Idemo na sledeci nivo. Fantazije.
Imam zelju go da setam ulicom.
Da mi kita landara na vetru. Da prolazim pored ljudi tako.Gledam ih u oci ako oni mene pogledaju. Babe, zene, stari mladi, policija, banke....Nije da bih izazivao nekoga. Vec zbog oslobdajajuceg osecaja. Kao oni likovi sto protrce goli u sred utakmice. Znam da to nikada necu uraditi. Ali sama pomisao na to da sam go kao zivotinja u nekom urbanom mestu... kao golub, kao dzukela. Osecaj osbodjenja. Pitas li se koliko su ti ti donji delovi puta osetili topao letnji vetar, kisu, cak i sneg? Ili da te svet vidi onakvim kakav jesi. I da sebe prihvatis zbog toga i osetis kao zivotinja- covek.
Jesmo li mi svesni koliko smo mi pritisnuti od drustva?
Sta je to drustvo? Kao nekakav entitet. Omnipotentna sila.... Kao nagrada i kazna, kao religija.
Sakrij kitu da se ne vidi, pokazi ruke, pokazi nos.Tako je... dobro, poslusno shtene za primer.
Ipak sve to mogu da zamislim i dobijem deo tog osecaja.
Ajmo manijaci. hihihih waga waga.
