Pa dobro, ajd i ja da nastavim...
U Grifindorskom boravku Vil je iznenadjen stajao kraj gledajuci kako mu prebacuju zbog njegovih 100 poena sto je izgubio za njihovu kucu. Nije mogao da veruje. Sada je shvatio da to nije bio nikakav san. Svo njegovo dobro raspolozenje splasnulo je. Posmatrao je svoje drugove ne slusajuci sta pricaju. Samo je video kako pomeraju usne. Bio je gluv za sve. Razocarao ih je. ALi oni nisu ni pomislili na sve poene koje je on zaradio za Grifindor (a bilo je sigurno vise od 300 poena, jer on je stalno imao najbolje ocene i svaki cas dobijao neki poen). Bio je zbunjen i pozeleo je da se nadje negde daleko da ne mora da ih slusa. Najzad, Dzini ga je prodrmala. On je upitno pogledao, i onda se samo izvinio sto se nasao na pogresnom mestu u pogresno vreme, i rekao samo da on nije kriv za to i zatim izasao iz prostorije. Na dorucku je sve gledao prkosno kada bi pokusali da mu nesto prigovore ili kada bi ga popreko pogledali. Nesto mu je prekipelo. Do sada je uvek uzivao u tome sto ga niko nije primecivao, a sada su ga nekako neprijatno posmatrali i izbegavali. ALi resio je da ne obraca paznju i nastavio je i dalje da radi kako je i navikao-da mnogo uci i da izbegava ostale. Jedino sto je otisao opet kod onog decaka i opet mu objasnio da nije njegova krivica za ono sto mu se desilo... Pakao je tek trebao da nastupi tog dana. Saznao je za kaznenu nastavu i kada su se zavrsili svi casovi, posao je u ucionicu za napitke gde ga je cekao Snejp zlobno se smejuci. On je bio siguran u svoje znanje, ali sada, dok je gledao Snejpa u oci, zbunio se vise nego ikada. Ali samo je ocutao i seo na svoje mesto pozelevsi profesoru dobar dan. Uzdahnuo je i pripremio se na najgore...