Ousia (st. grč.Ουσία) – (po)
teškoće prevođenja na moderne jezike
-------------------------------------------------------------------------------------------
U samom uvodu u ovu temu sam naglasio da je izraz
ousia jeden od onih koje je najteže prevesti na moderne jezike zbog dejstva da je stari grčki jezik prepun mnoštvom različitih vrednosi koje moderni jezici ne sadrže, ne znaju ih povezati u jednu celinu i ne znaju ih više izraziti sa jednim samim izrazom. Zato je i razumljivo da se prevodioci ne slažu sa prevodima tog st. grčkog izraza, jer se fluktuiraju i lutaju između različitih rešenja, ali malo ko i malo kada je zadovoljan sa bilo kojim rešenjem (prevodom). Pošto sam zaplivao u vodama klasične filologije i filozofije, onako razapetim jedrima i zadisao punim plićima, na Univerzitetu u Padovi shvatio sam da je moderni italijanski jezik s tog vidika, u odnosu na druge moderne evropske i svetske jezike, mali izuzetak, jer je u njemu izraz »sostanza« vrlo često u upotrebi u svakodnevnom govoru, mnogo češće nego li u drugim modernim jezicima. Jedini nedostatak izraza »sostanza« je da nema glotološke veze sa izrazom »essere« (biti, bivati, postojati i sl.) kako što ga ima u st. grčkom jeziku izraz ousia, koji je kod grka uvek trnutni (sadašnji) particip i zato sam volim da kažem da je ta »dama«, imajući u vidu rod, uvek onako sama atribut predikata…
Ako bi hteli da očuvamo tu istu igru glotološke veze bi bilo potrebno:
- na italijanskom jeziku prevoditi
ousia sa »
entita«,
- na engleskom jeziku sa izrazom »
entity«,
- na nemačkom jeziku sa »
Wesenheit«, iz perfeknog participa glagola »
sein, ge-wesen«,
Ali italijanski izraz »
entita« zvuči totalno uopšteno i osim toga ne pokriva semantičnega polja izraza
ousia zato ga kao takvoga ne možemo upotrebljavati, jer bi se izgubio i sam smisao tog grčkog izraza.
Šta, dakle, izražavamo sa izrazom »sostanza« u italijanskom jeziku ?
Kada preferiramo u rečenicama, osnovnim misaonim jedinicama, izraz »sostanza« onda to izgleda ovako:
- taj lek sadržava takve
sastojke (
sostanze),
- taj predmet je sastavljen iz tog
materijala (
sostanza) ili napravljen
sirovine (
sostanze)
- i drugim sličnim primerima gde sa izrazom »
sostanza« naglašavamo
supstancu,
material,
sastojke …stvari od koje su iste napravljen,
siruvine iz kojih su napravljene, ili
sastojsci od kojih su napravljene.
Kada želimo da upotrebimo isti izraz u sledećim primerima:
- taj spis znači »
u bistvu« (
in sostanza) to …
- taj diskirs »
zapravo« (
in sostanza) znači to …
- bistvo/sadržaj (
sostanza) rasprave je mogiće svesti na to …
i uopšteno, kada upotrebljavamo izraz »sostanza«, u konkretnim slučajevima razumemo ga kao:
bistvo, glavnina, bistveno jedro, poslednji »quid« koji označava stvar.
Sledeće što bih želeo da naglasim u vezi sa prevođenjem drevne grke reči ousija na moderne jezike je da taj izraz, pod dejstvom bogate filozofije tog vremena, ima i bogatije, obimnije i filološki plemenitija značenja, naročito iz razloga što naglašava određene bitnosti konkretnih individualnih stvari koje je na moderne jezike, zbog nedostajanja zadovoljavajućih izraza, gotovo nemoguće prevesti osim onako opisno i za svaki slučaj u kojem se taj st. grčki izraz pojavljuje različitim izrazom, naglašavajući u svakom konkretnom slučaju ono što je u tom trenutku za taj izraz
suštinsko/bitno/svojstveno/jedinstveno …
Kao što sam vam pokazao na primerima na italijanskom jeziku izraz »sostanza« ima širok dijapozon značenja koji se rasprostiru od do:
sastojaka do
bistva konkretnih
individua. Dakle, iz primera koje sam naveo se tako nešto meže i da zaključi, italijanski jezik je jedan od retkih jezika koji u svakodnevnom govoru ima izraze kojima se, bar donekle, može da prevede, bez da bi izgubila svoju bitnost, st. grčki izraz
ousija, ali ni na tom jeziku se ne može da prevede baš sve što taj izaz sadrži i oblik u kojom se pojavljuje kod st. Grka, mada, to mora da se prizna, su veoma mnogo napredovali u odnosu na svoje pretke, stare, krvoločne i zle Rimljane/Latine, oni su st. grčku reč ousiju prevodili sa dva, po njihovom shvaćanju ekvivalentna, izraza:
essentia (suština) i
substantia, f, I. dek. (supstanca, podstat, sastojak), ali time se je izgubilo ono što st. grčki izraz,
οὐσία, st grčka imenica, formirana na ženskom rodu u sebi sadrži i "
deo glagola" (verbe )
εἰμί,
εἶναι, (einai, « être » eimн), ono što naglašava "
da budem, ja sam, ja jesam" i onda su se međusobno gložili, nikada se ni oko čega nisu složili, Seneka, Quintilian, Apuleius, Tertulijan, Augustin da li je više ousia
essentia ili
substantia, a kada bi naleteli na izraz koji je izveden iz te drevne grčke reči
οὐσιότης (ousites =
tečnost) onda bi »mudro«. U vezi sa tim, glupim prevodima na latinski jezik grčkih izraza, biće da latini nikada nisu shvatili smisao, još manje i tanje bogatu frazeologiju st. grčkog jezika i filozofije, oni su rađe sa sobom vodili svoje robove koji su bili filozofi, bilo mi je veoma smešno, a kasnije tužno i ružno, žalio sam, ali ne prevodioce, žalio sam jadni narod kojeg je sve to zbunilo, θεία ουσία (T(h)ea ousia = božanska suština, božanstvenost) ili πρῶται οὐσίαι (protai ousia - prvobitnost) prevodili a la: divine essence. Čime se je izgubio pravi smisao tog st. grčkog izraza. Najžalosnije je što su čak i u Vulgati (lat. Vulgata versio, Sacra Biblia; obično, što je meni neobično, lat. Vulgatu prevode kao »obična« čak i kao »narodna«, ali sam bih je nazvao jedinim i pravim izrazom VULGARNA, zaradi katastrofalno slabog prevoda) prvom prevodu Biblije na latinski jezik, kasnije je to ostalo u svim prevodima, čak i kod »velikog i nenadmašnog klasičnog filologa«, samoukog polupismenog i ćopavog i vatikansko-ostrogotskog poltrona, Vuka St. Karadžića, gde se onaj događaj kada je Gospod isus Hristos opet, poslednji put, ušao u Jerusalim i masa njegovih sledbenika su ga dočekali ovacijama, među njima je bilo najviše grkih kolona, uglavnom trgovaca koji su u Jerusalimu ostali da žive i posle okupacije Jerusalima od strane Rimljana, i uzvicima:
»
θεία Ουσία !“ i „
Ουσία !“
Vrli prevodioci, među njima i spomenuti polupismeni vatikansko-ostrogotski poltron Vuk, su to preveli a la:
»
OSIA!«
Što je besmisleno i, naravno, bogohulno, jer taj izraz ne postoji nigde u st. grčkom jeziku, ili bilo kojem drugom jeziku …
Elem, to je činjenica, zt. Grčki izraz je iz svih tih razloga veoma teško prevesti na ovovremen, moderne, jezike iz razloga što se ne može da pronađe ekvivalentan izraz s kojim bi bilo moguće naglasiti BOŽANSKOST, BOŽANSTVENOST,
onu bitnost Aristotelove Teolgike, najmudrije, najsvetlije i najsvetije ljudske nad/umnosti uopšte.
Navešću još nekoliko primera gde i kako se navodi u st. grčkom jeziku izraz ousia. Za Aristotela ousia uopšteno označuje:
- glavni značaj bivajućeg,
- sve ono što sam do sada naveo, sa nekim razlikama, neizbežnim nijansama:
- u, jako
slabom i nesvojstvenom, značenju:
supstancu materiju, tvar..)
- u
jakom smislu je oblik, nekada kao i
spoj, ali i
sastojak,
- u
Aristotelovoj Teologici ousia dobija značenje i rasvetljava se izrazom
ousiologia (vidi: Giovanni Reale, Istorija antičke filozofije, II. knj., Platon i Aristotel, str. 314 – 322.)
Pred Aristotelom, a on je, ubedljivo najbolje do sada razložio, obrazložio i definisao veoma kompleksnu antičku filozofiju. Kod Platona ousia ima značenje: »
eidos« i, naravno, nadčulo bivajućnost »
ideia« (vidi više na: Giovanni Reale, Istorija antičke filozofije, II. knj., Platon i Aristotel, str. 55; 59 i dalje). kod Platona ousia, naročito, ima značenje –
to bivajuće,
koje je sastavni momenat Duha, ili
druge hipostaze. Kod Stoe izraz
ousia ima značenje spekulativne
snovnosti (materija, tvar) i
snovnosne bitnosti (materijalnosti)
Krstan Đ. Kovjenić
