- Poruka
- 7.093
https://www.krstarica.com/zabava/za...rat-i-napoleon-je-tako-ratovao-protiv-rusije/
„Orao ne lovi muve“, govorili su stari Rimljani, aludirajući na to da se „veliki“ ljudi ne bave sitnicama, a ako se prihvate nekog posla, onda to rade kako im dolikuje, temeljno i ozbiljno. A ideja Napoleona Bonaparte da potkopa rusku ekonomiju uz pomoć falsifikovanog novca, bila je upravo takav posao.
Nikome nije poznato ko je autor genijalne ideje da se uoči rata potkopa neprijateljska ekonomija ubacivanjem ogromnih količina falsifikovanog novca. Sprovođenje ove grandiozne ideje zahtevalo je državni pristup i organizaciju na tom nivou.
Pošto je predvideo korist od tog poduhvata, Napoleon je obezbedio odgovarajuće uslove za njenu implementaciju. Godine 1810. u južnom predgrađu Pariza, Monružu, Francuzi su kupili napuštenu vilu, gde su dopremljeni neophodni materijal i oprema. Tamo su bili smešteni i radnici. Veruje se da je u proizvodnji falsifikovanog novca direktno učestvovao i iskusni graver gospodin Lala, koji je napravio matricu za falsifikovanje.
Falsifikatori nisu odmah počeli sa poslom, jer je ruski novac bio ozbiljno zaštićen. Prvo su vežbali na novcu iz Bečke banke, ali je Napoleon stupio u brak sa austrijskom princezom Marijom Lujzom, pa verovatno nije želeo da stvara probleme svom tastu — caru Francu Prvom, zbog čega je „austrijski projekat“ uskoro završen. Ipak je deo falsifikovanog novca dospeo u Austriju.
Nakon toga, Francuzi su sve sile usmerili protiv Rusije i njene ekonomije. Preko francuskog agenta Armanda Avgusta Luisa de Kolenkura, koji se nalazio na ruskom dvoru, u Monruž su dostavljeni uzorci novčanica koje su izdate 1810. godine, i falsifikatori su počeli sa radom. Posle detaljne analize, falsifikovani novac je na kraju izgledao kao original. Tada je samo preostalo da se ova „bomba usporenog dejstva“ dostavi na adresu, za šta su bili zaduženi ljudi varšavskog bankara Frenkela...............................
„Orao ne lovi muve“, govorili su stari Rimljani, aludirajući na to da se „veliki“ ljudi ne bave sitnicama, a ako se prihvate nekog posla, onda to rade kako im dolikuje, temeljno i ozbiljno. A ideja Napoleona Bonaparte da potkopa rusku ekonomiju uz pomoć falsifikovanog novca, bila je upravo takav posao.
Nikome nije poznato ko je autor genijalne ideje da se uoči rata potkopa neprijateljska ekonomija ubacivanjem ogromnih količina falsifikovanog novca. Sprovođenje ove grandiozne ideje zahtevalo je državni pristup i organizaciju na tom nivou.
Pošto je predvideo korist od tog poduhvata, Napoleon je obezbedio odgovarajuće uslove za njenu implementaciju. Godine 1810. u južnom predgrađu Pariza, Monružu, Francuzi su kupili napuštenu vilu, gde su dopremljeni neophodni materijal i oprema. Tamo su bili smešteni i radnici. Veruje se da je u proizvodnji falsifikovanog novca direktno učestvovao i iskusni graver gospodin Lala, koji je napravio matricu za falsifikovanje.
Falsifikatori nisu odmah počeli sa poslom, jer je ruski novac bio ozbiljno zaštićen. Prvo su vežbali na novcu iz Bečke banke, ali je Napoleon stupio u brak sa austrijskom princezom Marijom Lujzom, pa verovatno nije želeo da stvara probleme svom tastu — caru Francu Prvom, zbog čega je „austrijski projekat“ uskoro završen. Ipak je deo falsifikovanog novca dospeo u Austriju.
Nakon toga, Francuzi su sve sile usmerili protiv Rusije i njene ekonomije. Preko francuskog agenta Armanda Avgusta Luisa de Kolenkura, koji se nalazio na ruskom dvoru, u Monruž su dostavljeni uzorci novčanica koje su izdate 1810. godine, i falsifikatori su počeli sa radom. Posle detaljne analize, falsifikovani novac je na kraju izgledao kao original. Tada je samo preostalo da se ova „bomba usporenog dejstva“ dostavi na adresu, za šta su bili zaduženi ljudi varšavskog bankara Frenkela...............................
