Heroji odbranbeno otadzbinskog rata

„Борцима Отаџбинског рата 1991-1995. Република Српска, Рекавице“
Споменик погинулим борцима Отаџбинског рата у Рекавицама
%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BC_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%28%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0%29.jpg
 
Jel osoba na slici zaista jevrej?

не знам, ал сам сигуран да се такве ствари нису тек тако из чиста мира качиле на униформе
.................................................. .................................................. .........................................

операција коридор

У љето 1992. године снаге лојалне крњем председништву БиХ потпомогнуте редовном војском Хрватске готово мjесец и по дана су држале у потпуном окружењу Војску Републике Српске на подручју Босанске Крајине. Према подацима генерала Мартина Шпегеља, у Босанској Посавини лета 1992. се налазило осам бригада ХВО и петнаест бригада ХВ које су се измењивале или су цjело врijеме биле присутне. Четири бригаде ХВ су биле целовите 108., 139., 157. и 3. гардијска, а остале су бригаде биле састављене од једног или два батаљона, ојачане артиљеријом и с нешто тенкова, а бројале су од 600 до 1200 људи. Бригаде као што је 111. ријечка, 105. бјеловарска, делови 2. гардијске - један батаљон са 150 људи - максимално су бројале до 400 људи.
Почетком маја 1992. сви путни правци који су западне дijелове Републике Српске спајали са источним дијелом и Србијом били су пресjечени. Последња копнена веза између западног и источног дijела БиХ под контролом српских снага била је саобраћајница Бања Лука-Добој-Тузла-Бијељина, али и та веза је пресечена 15. маја 1992. године, када су припадници ТО Тузла извршили напад на колону ЈНА која се повлачила из тог града. Окидач за операцију „Коридор“ сматра се смрт 12 беба у бањалучком породилишту услед недостатка кисеоника.


ОФАНЗИВА

Средином јуна 1992. године, генерал Момир Талић, командант 1.крајишког корпуса ВРС је издао потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један, наређење да пробије коридор ка Србији преко Требаве до 28. јуна (Видовдана).
Поред Талића, као главног креатора операције "Коридор", акцију су планирали начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице МУП-а РСК генерал Боривоје Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде генерал Новица Симић.
Акција "Коридор" започела је 14. јуна 1992. године, када су припадници 16. крајишке моторизоване бригаде ВРС под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоја, кренули у напад на јужном дијелу дервентског ратишта. Борбе су интензивиране 24. јуна, када је снажна артиљеријска припрема на широком фронту формације Армије РБиХ навела на погрешан закључак да српске снаге намjеравају да заузме Тузлу. Да би спрijечили пробој Армија РБиХ је ангажовале 16 бригада: пет моторизованих и једанаест лаких пјешадијских. Моторизоване бригаде чинили су припадници регуларне Војске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Славонског Брода, трећа ЗНГ из Осијека и 153. ЗНГ из Велике Горице. Од лаких пјешадијских бригада биле су ангажовaне 101. ХВО из Босанског Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Босанског Шамца - Домаљеваца, 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те бригаде Армије БиХ, 207. из Тешња, 201. из Маглаја и 109. из Грачанице. У освит зоре 26. јуна 1992. године војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса ВРС, сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, на размеђи Модриче и Шамца спојивши западни и источни дио Републике Српске. Наставком борби у јулу српске снаге заузимају Дервенту (7. јули 1992.), Модричу (28. јуни 1992.) и Оџак (13. јули 1992.), а коначни слом одбране снага ХВ, ХВО и Армије БиХ у Посавини услijeдио је 6. октобра 1992. године српским заузимањем Босанског Брода. У операцији "Коридор" су према званичним подацима погинула 293 војника, а 1.129 припадника ВРС и специјалаца МУП-а Републике Српске Крајине теже је или лакше рањено. Према извjештају Оперативне групе Источна Посавина ХВ губици ХВО и ХВ за период 1.4.-1.10.1992 износе- погинули: ХВ 306, ХВО 918, рањени(лаки и тешки): ХВ 1986, ХВО 4254.

50515_45399011273_3356918_n.jpg


 
NEKA IM JE VJEČNA SLAVA, OD SRPSKOG IM RODA HVALA!

Ja sam iz okoline Prnjavora po očevoj strani i kroz Vučijak prolazim svakodnevno kad sam u Republici Srpskoj a po majčinoj strani iz Ugljevika gde stoji spomenik heroju Mandi. Svi moji su bili u ratu, otac je bio u prvim linijama na Koridoru, tetčevi i rođaci isto, prvi rođak je bio sa Veljkinim vukovima. Na drugoj strani tetčevi su mi bili u prvim linijama na Majevici, jedan od njih sa Mandom i na sve se ponosim, jedino žalim što sam sa 7 godina bio premlad da bi i sam učestvovao ali sam zato kredom šarao SDS gde god sam stigao :D Sećam se kada su petokraku i napis "drug tito" iz obojenog kamena kod Brestova Veljko i ostali promenili u 4c. To i danas stoji na istom brdu, ne fali ni kamen. Takođe mi je drago što je crkva na Vučijaku a i sam prostor oko nje dobro održavan.

Svi su oni naši heroji, i komandanti i pešadija i poginuli i živi. Svima sam zahvalan iskreno iz srca što su nas branili od muslimanskog i ustaškog terora, da nije bilo njih danas nas pola ne bi bilo a ostali bi se razbežali po svetu. Žao mi je samo kada vidim kako se danas neki ljudi a i vlast ponašaju prema ratnim veteranima. Ako iko zaslužuje poštovanje i pomoć to su oni jer bez njih ne bi bilo ni nas.

republika%20srpska.JPG
 
NEKA IM JE VJEČNA SLAVA, OD SRPSKOG IM RODA HVALA!

Ja sam iz okoline Prnjavora po očevoj strani i kroz Vučijak prolazim svakodnevno kad sam u Republici Srpskoj a po majčinoj strani iz Ugljevika gde stoji spomenik heroju Mandi. Svi moji su bili u ratu, otac je bio u prvim linijama na Koridoru, tetčevi i rođaci isto, prvi rođak je bio sa Veljkinim vukovima. Na drugoj strani tetčevi su mi bili u prvim linijama na Majevici, jedan od njih sa Mandom i na sve se ponosim, jedino žalim što sam sa 7 godina bio premlad da bi i sam učestvovao ali sam zato kredom šarao SDS gde god sam stigao :D Sećam se kada su petokraku i napis "drug tito" iz obojenog kamena kod Brestova Veljko i ostali promenili u 4c. To i danas stoji na istom brdu, ne fali ni kamen. Takođe mi je drago što je crkva na Vučijaku a i sam prostor oko nje dobro održavan.

Svi su oni naši heroji, i komandanti i pešadija i poginuli i živi. Svima sam zahvalan iskreno iz srca što su nas branili od muslimanskog i ustaškog terora, da nije bilo njih danas nas pola ne bi bilo a ostali bi se razbežali po svetu. Žao mi je samo kada vidim kako se danas neki ljudi a i vlast ponašaju prema ratnim veteranima. Ako iko zaslužuje poštovanje i pomoć to su oni jer bez njih ne bi bilo ni nas.

republika%20srpska.JPG


лепо....
 

Back
Top