Tekila Gerila
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Протекла недеља протекла је на Западу у неописивој антисрпској хистерији. Сви медији Европске уније, од Берлина до Париза, од Беча до Лондона понаваљају добро познату причу, да је „српска војска под командом генерала Младића починила највећи злочин после Другог светског рата у Европи, тиме што је побила преко седам хиљада босанских муслимана.“
Повод ове очевидно дириговане кампање против српског народа јесте почетaк суђења Младића у Хагу. Не само да сви говоре исто, већ им је и редослед слика готово идентичан. Човек се прво наравно у чуду пита: Па где је ту демократија и разлика у мишљењу, са којом се САД и Запад уопште толико поносе и хвале?
Нисам жалио времена ни труда, те сам ову среду и четвртак, неколикочасова седео пред телевизијским екраном и посматрао вести са Првог („ARD“) и Другог немачког ТВ-програма („ZDF“), затим британског „BBC“, америчког „CNN“, француског Првог ТВ-програма и енглеског "Sky News“. Свима њима је била ако не прва, онда друга вест: „Пред судом УН у Хагу почело је суђење против генерала Младића“. Тон кога је наша публика већ много пута чула последњих година преко ТВ-Б92, али на жалост и од РТС-а, познат је нашој јавности, па није потребно да га понављам. Уосталом њега отворено заступа и преко скупштинске говорнице политичка партија у Србији, а име јој је ЛДП.
Највеће европске и америчке ТВ-станице прво прикажу српског генерала у судници, где он каже да „није крив“. Камера затим "одлута" у Сребреницу и сниме шуму муслиманских гробова. Порука је јасна: „Видите овог бешћутног човека. Још има дрскост да тврди да је невин! Зар то није монструм?“ „Сиененова“ камера се после тога нашла у центру Сарајева и пита једну старију муслиманку: „Како се сада осећате, када сте чули да је најзад почело суђење Ратку Младићу?“ Њен одговор: „Одлично. Хвала Америци, да је тог Србина довела у Хаг.
Порука је јасна. Вашингтон је постигао циљ. Најзад је нашао муслимане, који воле Сједињене Државе. Чињеница јесте да америчка политика, због јасне произраелске политике, против себе је добила готово цео исламски свет, а он је веома бројан. Рачуна се да данас муслимана у свету има преко једне милијарде. Ову чињеницу не може да игнорише ниједан реалан политичар. Зато је службеном Вашингтону било важно да пронађе исламску земљу, где људи „машу“ са америчком заставом, где су дакле грађани Сједињених Држава добродошли. И нашли су их: у Босни, на Космету. Али и у Бахраину, где је владарска кућа проамеричка сунитска, а огромна већина становника су антиамерички, проирански шиити.
Мој став се у потпуности подудара са недавном изјавом норвешког дипломате Столтембергом, да је Запад у свакој прилици подржавао босанске муслимане, док је српске жртве настојао да умањи или потпуно прећути.
У тој дакле, заглушујућој буки, где се непрестано вришти: „Срби“, „Сребреница“, „ужас“, „геноцид“, „српска војска“, „генерал Ратко Младић“, од већих светских медија само је једна смогла снаге и храбрости да се супростви овој хистерији. А то је руска телевизија „RT“, „Русија данас“ – „Russia Today“. Редакција московског студија укључила се у један београдски ТВ-студио, где је разговарала са генераловим сином Дарком Младићем. Основно је правило да се чује «и друга страна». Када су Срби у питању, Запад је изгледа заборавио на то правило. Дарко Младић је говорио полако, одмерено и аргументовано. Словом, имам утисак да је генералов син добро и убедљиво заступао не само свог оца, већ и српску ствар.
Повод ове очевидно дириговане кампање против српског народа јесте почетaк суђења Младића у Хагу. Не само да сви говоре исто, већ им је и редослед слика готово идентичан. Човек се прво наравно у чуду пита: Па где је ту демократија и разлика у мишљењу, са којом се САД и Запад уопште толико поносе и хвале?
Нисам жалио времена ни труда, те сам ову среду и четвртак, неколикочасова седео пред телевизијским екраном и посматрао вести са Првог („ARD“) и Другог немачког ТВ-програма („ZDF“), затим британског „BBC“, америчког „CNN“, француског Првог ТВ-програма и енглеског "Sky News“. Свима њима је била ако не прва, онда друга вест: „Пред судом УН у Хагу почело је суђење против генерала Младића“. Тон кога је наша публика већ много пута чула последњих година преко ТВ-Б92, али на жалост и од РТС-а, познат је нашој јавности, па није потребно да га понављам. Уосталом њега отворено заступа и преко скупштинске говорнице политичка партија у Србији, а име јој је ЛДП.
Највеће европске и америчке ТВ-станице прво прикажу српског генерала у судници, где он каже да „није крив“. Камера затим "одлута" у Сребреницу и сниме шуму муслиманских гробова. Порука је јасна: „Видите овог бешћутног човека. Још има дрскост да тврди да је невин! Зар то није монструм?“ „Сиененова“ камера се после тога нашла у центру Сарајева и пита једну старију муслиманку: „Како се сада осећате, када сте чули да је најзад почело суђење Ратку Младићу?“ Њен одговор: „Одлично. Хвала Америци, да је тог Србина довела у Хаг.
Порука је јасна. Вашингтон је постигао циљ. Најзад је нашао муслимане, који воле Сједињене Државе. Чињеница јесте да америчка политика, због јасне произраелске политике, против себе је добила готово цео исламски свет, а он је веома бројан. Рачуна се да данас муслимана у свету има преко једне милијарде. Ову чињеницу не може да игнорише ниједан реалан политичар. Зато је службеном Вашингтону било важно да пронађе исламску земљу, где људи „машу“ са америчком заставом, где су дакле грађани Сједињених Држава добродошли. И нашли су их: у Босни, на Космету. Али и у Бахраину, где је владарска кућа проамеричка сунитска, а огромна већина становника су антиамерички, проирански шиити.
Мој став се у потпуности подудара са недавном изјавом норвешког дипломате Столтембергом, да је Запад у свакој прилици подржавао босанске муслимане, док је српске жртве настојао да умањи или потпуно прећути.
У тој дакле, заглушујућој буки, где се непрестано вришти: „Срби“, „Сребреница“, „ужас“, „геноцид“, „српска војска“, „генерал Ратко Младић“, од већих светских медија само је једна смогла снаге и храбрости да се супростви овој хистерији. А то је руска телевизија „RT“, „Русија данас“ – „Russia Today“. Редакција московског студија укључила се у један београдски ТВ-студио, где је разговарала са генераловим сином Дарком Младићем. Основно је правило да се чује «и друга страна». Када су Срби у питању, Запад је изгледа заборавио на то правило. Дарко Младић је говорио полако, одмерено и аргументовано. Словом, имам утисак да је генералов син добро и убедљиво заступао не само свог оца, већ и српску ствар.
