N
NINA-IVANA
Gost
Ovako, trbam bas iskreni savet vase misljenje. Imam nepunih 20 kao i moj decko, i trudna sam, nisam htela abortirati iako sam premlada i on me je podrzao kao svi, moji i njegovi roditelji, prijatelji, rodbina... znam da sam sve moje na neki nacin razocarala je sam bila odlicna ucenica a nisam nista upisala tj. posto sam zatrudnela ne nisam mogla! Inace on mi je prvi decko, i nije iz Srbije ali je tu dosao da bi se maknio od problema koje je stvarao u zemlji gde je ziveo, drogirao se, pravio probleme, nije zavrsio skolu... i na kraju je tu bio zbog mene i stvarno je prestao sa svim glupostima. Znate kakva je situacija u nasoj zemlji i njegovi se insistirali da dodjemo tamo (tj. tu odakle sad pisem), i kad se sreo sa starim drustvom poceo je i sa starim navikama znate na sta mislim naravno svi smo primetili i stvarno smo se trudili da mu pomognemo, mozete misliti koliko je on daleko otisao kad je mene udario par puta a trudna sam u 6 mesecu! Mozete misliti kako sam se osecala, izvinjavao se i rekao da nikad vise nece ali... Na neki nacin smo ga ubedili da prestane sa tim svim njegovi su toliko puta pricali sa njim, nedelju dana je trajala ta "frka" u kuci svi oko njega ne pustaju ga ni minut ali kad je navotno trebao u wc tamo je uzimao provalili samo ga ali ne on je govorio da nije, i kad je polako dolazio sebi svaki put je plakao kao malo dete(i jeste dete sa svim ovim je to pokazao, ali ipak zbog deteta se trebao kontrolisati nije to trebao dopustiti) i onda opet kao treba u wc znaci bezao je nije smeo da se suoci sa stvarnosti sta je sebi dopustio, da ga svi vidimo takvog i kakav je haos pravio... I sad je navodno prestao proslo je jedno 3 nedelje... ali pre dva dana sam nasla "nesto" kod njega u djepu i sakrila, i kad je primetio da toga nema a to je bilo jer je krenio u wc odma je znao da sam ja i trazio da mu to dam jer mora to nekom dati(koji jeftini izgovori a stalno ih je imao i sad ih ima, strasno) i ja nisam htela i opet me je udario par puta, i posle kad sam mu to dala izvinjavao se kao nikad vise nece i bla bla... jednostavno mu ne verujem vise ne mogu! Ali volim ga mi tek treba da zivimo a ja nemam osecaj da cemo mi biti jos dugo zajedno a VOLIM GA ali mu ne mogu sve to oprostiti sto me je udario vec sad i kad sam trudna, sto se stalno dere na mene, sto me laze a tvrdi da nikad ne laze, jednostavno toliko stvari stoji izmedju nas... Problem je u tome sto sam trudna sa njim ne bojim se ja sama odgajati dete ako ga ostavim vec mi je zao mojih roditelja opet cu ih razocatati a jako smo bliski! on mi stalno govori da me voli igrli me i ljubi a ja toliko ne pokazujem prema njemu i on oseca da nesto nije redu... Nikom nisam nista rekla od mojih jer necu da brinu, a svi njegovi ovde sve znaju sta se desilo i podrzavaju me! Ali niko ne zna kako se ja osecam to sto sam napisala zato vas molim da mi date neki savet i vase misljenje sta i kako da postupim!!! Inace je navodno medju nama sve ok, o svemu smo mogli da pricamo i sad pricamo i normalno se ponasamo kao pre sve je kao ok, ali ovo drzim u sebi i ne mogu mu raci! Sta da radim? Necu nista pricati sa njm dok se ne porodim jer vise nemam snage a opet sve drzim u sebi...Sta mislite hoce li se promeniti jer takav posto je premlad pa se boji obaveza tako njegovi misli ili sta? 
Sto pre shvatis da je on sebican i da te nije vredan utoliko ce ti kasnije biti lakse .moj savet je :VRATI SE RODITELJIMA!!!!Dete je ipak najvaznije a zamisli samo u kakvom paklu bi ono raslo ako ostanes sa njim
, to znaci da cu ubuduce jako paziti, ali kao sto sam ti rekla moze se i pored toga, jer kad te hoce... nemoj me pogresno shvatiti mozda sada zbog svega ovoga imam tako misljenje da ne bi htela vise dece i nadam se da me razumes!!!
