Quantcast

Grindelwald (poezija)

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Ovde ću stavljati svoju poeziju. Da ne bih stvarao hiljadu blogova za svaku od pesama.

Обећавам

Обећавам да те никада повредити нећу,
Да ћу ти донети једино радост и срећу.
Обећавам да ћу бити ту онда када падаш,
Помоћи ти да заједно животне муке савладаш.

Обећавам да лаж нећеш чути са усана мојих,
Већ добити нежне пољупце до усана твојих.
Обећавам да ћу ти пружити све што је до мене,
Да бих љубав нашу неговао као најлепше семе.

Ходајмо заједно цветним ливадама без краја,
Док прелепа тишина нашу љубав јача и осваја.
Покидајмо све окове, будимо будаласти као деца,
Волимо се, грлимо се док је сунца и месеца.

Обећавам да ћу те третирати као моју принцезу,
Јер ћу своју душу целу уложити у нашу везу.
Обећавам да ће много пољубаца у образ бити,
Обећавам да ће мојe срце само за тебе бити.
 
Poslednja izmena:

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Tragam

Tišina. Jedini preostali trag na srcu mom,
A nekad je plamtelo za crnokosom devojkom.
Sanjarim o svetovima davnim, zaboravljenim,
O trenucima lepim, večnim, neponovljivim.

Sve što je bilo lepo sada je pepeo i prah,
Njeno “Raskidamo” bolelo je i uzelo mi dah.
Mozda sam lud što je i dalje neizmerno volim,
Ne znam zašto sam sebi to mogao da dozvolim.

Tragam, neprestano lutam putevima stranim,
Tragam da tugu i bol iz srca mog odstranim.
Tišina. Nostalgija me poput munje pogađa,
Da li je to Zevs ili me Kupid strelom gađa?

Tragam, čeznem, patim zbog odluka pogrešnih,
A sećam se dana sa njom, ah, kako zgreših.
Nešto bukti u meni, plamen koji me peče,
Oprstiti mi ne bi, čak i da mi kolena kleče.

Čudno je to kako ljubav mržnja postane tek tako,
A voleli smo se, ne sumnjam nimalo u to - jako.
Ovde prestajem sa traganjem, život mora teći dalje,
A ti, zvezdo, sijaj, ovim ti Aca poslednji stih šalje.
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Posledice

Sve što imah u životu, bila je ljubav tvoja,
Uzrok mojih radosti, ali i mojeg spokoja.
Najsjajnija među svim zvezdama što sjaje,
Bez tebe uz mene samo pustoš jedino ostaje.

Male stvari su te koje ljubav zaista velikom čine,
A motriti na njih pažljivo uzdižu je u nebeske visine.
Mesto tako visoko zbog čega sve drugo izgleda malo,
Oh, Dajana, koliko mi je samo do tebe oduvek stalo.

Nisam umeo uvek to da pokažem, pa ni da cenim,
Zato se sada sa punim pravom smatram odbačenim.
To su posledice ne manjka ljubavi, već manjka svesti,
Koja će me do granica ludila tiho i sporo dovesti.

Bez obzira na duboku promenu iznutra,
Verovati mi sigurno nećeš još mnogo jutra.
Moja reč je tebi prazan pehar iz kojeg si pila,
Više ni jedna istina se u njemu danas ne uliva.

19.06.2016
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Zvono

Svake večeri, ista misao prikrada mi se iz mraka,
obuzima me, te progoni od svitanja do sumraka.
Misao na moju pokojnu ljubav, koju voleh snažno,
Guši svu sreću u meni, te mi je sada sve nevažno.

Što se više opirem, misli se sve intenzivnije bore,
Hiljade glasova prošlosti kroz sećanja mi govore.
Naše trenutke radosti, tuga je pretvorila u prah ,
A na grudima stavila teret koji mi oduzima dah.

Dane provodim u tišini, zadubljen u misli mračne,
Šetajući kroz sobe moje, tek neprimetno prozračne.
Odgovara mi tama, počeo sam da zazirem od ljudi,
A sve u nadi da će ova samoća uspeti da me izludi.

Iz misli starih, prenu me prodoran zvuk sa sprata niže,
Ko se to usuđuje da me u čas noćni iz kreveta podiže?
Osluškivao sam , te uho prislonio što je moguće bliže,
Kad gle, još prodorniji zvuk nego ranije opet pristuže.

Ta mora biti čovek, neko moju pomoć zasigurno traži,
Sumnjam da bi neko noću mogao šaljenjem da se odvaži.
Nesigurnim koracima , gotovo trapavo, ka vratima jurim,
Naglo ih otvaram i sleđen od straha nepomično zurim.

Tu nema ničega, nikakvog šuma ni traga da je neko bio,
A sasvim sam siguran, da, sasvim uveren da nisam usnio.
Isti onaj zvuk zvona, ponovio se nešto dalje u tami,
Te pođoh za njim , hipnotisan, kao da me nešto mami.

Zvono pored groba moje žene besnelo je u noći,
Živa je - pomislih u nadi da mi želi opet doći.
Dolazim ljubavi - rekoh što sam mogao tiše -
Pred očima mojim, prazan sanduk i ništa više.



16.07.2015
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Ruža

Svetlošću mladog meseca hodam putevima meni stranim,
Već odavno zalutao u traganju kako tugu da odstranim.
Godine neumoljivo teku dok na meni ostavljaju trag,
Nalik živoj mumiji bežeći zatvaram se u sarkofag.

Nekada znana lica, čak i draga, prestala su da postoje,
A devojačka srca bedemi su koji ne mogu da se osvoje.
Ljubav je tako iznenadna, uvek dolazi kada ona hoće,
Nezainteresovana koliko će prouzrokovati tuge i samoće.

U mislima mojim postoji samo jedna ruža bele boje,
Zbog koje sve druge u vrtu uzaludno mirišu i postoje.
Ovo je ruža čijoj se lepoti mogu diviti čak i u mraku,
Ruža prema kojoj osećam privlačnost izuzetno jaku.

Da sam bar pčela, te da joj mogu prići sasvim blizu,
Dozvoliti da me mirisi njeni opiju, a trnovi njeni grizu.
Ali udaljena je ona od mene, te je zato gledam izdaleka,
Jedino se nadam da će jednom ruža postati od čoveka.

Čak i da ostanem nezapažen, čak i da joj ne zapadnem za oko,
Ta ruža će zauvek zauzimati posebno mesto na piedistalu - visoko.
Njena lepota uveliko prevazilazi sjaj “Anđela” tamo gore,
Štitiću je, voleću je kako vitezovi svoje dame dvore.

Posvećeno Anđeli - 05.02.2017.
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Zajedno

Postoji nešto magično, nepojmljivo što nas dvoje spaja,
To nešto osećam gledajući tkaninu planetarnog beskraja.
U plamtećim tačkama prošlosti , ja vidim budućnost našu,
Nasmejane prilike budućnosti naše sa osmehom nam mašu.

Vođen emocijama snažnim, želim da ti nekoliko reči kažem,
Želim...želim… Ah. Koliko te samo volim želim da ti pokažem.
Život jeste patnja ali zajedno možemo pronaći mir i sreću,
Jer se duše naše samo jednom u milenijumu susreću.

Zajedno možemo deliti tugu, bol, patnju pa i radost,
Posmatrajmo zalazke sunca i mesečevu mladost.
Zajedno možemo proputovati čitavu ovu planetu,
I držeći se za ruke pokazati ljubav našu - svetu.

U očima tvojim spoznao sam svu mističnost ovog sveta,
Ali i neverovatne sličnosti između tebe i najlepšeg cveta.
Ma šta god život bacio na nas, potpuno je svejedno,
Preživećemo njegove uvrede i ostati zauvek zajedno.

9.5.2015
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Ritam života

Slušam zvuke ptica i spoznajem harmoniju pesme,
Okružen prirodom uživam u svakoj kapi vode sa česme.
Hladna je voda koju priroda pruža ali krepi i dušu i telo,
Okružen prirodom svaki dašak vetra čini da se osetim veselo.

Kada je svest prisutna, polako uviđam i spoznajem ritam života,
Jer sve je tako blisko povezano, svako od nas deo koncerta - nota.
Možda jesmo neizmerno mali, ali bez te note koncert je buka,
I kao takva, van harmonije, koncert postaje globalna muka.

Postoji nešto predivno u smeni godišnjih doba, neki muzički ritam,
Priroda je veliki učitelj zbog kojeg shvatamo da je život bitan.
Kako lišće svake godine opada, a novo, mlado, dolazi za njim,
Valja shvatiti vrednost promene jer one sa životom daju super tim.

Život je poput reke koja neprestano teče i nikada nije ista,
Jedan večiti ritam promene zbog kojeg reka i ostaje čista.
Sve u prirodi je ritam, muzika,koncert, pa i naše srce koje bije,
Dozvolimo emocijama da žive jer nijedna ne može večno da se krije.

08.05.2016
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Zagrljaj

Smatrao sam sebe najsrećnijim čovekom na planeti,
Imajući devojku koja mi je neprestano bila na pameti.
Naša ljubav bila je nešto što mnogi u životu žele i traže,
Ali samo se onim retkima, takva sreća iz prve ukaže.

Tako je, bio sam srećan u životu, znajući da je kraj mene,
Zato sam za večeras spremio njoj reči bezvremene.
Siguran sam da će prihvatiti moju prosidbu, ipak me voli,
A mesto gde ću je odvesti potpuno će je oteti kontroli.

Ne sumnjajući šta joj spreman, pošli smo na naše mesto,
Bila je to udaljena lokacija u prirodi koje smo posećivali često.
Celo veče bio sam uzbuđen, ali vešto prikrivao svoje misli,
Kakvo joj samo iznenađenje spreman, nije ni mogla da smisli.

Rekoh joj da žmuri, moram na trenutak otići po nešto,
Već sam video da sumnja, ali to nisam mogao prikriti vešto.
Otišao sam po dva bela konja, znajući da ona želi da jaše,
Kad mi se njeni zloslutni krici iza leđa glasno odzvanjaše.

Hitro sam pojurio nazad koliko sam mogao brže,
I videh dvojicu kako je noseći u rukama drže.
Istinski, ogroman teret osetih na grudima tada,
A odmah zatim kako me adrenalin savlada.

Jurio sam ka njoj, spreman na sve samo da je stignem,
I da je iz ruku tih bednika svim sredstvima istrgnem.
Dok sam dotrčao do mesta gde je auto, već su otišli u mrak ,
Nikada neću zaboraviti od tog auta poslednji svetlosni zrak.

Bes, ljutnja, mržnja, odjednom me je obuzela kao nikad do tada,
Želeo sam da da ih slomim, da znaju šta sada mojim srcem vlada.
Vrisnuo sam svim svojim bićem tako glasno da sam ostao bez glasa,
Iako željan da je pronađem, duboko u sebi znao sam da mi nema spasa.

To se pokazalo kao istina, jer mesecima nakon toga, njoj nije bilo traga,
A policija je ostala bez sredstava da se dalje nastavi bilo kakva istraga.
Poraz je bio konačan, to je bio dan kada je moje srce prestalo da kuca,
Sve vreme uništen mišlju da je ko zna gde neki nasilnik možda tuca.

Uspomene koje smo stvorili dnevno su me progonile,
I najmanji osećaj sreća za koji sam znao iz mene izgonile.
Živeo sam samo za neku novost o njoj, makar i tužnu,
Jer ipak, šta je moglo suršiti moju realnost ružnu?
Svake noći, dolazio sam na mesto gde je srce prestalo da bije,
Evocirajući sećanja na taj dan želeći da me to nekako ubije.
Pao sam na kolena, sa očima suznim i plačom iz dna duše,
Držeći prsten namenjen njoj dok me tužne misli ne uguše.

Osetih dodir po glavi, bio je nežniji i od svile,
I kad podigoh glavu, ukazaše mi se oči vile.
Bila je to ona, devojka koju mi otiše u tami,
A opet, eto nas dvoje ovde, potpuno sami.

Skočio sam i bez reči je zagrlio što sam mogao jače,
Jer bilo kakve reči sada apsolutno ništa mi ne znače.
Taj zagrljaj učinio je da mi srce kuca , da se osetim živim,
Znajući da više nikad neću ovako nešto da doživim.

20.08.2015
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Jezik lišća

Osluškivao sam lišće koje je govorilo svoju priču,
Jezikom izgubljenim, kojim se mnoga znanja stiču.
Vetar je bio tek glasnik koji poruke tiho šaje,
Poruke koje su za modernog čoveka tajna i dalje.

U svakom listu bilo je života, svaki priča za sebe,
I poznavao je ljubav, poznavao je radost bolje od tebe.
Lepota postojanja ne može se dokučiti u snu,
Potrebna je svest i spoznaja da si sada na dnu.

Svaki čovek, putem svojim, neumoljivo traga za nečim,
Ali nikako ne zna šta je to, i sve mu se čini prečim.
I tako godinu za godinom, smatra da je sreća negde tamo,
Zato gomila bogatstvo, prijatelje, još jedan dan samo.

Dobro poznata laž koja je vremenom istina postala,
Pa je tako, sve do doboke starosti, misterija ostala.
Blaženi su oni koji osluškuju reči koje vetar nosi,
Jer jednom kada spoznaju tajnu, samo im radost donosi.

20.08.2017
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Ritam

Jedan pogled, jedan trenutak i ništa više sem toga,
Dovoljan je bio da ona dopre do nežnog srca moga.
Pamtim njen prvi osmeh kao i pogled pun radosti i sreće,
Osetio sam kako se nešto u meni budi, kako se pokreće.

Ah, kako samo prelepu kosu ima, svetlo plave boje,
Kao da sam osetio da duše mogu da nam se spoje.
Dok je govorila, za mene je vreme prestalo da teče,
Duboko u sebi osetio sam da je to posebno veče.

Svaka reč sa usana njenih opijala me je više od vina,
Svaki njen dodir budio je u meni nalete adrenalina.
Nisam mogao opisati šta me je to privuklo njoj tada,
Ali znam da je ona kraljica koja mojim srcem vlada.

Postoji nešto u vezi nje što je čini drugačijom od svih,
Inspirisan time posvećujem joj svaki, ove pesme stih.
Ne znam kuca li i njeno srce ritmom kojim drthi moje,
Goco, predajem ti ključ moga srca, od sada je ono tvoje.

Godine nisu bitne kada postoji ljubav između dvoje ljudi,
Kada srce besno i ludački bije dok želi da iskoči iz grudi.
Možda neću ni biti deo tvoje životne priče, čak ni fusnota,
Ali upamti dobro, pamtiću svaki trenutak do kraja života.

A ako budem te sreće da zajedničkom rukom stvaramo sreću,
Jedno sigurno znaj, prevariti te, povrediti te ili otaviti nikada neću.
Ljubav postoji samo onda kada dozvolimo sebi da se skroz otvorimo,
Kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi i kada se jedno za drugo borimo.

Ne tražim ništa od tebe, samo želim da delimo radost, sreću, pa i tugu,
Jer znam da te ne bih nikada odbacio kako bih odabrao neku drugu.
Neka ova pesma bude dar osobi koja čini da mi srce veselo kuca,
“Želiš li mi biti devojka?” - pitanje je moje koje u tami sada svetluca.

Posvećeno Goci - 31.01.2017
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Nit

Iako nesvesni, svi mi, svakodnevno tkamo tanane niti,
Od kojih gradimo različite ornamente našeg jedinog biti.
Svaka nit je drugačija, zavisi od našeg delanja iz dana u dan,
I tek na kraju tkanja shvatimo koliko smo doprineli da bude predivan.

Možda na kraju tkanja dobijemo oduran i pohaban skup niti,
I tek onda, na kraju, shvatamo koliko bolje smo mogli živeti.
Koliko je pogrešnih niti na tom platnu koje bi smo radije isekli,
Ali vreme neumoljivo, mirno teče i ti dani su nam davno utekli.

Zato vodite računa o svakoj niti, sa punim oprezom tkajte,
Ne plašite se da živite, te punim srcem i plućima ljubav dajte.
Jer uz ljubav možete jedino pronaći sreću koju tkanje pruža,
Te će vaše jedinstveno delo tkanja biti najlepša i mirisnija ruža.

Što se snažnije vezujete za ljude ili stvari, to je nit teže iseći,
A kada spoznate slobodu, spoznali ste i pravi put ka sreći.
Neka vam život bude ritam, savršen ritam dok niti tkate,
Tada će u starosti sve niti lepe uspomene da vam vrate.

01.06.2016.
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Da ili Ne

U potpunosti obuzet mislima o njoj, moje srce plamenom gori,
I ludački kuca samo za nju, spreman da se kao vitez za nju bori.
Možda nikada ne osetim kako je to zagrliti je uza se snažno,
Pitanje da li me voli, progonime me noćima, veoma je važno.

Kada bih bar to mogao znati, moje srce bi našlo malo mira,
Za “Da” uz ritam serenade, za “Ne” uz note setnog klavira.
Postoji nešto u njenom osmehu što je predivnom divom čini,
To nešto što mi uzdahe mnoge mami i što me iznova opčini.

Ljubav je jedina lepota na svetu koja umnožava moju sreću,
Jedina stvar koja me pokreće i zato je nikad voleti prestati necu.
Kao devojka koja Bloodseeker-a u Doti vrlo često igra,
Zasigurno zna da dok sam kraj nje moje srce zaigra.

Pamtim duge kiše, praćenje grmnjavinom snažnom,
U srcu mome, ona je zauvek na mestu važnom.
Nejasan je put preda mnom, ali odvažnije njime hodam,
Uz osmehe njene, u životu ne treba ništa da dodam.

2.1.2016
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Bez tebe

Ponekad ljubav, ma koliko god snažna da je,
vremenom bledi i onda u potpunosti nestaje.
Obuzet čudnom mišlju da se to može desiti i nama,
Nalazim sebe izvan vremena, gde mi se srce slama.

“Šta ako” - pomislim iole često za jednog čoveka,
Strah i strepnja su knjige moje, čitava biblioteka.
Knjige o kojima ti nećeš ni jednu jedinu reč čuti,
Niti osetiti bol kojim te reči tih knjiga mogu ganuti.

Okrutna je sudbina, običan lopov bez časti,
Kako je samo mogla tebe od mene ukrasti.
Prisećam se očiju tvojih , tako punih sjaja,
Bol me savladava u vrtlogu patnji beskraja.

A tek osmeh tvoj , oh, kako me je samo grejao,
Bio sam nesalomiv čak i zimi dok je sneg vejao.
“Naći ćeš neku drugu” - govorilla si mi za života,
Nesvesna da ti za mene ne možeš biti fusnota.

Ne možeš biti samo beleška uspomene knjige moje,
Duše naše, ni Bog , a ni đavo, ne mogu da razdvoje.
Veza između nas snažnija je od bilo kakvog čvora,
zato što sam ja vitez, a ti lady naše ljubavi izvora.

Dani mi postaju kraći, a noći neutešno duge,
Polako tonem i nestajem u kandžama tuge.
Mazeći mačka tragam za toplinom koja mi treba,
Čujem je kako doalzi , to me anđeo smrti vreba.

“Vrati mi se” - izgovorih te reči sasvim tupo,
Potpuno nesvestan koliko to zvuči glupo.
Slomljen od bola, tuge, praznine i očajanja,
Ne bih mogao zamisliti život bez tebe, Dajana.

27.12.2014
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Pad

Revnosno sam tragao za nejasnim oblicima te priče,
Još uvek neispisane perom koju moja ruka nariče.
Kakav li me samo zaplet čeka u godinama koje dolaze,
Bojim se da želje moje nisu od onih koje prolaze.

Istinski se bojim da će priča krenuti pogrešnim tokom,
Što bi me zauvek ostavilo u ambisu dubokom.
Tako dubokom da možda ne pronađem put ka gore,
Biće to užasna priča ukoliko li je moje ruke stvore.

Ne smem izgubiti nadu, možda ta bela ptica dođe,
Inače ću gledati Anubisa kako kosku glođe.
Rastrzan sam između ideje o žrtvi i ideje o kraju,
Možda ipak ovakvim pričama nije suđeno da traju.

Ali ja želim da traje, da je i druga ruka piše,
Inače će glavni akter priče zauvek prestati da diše.
Obrt je samo jedan, ali nije u mojoj moći da njime vladam,
Verovatno ću upoznati Raziela ukoliko nastavim da padam.


Raziel je iz serijala Legacy of Kain igara. U pitanju je vampir koji je bačen u ambis i koji je hiljadama godina trunuo i patio ali nikada nije umro. To je poređenje, da ne bude zabune.
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Život

Čitav svoj život selio sam se sa jednog mesta na drugo,
Poput nekog psa lutalice, nikad ne ostajući predugo.
Stran mi je osećaj da jedno mesto svojim domom zovem,
Mesto sa kojeg bih sećanja iz detinjstva mogao da prizovem.

Čudni su putevi života, tako krivudavi i nikada sasvim jasni,
Nepredvidivost i patnja su njihov jedini saveznik - opasni.
Život me nije mazio, putevima strmim hodao sam u tami,
Prečesto nesvestan koliko sam samo blizu bio jami.

Nisam poznavao ni vrednost prijatelja, samoća je moj drug,
Oni su u moj život dolazili, a zatim odlazili i tako sve u krug.
Međutim, postoji jedna osoba, svojim bratom ga mogu zvati,
U čiju se pomoć mogu uzdati i samo najboljem sa njim nadati.

Bio je dovoljno mudar da uvidi za kojom moje srce žudi,
I da mi u trenucima prelomnim, svoju pomoć ponudi.
Zahvalnost je valuta kojom sam mogao da mu platim,
I pomen u pesmi ovoj, da mu ljubaznošću uzvratim.

Postoji jedno selo za čijim lepotama moje srce plamti,
Garevo je njegovo ime, vrlo lako se zapamti.
Pamtim večernji povetarac koji mi lice nežno dira,
Sedeći u zagrljaju devojke, hoće srce da mi eksplodira.

Pamtim duge kiše, praćenje grmnjavinom snažnom,
U srcu mome, Garevo je zauvek na mestu važnom.
Nejasan je put preda mnom, ali odvažnije njime hodam,
Uz Dajanu i Marka, u životu ne treba ništa da dodam.

31.05.2015
 

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Odluka

Danas mi je rođendan, a sedamdeset je godina iza mene,
Sedamdeset dugih godina, uništenih zbog te uspomene.
Uspomene zastrašujuće kratke, a posledica koje daleko sežu,
Dok me teški i crni okovi odluke moje u tami ne svežu.

Posle toliko godina, tek po koji obris lica još pamtim,
Od devojke koju sam voleo, a oterao rečima bahatim.
“Hoćeš li da se pomirimo” - upitala me je ozbiljnim glasom,
Odgovor koji sam joj pružio tada, pamtim sa užasom.

Neke reči ostavljaju latentni trag koji se nikada ne briše,
Reči koje ostaju i za koje postoji oproštaj: Nikada više.
Ona je nastavila život i to je ono što me noćima ganja,
Samoća me je dovela do neotresitog melanholičnog stanja.

Preslušavam iznova naše razgovore koje smo vodili tada,
Istrajan nemir tinja, hoće dušu na delove da mi raskomada.
Poslednje reči zborim pre nego što odem u večni san,
“Da bar samo znaš koliko sam ti pružio odgovor pogrešan”
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.