" Хемијским оружјем по Србима
НЕДЕЉА, 13 ФЕБРУАР 2011 23:35 ДОБРИЛА МАЈСТОРОВИЋ ФОКУС
Армија РБиХ посједовала је хемијско оружје и није се либила да га употријеби у сукобима с Војском Републике Српске! Указују на то и сазнања до којих су дошли припадници једне западне безбједносне агенције током мисије у БиХ. У повјерљивом документу, који је у посједу "Фокуса", наведено је да бошњачка војна компонента посједује хемијско оружје, те да га је у неколико наврата употријебила и то на подручју Мајевице и широм региону Зворника.
Била је то, наведено је у извјештају, прва употреба ове врсте оружја на тлу Европе од краја Првог свјетског рата!
Посебно интересантно у овој причи јесте то да је хемијско оружје употријебљено на подручју које је контролисао Други корпус Армије РБиХ, чији је оснивач и први командант данашњи савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ, Жељка Комшића, његов имењак Жељко Кнез.
У поменутом документу, анализи, на самом почетку констатује се да се "битан дио дугорочног програма муслиманске владе БиХ у Сарајеву односи на независност њихове војске", а да је Ејуп Ганић главни за реконструкцију и покретање босанске војне индустрије на основу оригиналних планова Југославије за вођење "народног рата". Главне компоненте креирања бивше југословенске војне индустрије, каже се даље, под су контролом муслимана, "у већем дијелу сарајевске области, укључујући 'Зрак' - подземни комплекс, тузлански слив (с масивним залихама сировина), босански ријечни слив и подручје Травника".
- Велики напор Ганића је да створи што више оваквих војних база и да их прилагоди потребама босанских оружаних снага. Тренутно најнапреднија фаза је производња муниције и експлозива. У Тузли је најважнија, јер се тамо производе артиљеријске и тенковске гранате 105, 122, 130 и 152 милиметара, као и минобацачке гранате 60, 82 и 120 милиметара. Главна творница експлозива такође се налази на тузланском подручју и за усавршавање њихових производа углавном користе информације из западних земаља и узорке из пријатељских оружаних снага, углавном од стране арапског свијета. Тенкови и артиљеријске гранате су, такође, произведене на тузланском подручју (кориштене месингане гранате пуњене су експлозивом). Постоје индикације да експлозив који шаље Блиски исток прилагођавају за израду босанског оружја - наведено је у извјештају.
Шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС, Сташа Кошарац, "Фокусу" је казао да ове информације и сличне никог не би требало да изненаде, јер је свима јасно да су се бошњачки политички и војни званичници за рат припремали знатно прије деведесетих година прошлог вијека.
- Нису се бирала средства и начини за масовно убијање српског народа. И раније су постојале одређене информације да су Бошњаци користили хемијско оружје у обрачунима са ВРС, али ни 15 година послије рата не постоји жеља да се та прича до краја расвијетли, да се утврди ко је шта и како употријебио. Тешко је и очекивати нешто такво док су у институцијама људи попут већ поменутог Кнеза, који су и тада и данас врло добро знали шта се ради и какве то посљедице може донијети - закључио је Кошарац.
Према његовим ријечима, Кнеза и њему сличне штити Комшић, који је такође један од добитника највишег бошњачког ратног признања, "златног љиљана", тако да је сасвим разумљиво што се прича о употреби хемијског оружја и свим другим, сличним, малверзацијама није отворила, а камоли довела до краја.
Да Армија РБиХ није била ненаоружана и неспремна за рат мишљење је и предсједника Фонда за хуманитарно право, Џевада Галијашевића, кога не изненађује ни чињеница да се главнина мутних радњи дешавала у зони у одговорности Другог корпуса.
- Тузла је и прије рата била сједиште намјенске индустрије за потребе ЈНА и јавна је тајна да су се ту производиле бројне компоненте, кориштене касније у стварању хемијског оружја. Почетком рата, ту индустрију преузима Армија РБиХ и јасно је да веома моћно и опасно оружје њени припадници у датом тренутку користе у борби против непријатеља, односно ВРС - истакао је Галијашевић. Према његовим ријечима, одговорност за то сноси и насљедник Жељка Кнеза, генерал Сеад Делић, за чијег је времена Други корпус покушао да прошири зону одговорности, те да линију помјери на ширем подручју Мајевице и источно скроз до Дрине. Делићевим ратницима, навео је Галијашевић, на душу иде и употреба иперита, неуропсихолошког отровног гаса, који је изазивао паничан страх.
Одређене информације о томе, према ријечима члана Скупштине БОРС и предсједника Борачке организације Пале, Михајла Парађине, стизале су и током и послије рата до цивилних и војних власти РС.
- Пораст броја обољелих од разноразних малигних обољења и учестале психичке сметње код дојучерашњих припадника ВРС, посебно с тог, сјевероисточног дијела РС, аларм су за узбуну, који је одавно требало активирати. Међутим, шта урадити у овом случају, када у надлежним органима сједе људи који су и те како знали шта се дешава на терену - рекао је Парађина.
И поред бројних покушаја, нисмо успјели да ступимо у контакт са Жељком Кнезом и чујемо његову страну приче, јер на наше телефонске позиве у његовом кабинету нико није одговарао.
Употребљаване и хлорне артиљеријске гранате
Страни посматрачи у БиХ забиљежили су да "босанске муслиманске снаге употребљавају хлорне артиљеријске гранате против босанских Срба у августу 1993. и сада се чини да употребљавају биолошко оружје".
- Босанске муслиманске снаге пријетиле су у више наврата да ће употријебити оружје на бази хлора и коначно су га употријебили против босанских српских снага почетком прве седмице августа 1993. Заштитне снаге УН потврдиле су ову несрећу и прикупили узорке земљишта с мјеста дешавања и однијеле их на анализу - наведено је у извјештају. Постојање хемијског оружја у Тузланском кантону, посебно на бази хлора, било је потврђено од стране бошњачких власти, које су константно пријетиле да ће га употријебити. Анђелко Макар, командант Друге корпусне бригаде са сједиштем у Тузли, рекао је:
- Армија РБиХ такође ће употријебити неконвенционално оружје, као што је оружје на бази хлора и друго хемијско оружје. О употреби хемијског оружја генерал Делић је изјавио:
- Спријечићемо Србе да уђу у Тузлу, па макар морали изазвати катастрофу."
http://www.in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/5195-hemijskim-orujem-po-srbima-
Ako je ova informacija tacna , onda je to za Medjunarodni sud u Den Hagu .
Samo sto je opste poznato ko danas u svetskoj politici "kosi , a ko vodu nosi" ...
НЕДЕЉА, 13 ФЕБРУАР 2011 23:35 ДОБРИЛА МАЈСТОРОВИЋ ФОКУС
Армија РБиХ посједовала је хемијско оружје и није се либила да га употријеби у сукобима с Војском Републике Српске! Указују на то и сазнања до којих су дошли припадници једне западне безбједносне агенције током мисије у БиХ. У повјерљивом документу, који је у посједу "Фокуса", наведено је да бошњачка војна компонента посједује хемијско оружје, те да га је у неколико наврата употријебила и то на подручју Мајевице и широм региону Зворника.
Била је то, наведено је у извјештају, прва употреба ове врсте оружја на тлу Европе од краја Првог свјетског рата!
Посебно интересантно у овој причи јесте то да је хемијско оружје употријебљено на подручју које је контролисао Други корпус Армије РБиХ, чији је оснивач и први командант данашњи савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ, Жељка Комшића, његов имењак Жељко Кнез.
У поменутом документу, анализи, на самом почетку констатује се да се "битан дио дугорочног програма муслиманске владе БиХ у Сарајеву односи на независност њихове војске", а да је Ејуп Ганић главни за реконструкцију и покретање босанске војне индустрије на основу оригиналних планова Југославије за вођење "народног рата". Главне компоненте креирања бивше југословенске војне индустрије, каже се даље, под су контролом муслимана, "у већем дијелу сарајевске области, укључујући 'Зрак' - подземни комплекс, тузлански слив (с масивним залихама сировина), босански ријечни слив и подручје Травника".
- Велики напор Ганића је да створи што више оваквих војних база и да их прилагоди потребама босанских оружаних снага. Тренутно најнапреднија фаза је производња муниције и експлозива. У Тузли је најважнија, јер се тамо производе артиљеријске и тенковске гранате 105, 122, 130 и 152 милиметара, као и минобацачке гранате 60, 82 и 120 милиметара. Главна творница експлозива такође се налази на тузланском подручју и за усавршавање њихових производа углавном користе информације из западних земаља и узорке из пријатељских оружаних снага, углавном од стране арапског свијета. Тенкови и артиљеријске гранате су, такође, произведене на тузланском подручју (кориштене месингане гранате пуњене су експлозивом). Постоје индикације да експлозив који шаље Блиски исток прилагођавају за израду босанског оружја - наведено је у извјештају.
Шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС, Сташа Кошарац, "Фокусу" је казао да ове информације и сличне никог не би требало да изненаде, јер је свима јасно да су се бошњачки политички и војни званичници за рат припремали знатно прије деведесетих година прошлог вијека.
- Нису се бирала средства и начини за масовно убијање српског народа. И раније су постојале одређене информације да су Бошњаци користили хемијско оружје у обрачунима са ВРС, али ни 15 година послије рата не постоји жеља да се та прича до краја расвијетли, да се утврди ко је шта и како употријебио. Тешко је и очекивати нешто такво док су у институцијама људи попут већ поменутог Кнеза, који су и тада и данас врло добро знали шта се ради и какве то посљедице може донијети - закључио је Кошарац.
Према његовим ријечима, Кнеза и њему сличне штити Комшић, који је такође један од добитника највишег бошњачког ратног признања, "златног љиљана", тако да је сасвим разумљиво што се прича о употреби хемијског оружја и свим другим, сличним, малверзацијама није отворила, а камоли довела до краја.
Да Армија РБиХ није била ненаоружана и неспремна за рат мишљење је и предсједника Фонда за хуманитарно право, Џевада Галијашевића, кога не изненађује ни чињеница да се главнина мутних радњи дешавала у зони у одговорности Другог корпуса.
- Тузла је и прије рата била сједиште намјенске индустрије за потребе ЈНА и јавна је тајна да су се ту производиле бројне компоненте, кориштене касније у стварању хемијског оружја. Почетком рата, ту индустрију преузима Армија РБиХ и јасно је да веома моћно и опасно оружје њени припадници у датом тренутку користе у борби против непријатеља, односно ВРС - истакао је Галијашевић. Према његовим ријечима, одговорност за то сноси и насљедник Жељка Кнеза, генерал Сеад Делић, за чијег је времена Други корпус покушао да прошири зону одговорности, те да линију помјери на ширем подручју Мајевице и источно скроз до Дрине. Делићевим ратницима, навео је Галијашевић, на душу иде и употреба иперита, неуропсихолошког отровног гаса, који је изазивао паничан страх.
Одређене информације о томе, према ријечима члана Скупштине БОРС и предсједника Борачке организације Пале, Михајла Парађине, стизале су и током и послије рата до цивилних и војних власти РС.
- Пораст броја обољелих од разноразних малигних обољења и учестале психичке сметње код дојучерашњих припадника ВРС, посебно с тог, сјевероисточног дијела РС, аларм су за узбуну, који је одавно требало активирати. Међутим, шта урадити у овом случају, када у надлежним органима сједе људи који су и те како знали шта се дешава на терену - рекао је Парађина.
И поред бројних покушаја, нисмо успјели да ступимо у контакт са Жељком Кнезом и чујемо његову страну приче, јер на наше телефонске позиве у његовом кабинету нико није одговарао.
Употребљаване и хлорне артиљеријске гранате
Страни посматрачи у БиХ забиљежили су да "босанске муслиманске снаге употребљавају хлорне артиљеријске гранате против босанских Срба у августу 1993. и сада се чини да употребљавају биолошко оружје".
- Босанске муслиманске снаге пријетиле су у више наврата да ће употријебити оружје на бази хлора и коначно су га употријебили против босанских српских снага почетком прве седмице августа 1993. Заштитне снаге УН потврдиле су ову несрећу и прикупили узорке земљишта с мјеста дешавања и однијеле их на анализу - наведено је у извјештају. Постојање хемијског оружја у Тузланском кантону, посебно на бази хлора, било је потврђено од стране бошњачких власти, које су константно пријетиле да ће га употријебити. Анђелко Макар, командант Друге корпусне бригаде са сједиштем у Тузли, рекао је:
- Армија РБиХ такође ће употријебити неконвенционално оружје, као што је оружје на бази хлора и друго хемијско оружје. О употреби хемијског оружја генерал Делић је изјавио:
- Спријечићемо Србе да уђу у Тузлу, па макар морали изазвати катастрофу."
http://www.in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/5195-hemijskim-orujem-po-srbima-
Ako je ova informacija tacna , onda je to za Medjunarodni sud u Den Hagu .
Samo sto je opste poznato ko danas u svetskoj politici "kosi , a ko vodu nosi" ...
... p*zde ostaju p*zde ... kraj price o ratu
