Grobnice iz bronzanog doba

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
70.988

Elitne grobnice iz Bronzanog doba pune zlata i dragog kamenja su „među najbogatijim pronađenim u Mediteranu“​

Očigledno bogatstvo tih grobnica ima osnovu u tamošnjoj proizvodnji bakra, za kojim je postojala velika potražnja u to vreme radi prozvodnje bronze​

Stotine drevnih artefakata, uključujući lente od čistog zlata, iskopane su iz elitnih grobnica iz Bronzanog doba na mediteranskom ostrvu Kipar.
Ti nalazi pokazuju veliko bogatstvo ljudi zakopanih tamo, koje je bilo zasnovano na trgovini bakrom – bitnom metalu koji je tada korišćen za proizvodnju bronze.

Artefakti uključuju mnoge koji su doneti na Kipar iz drugih velikih kultura u tom regionu, uključujući Minojce na Kritu, Mikenjane u Grčkoj i drevne Egipćane.
Arheolog Peter Fišer, profesor emeritus na Univerzitetu u Geteborgu, kaže da uvezeni predmeti potvrđuju obim mediteranske trgovine tokom kasnog Bronzanog doba, između otprilike 1640. i 1050. godine pre nove ere.
„Brojni pronalasci zlata, najverovatnije uvezenog iz Egipta, ali uglavnom sa minojskim obeležjima, pokazuju da su Egipćani dobijali bakar zauzvrat“.


Arheolozi su takođe našli obične predmete, kao što su riblje kosti slatkovodnog grgeča iz Nila. „Došli su ili na egipatskim brodovima ili sa kiparskim posadama koje su se vraćale, što ukazuje na intenzivnu trgovinu između tih kultura“, rekao je Fišer.

Bogati bakrom

Fišer i njegove kolege od 2010. iskopavaju trgovački centar iz Bronzanog doba kod džamije Hala Sultan Teke na južnoj obali Kipra, a elitne grobnice su otkrili ranije ove godine.
Dve grobnice su bile napunjene sa više od 500 artefakata, uključujući grnčariju sa Krita, Grčke i Sardinije; ornamente napravljene od ćilibara sa Baltika; drago kamenje kao što je plavi lapis lazuli iz Afganistna i crveni karneol iz Indije; bronzana ogledala; kao i bodeže, noževe i koplja.
Nekoliko predmeta je bilo napravljeno od slonovače i specifične glazirane keramike zvane fajans, poreklom iz drevnog Egipta.

Među najizuzetnijim artefaktima su zlatne dijademe sa reljefima bikova, gazela, lavova i cveća.
Iako se čini da su urađene u minojskom stilu, dijademe su verovatno napravljene u Egiptu tokom 18. dinastije, otprilike između 1550. i 1295. godine pre nove ere – i možda u vreme faraona Ehnatona i Nefertiti.
Fišer kaže da je bogatstvo ostrvske elite bazirano na kontroli nad rudnicima bakra u planinama Trodos na zapadu Kipra. Bakar je mešan sa kalajem radi pravljenja bronze, tako da je postojala velika potražnja za njim.

Te grobnice su „među najbogatijima koje su pronađene u mediteranskom regionu“. Dragoceni artefakti iz gbobnica kazuju da su njihovi okupanti vladali gradom koji je bio centar trgovine bakrom u periodu 1500-1300. pre nove ere. U to vreme je Kipar bio „stecište“ kultura, najverovatnije dominirajući trgovinom u istočnom Mediteranu.
Porodične grobnice
Istraživači su otkrili elitne grobnice odmah izvan velikog drevnog grada kod kompleksa Hala Sultan Teke koristeći magnetometre, koji mere geomagnetno polje radi otkrivanje gde je u prošlosti bilo poremećaja pod zemljom.

Svaka grobnica je imala nekoliko komora povezanih sa površinom putem uskog prolaza; i sadržale su ostatke nekoliko ljudi, uključujući ostatke žene sahranjene pored jednogodišnjeg deteta.
Moguće je da su grobnice bile kraljevske, ali se malo zna o obliku bladavine na Kipru u to vreme, kaže Fišer. „Grobnice su očigledno porodične grobnice…porodica ostaje zajedno u zagrobnom životu“.
Fišer kaže da će istraživači koristititi analizu DNK u pokušaju da utvrde u kakvim su vezama bili ljudi sahranjeni u tim grobnicama, dok bi analiza proporcija različitih izotopa (nuklearnih oblika) stroncijuma u kostima mogla baciti svetlo na njihovo geografsko poreklo.
„Imamo preliminarne rezultate koji potvrđuju multikulturalnost stanovnika kompleksa Hala Sultan Teke“, rekao je on.
https://nauka.telegraf.rs/arheo-ist...u-medju-najbogatijim-pronadjenim-u-mediteranu
 

Back
Top