gost 124731
Legenda
- Poruka
- 63.526
Mentalno i fizičko zdravlje su neraskidivo povezani.
I nauka godinama istražuje uticaj emocija na fizičko stanje čoveka. Prema zaključcima psihologa, pozitivne emocije, pozitivne misli i stavovi utiču na brži oporavak od bolesti, omogućavaju bolji san, smanjuju mogućnost prehlade...
Istraživanja su pokazala i da zahvalnost, poštovanje, ljubav, razigranost, veselost, vedrina direktno pozitivno utiču na naše fizičko zdravlje.
Bolesti menjaju naše raspoloženje i razumevanje okoline. Bilo da je reč o prehladi i virusu koji nas čine malaksalim, razdražljivim, umornim, neraspoloženim ili akutnim bolestima koje nas čine zabrinutim, sve to vodi ka stresu, a on dalje dovodi do pogoršanja celokupnog zdravstvenog stanja. Mnogi upadaju u vrtlog anksioznosti i depresije.
Fizički znaci koji mogu pokazati da je emotivno stanje van ravnoteže su: glavobolja, bol u leđima, promena apetita, bol u grudima, zatvor i dijareja, suva usta, visok krvni pritisak, nesanica, nesvestica, lupanje srca, seksualni problemi, kratak dah, ukočen vrat, znojenje, bolovi u stomaku...
Nauka kaže da je za svaku negativnu emociju potrebno osetiti tri pozitivne kako bismo je neutralizovali. Odnosno, kada osetimo negativnu emociju, potrebno je da u sebi probudimo tri pozitvne. Ove pozitivne emocije bukvalno preokrenu fizički efekat negativnosti i izgrade psihološke resurse koji utiču i na naše fizičko stanje.
Psiholozi tvrde da je možda najveći problem potiskivanje emocija. Osećanje ljutnje, nezadovoljstva, neprijateljstva odražava se kroz hipertenziju, probleme kardiovaskularnog sistema, infekcije, poremećaje u sistemu za varenje, hronični umor i depresiju.
Međutim, postoji i grupa emotivno elastičnih ljudi koji imaju sposobnost da se posle teških emotivnih situacija vrate u svoje normalno stanje. Oni se suočavaju sa teškim momentima, te zadržavaju pozitivan stav koji im pomaže da prevaziđu negativne efekte trenutno teške situacije.
Osnovne emocije su: ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok. Svaka emocija ima svoj organ. Tuga utiče na pluća, od straha propadaju bubrezi, uzbuđenje deluje na srce, briga i zamišljenost na slezinu, ljutnja na jetru i žučnu kesu.
Kad smo pod stresom imamo grč u želucu, kad smo uplašeni tresemo se od straha. Ali, stvari funkcionišu i u drugom smeru. Ako jetra prikuplja previše toksina pojaviće se ljutnja i postajemo bez razloga razdražljivi.
Ta ista ljutnja prouzrokuje dodatnu neravnotežu u radu jetre, pa se vrtimo u krug. Stres utiče na naš imuni sistem, nivo šećera u krvi, kardiovaskularni sistem, skraćuje životni vek.
Strah, anksioznost, sramota, gađenje imaju jak uticaj na stomak, posebno na creva. To posebno važi za stres. Veza između emocinalnog stanja i creva navela je pojedine naučnike da istražuju primenu probiotika kao alternativu antidepresivima.
Neka istraživanja pokazuju da probiotici utiču na hemiju mozga. Ima dosta situacija u životu, kako negativnih tako i pozitivnih, koje mogu dovesti do remećenja naše emotivne uravnoteženosti.
Najjači remetioci našeg uravnoteženog emotivnog stanja su:
1. otkaz
2. preseljenje
3. smrt
4. rastanak
5. razvod
6. bolest
7. unapređenje
8. novčani problemi
9. dolazak bebe
Zbog uticaja misli i emocija na naše zdravstveno stanje jako je važno da prepoznamo svoje misli i emocije, da ih postanemo svesni kao i da znamo kako utiču na naše telo, ponašanje i odnose sa drugim ljudima.
Kada smo svesni svega toga možemo prilagoditi svoje misli i uskladiti svoja osećanja, možemo biti emotivno stabilni.
– Kada su um, telo i duh u harmoniji, sreća je prirodno stanje.
– Um i emocije konstantno reaguju na stanje fizičkog tela, a fizičko telo stalno odgovara na percepcije uma i emocija.
– Znaci neusklađenosti javljaju se u vidu: bola, lošeg emotivnog stanja i bolesti u najširem smislu.
– Nesreća je oblik povratne informacije o neskladu tela, uma i duha.
Kako vaše telo reaguje na stres? Imate li psihosomatske bolove i kakve?
I nauka godinama istražuje uticaj emocija na fizičko stanje čoveka. Prema zaključcima psihologa, pozitivne emocije, pozitivne misli i stavovi utiču na brži oporavak od bolesti, omogućavaju bolji san, smanjuju mogućnost prehlade...
Istraživanja su pokazala i da zahvalnost, poštovanje, ljubav, razigranost, veselost, vedrina direktno pozitivno utiču na naše fizičko zdravlje.
Bolesti menjaju naše raspoloženje i razumevanje okoline. Bilo da je reč o prehladi i virusu koji nas čine malaksalim, razdražljivim, umornim, neraspoloženim ili akutnim bolestima koje nas čine zabrinutim, sve to vodi ka stresu, a on dalje dovodi do pogoršanja celokupnog zdravstvenog stanja. Mnogi upadaju u vrtlog anksioznosti i depresije.
Fizički znaci koji mogu pokazati da je emotivno stanje van ravnoteže su: glavobolja, bol u leđima, promena apetita, bol u grudima, zatvor i dijareja, suva usta, visok krvni pritisak, nesanica, nesvestica, lupanje srca, seksualni problemi, kratak dah, ukočen vrat, znojenje, bolovi u stomaku...
Nauka kaže da je za svaku negativnu emociju potrebno osetiti tri pozitivne kako bismo je neutralizovali. Odnosno, kada osetimo negativnu emociju, potrebno je da u sebi probudimo tri pozitvne. Ove pozitivne emocije bukvalno preokrenu fizički efekat negativnosti i izgrade psihološke resurse koji utiču i na naše fizičko stanje.
Psiholozi tvrde da je možda najveći problem potiskivanje emocija. Osećanje ljutnje, nezadovoljstva, neprijateljstva odražava se kroz hipertenziju, probleme kardiovaskularnog sistema, infekcije, poremećaje u sistemu za varenje, hronični umor i depresiju.
Međutim, postoji i grupa emotivno elastičnih ljudi koji imaju sposobnost da se posle teških emotivnih situacija vrate u svoje normalno stanje. Oni se suočavaju sa teškim momentima, te zadržavaju pozitivan stav koji im pomaže da prevaziđu negativne efekte trenutno teške situacije.
Osnovne emocije su: ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok. Svaka emocija ima svoj organ. Tuga utiče na pluća, od straha propadaju bubrezi, uzbuđenje deluje na srce, briga i zamišljenost na slezinu, ljutnja na jetru i žučnu kesu.
Kad smo pod stresom imamo grč u želucu, kad smo uplašeni tresemo se od straha. Ali, stvari funkcionišu i u drugom smeru. Ako jetra prikuplja previše toksina pojaviće se ljutnja i postajemo bez razloga razdražljivi.
Ta ista ljutnja prouzrokuje dodatnu neravnotežu u radu jetre, pa se vrtimo u krug. Stres utiče na naš imuni sistem, nivo šećera u krvi, kardiovaskularni sistem, skraćuje životni vek.
Strah, anksioznost, sramota, gađenje imaju jak uticaj na stomak, posebno na creva. To posebno važi za stres. Veza između emocinalnog stanja i creva navela je pojedine naučnike da istražuju primenu probiotika kao alternativu antidepresivima.
Neka istraživanja pokazuju da probiotici utiču na hemiju mozga. Ima dosta situacija u životu, kako negativnih tako i pozitivnih, koje mogu dovesti do remećenja naše emotivne uravnoteženosti.
Najjači remetioci našeg uravnoteženog emotivnog stanja su:
1. otkaz
2. preseljenje
3. smrt
4. rastanak
5. razvod
6. bolest
7. unapređenje
8. novčani problemi
9. dolazak bebe
Zbog uticaja misli i emocija na naše zdravstveno stanje jako je važno da prepoznamo svoje misli i emocije, da ih postanemo svesni kao i da znamo kako utiču na naše telo, ponašanje i odnose sa drugim ljudima.
Kada smo svesni svega toga možemo prilagoditi svoje misli i uskladiti svoja osećanja, možemo biti emotivno stabilni.
– Kada su um, telo i duh u harmoniji, sreća je prirodno stanje.
– Um i emocije konstantno reaguju na stanje fizičkog tela, a fizičko telo stalno odgovara na percepcije uma i emocija.
– Znaci neusklađenosti javljaju se u vidu: bola, lošeg emotivnog stanja i bolesti u najširem smislu.
– Nesreća je oblik povratne informacije o neskladu tela, uma i duha.
Kako vaše telo reaguje na stres? Imate li psihosomatske bolove i kakve?
