Hemija

  • Začetnik teme Začetnik teme Gimko
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Titracija je tehnika koja se koristi u volumetriijskoj analizi. Nekad se ovi termini koriste kao sinonimi, ali nebitno. Bitna je sustina - najcesce se u poznatu zapreminu ispitivane supstance u malim porcijama dodaje druga supstanca poznate koncentracije - titraciono sredstvo i iz utrosene zapremine titracionog sredstva, njegove koncentracije i zapremine odredjivane supstance odredjuje se nepoznata koncentracija. Reakcija koja se koristi za odredjivanje mora biti brza, kvantitativna, poznate stehiometrije, bez ili sa minimumom sporednih reakcija i mora postojati mogucnost odredjivanja zavrsne tacke titracije. Postoje:

1) kiselinsko bazne
2) talozne
3) kompleksometrijske
4) oksido-redukcione titracije.

Iako se sve zasnivaju na gore navedenim principima, svaka je prica za sebe i moras biti malo odredjeniji kad postavljas pitanje ili da uzmes neku analiticku hemiju (predlazem Skoog-a i Westa ili od Momira i Jelene Savic).

Supstance koje se koriste da bi se uocila zavrsna tacka titracije (to je onaj trenutak koji je blizak trenutku kada se reakcija stvarno zavrsava, a koji se zove ekvivalentna tacka titracije) su indikatori. Mogu se zasnivati na promeni boje, stvaranju taloga, stvaranju kompleksa i tako dalje, a sve zavisno od vrste titracije. Svaka od cetiri navedene grupe ima svoje indikatore, ali se koriste i neki nespecificni. Moguce je takodje raditi bez indikatora ukoliko mozemo da uocimo zavrsetak reakcije na primer zamucivanjem ili razbistrivanjem rastvora. To je najtacnije, ali je vrlo retko moguce.

Najjednostavniji primer na kome mozes da vidis sve ovo je kiselinsko bazna titracija jake kiseline jakom bazom. Odmeris odredjenu zapreminu HCl nepoznate koncentracije i dodas indikator metiloranz koji je u kiseloj sredini crven, u neutralnoj narandzast, a u baznoj zut. Tvoj rastvor je naravno crven. Sada u kapima i uz stalno mesanje iz suda koji se zove bireta dodajes natrijum-hidroksid tacno odredjene koncentracije na cetvrtoj decimali. Kada se potrosi onoliko MOLOVA NaOH koliko ima MOLOVA HCl u tvom uzorku, u rastvoru ces imati samo Na+ i Cl- jone i tada ce nastupiti ekvivalentna tacka titracije. Ti nju ne mozes da uocis iz vise razloga, ali mozes pribliznu tacku koja se naziva zavrsna tacka titracije. Tvoj rastvor je tada narandzast. Zapisujes zapreminu utrosenog NaOH, uradis jos nekoliko proba, izracunas za svaku probu koncentraciju HCl i nadjes sredju vrednost.

Rastvor tacno odredjene koncentracije naziva se standardnim rastvorom. Ako izmeris tacno odredjenu masu i rastvoris u tacno poznatoj zapremini vode dobijas primarni standard. Ako to nije moguce, onda takvom rastvoru moras da odredis koncentraciju opet titracijom nekim primarnim standardom i takav rastvor je sekundarni standard.

Ako teorijski krenes od odredjene zapremine HCl poznate koncentracije i dodajes NaOH poznate koncentracije i na ordinatu nanosis pH, a na apscisu zapreminu utrosenog NaOH (sve ovo racunas, mada moze i prakticno da se odredi) dobijas krivu titracije i na osnovu njenog oblika odredjujes da li je titracicija uopste moguca i koji indikator(i) je(su) najbolji. To vazi za sve titracije, ne samo za kiselinsko bazne s tim sto onda ne nanosis pH nego p(koncentracija neke vrste u sistemu).

Ovo je najosnovnije! Za svaku vrstu titracija na poseban nacin proracunavas krive, svaka ima svoje indikatore, svoje specificne probleme, ogranicenja i slicno. Znam da je lakse da dobijes sve ispasirano, kao hranu za bebe, ali ako te nauka zaista zanima onda uzmi neku literaturu i proucavaj! Internet je koristan, ali ne bi trebalo da ti zameni knjigu!

Pozdrav.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top