
TAČI: Baš nikog?
ADEM: Pa nikog, šefe. Samo tebe.
TAČI: Pa za koga treba?
ADEM: Nemam pojam.Ti mi kaži.
TAČI: Pa za mene, budalo!
ADEM: A je lji? Vidiš, moljim te. Pa normaljna stvar za tebe, kad kažeš za tebe.
TAČI: Ajde gubi mi se s očiju i izvrši zadatak!
ADEM: Razumem, šefe! (Odlazi.)
TAČI (gledajući za njim): C, c, c.
![[Ne_Vazim_Se]](/data/avatars/m/149/149349.jpg?1220814411){kind=avatar}
