Haruki Murakami - poznati japanski pisac

[Nina]

„Ako želiš da kažeš nešto drugačije od drugih ljudi, koristi jezik drugačiji od jezika drugih ljudi.
Zaboravio sam odakle je to tačno, nije doslovan citat, ali to su reči Frensisa Skota Ficdžeralda.
Pročitao sam to kad sam bio mlad i ostalo mi je urezano u sećanju. Mislim da mi je to kao piscu mnogo pomoglo.“

(Haruki Murakami)

 

[Nina]

Na današnji dan 1949. u Kjotu je rođen najčitaniji japanski književnik u svetu Haruki Murakami. Iako su mu i otac i majka bili profesori japanske književnosti okrenuo se američkoj književnosti, džez muzici i pop kulturi. Preveo je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce.

Živi u Japanu, a na Prinstonu predaje kao gostujući profesor. Na Vaseda univerzitetu u Tokiju, gde je studirao dramaturgiju, od oktobra 2021. nalazi se Internacionalna kuća književnosti, biblioteka koja čuva njegove knjige (3000 njegovih knjiga prevedenih na 50 jezika), gramofonske ploče (ličnu kolekciju od 20.000 vinila) i arhivu.

Svakodnevno trči (o tome je napisao knjigu „O čemu govorim kad govorim o trčanju“), a kada piše novu knjigu ima veoma rigoroznu dnevnu rutinu koje se strogo pridržava. Ustaje u 4 ujutro i piše pet do šest sati, a onda odlazi ili na trčanje ili pliva, potom se odmara uz knjigu i muziku, a na spavanje ne ide posle 10 časova. Rekao je jednom prilikom: „Repetitivnost svega što radim me na neki način hipnotiše i pomaže mi da proniknem dublje u svoj um. Održavati ovakav ritam u periodu od šest meseci do godinu dana nije nimalo lako. To zahteva i mentalnu i fizičku snagu.” Retko se pojavljuje u javnosti i retko daje intervjue.

 

[Nina]

Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada „Franc Kafka", nagrada za kratku prozu „Frenk O’Konor", nagrada „Jerusalim" za slobodu pojedinca u društvu – najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, danska književna nagrada „Hans Kristijan Andersen"... U decembru 2025. godine dobio je u Njujorku nagradu Centra za fikciju za životno dostignuće, koju su prethodno dobijali nobelovci Toni Morison i Kazuo Išiguro.

Nekoliko njegovih dela je doživelo filmsku adaptaciju, pa je tako 2021. godine japanski reditelj Rjusuke Hamaguči snimio Oskarom nagrađeni film „Povezi me“, prema istoimenoj priči iz Murakamijeve zbirke „Muškarci bez žene“.

 

[Nina]

Vatreni je protivnik atomskog naoružanja, a nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine oštro je kritikovao japansku pronuklearnu politiku. Uveren je da je ljudsko tradicionalno i sporo pisanje romana nadmoćno u odnosu na kompjuter, tako da ga veštačka inteligencija ne plaši. „Ja verujem u moć priča i romana. Danas je verovatno jako sužena populacija koja prihvata tako sporo slanje informacija. Možda ih je pet posto ili deset, ali ja verujem u snagu tih ljudi", rekao je jednom prilikom.

Na pitanje novinara kojih pet knjiga smatra najznačanijim u svom životu na prvo mesto stavio je „Velikog Getsbija“ F. S. Ficdžeralda, za koji kaže da nije bilo njega ne bi ni pisao knjige kakve piše. Izdvojio je i: „Dugo opraštanje“ Rejmonda Čendlera, „Zamak“ Franca Kafke, „Braću Karamazove“ Dostojevskog i „Lovca u raži“ DŽ. D. Selindžera.