Grejanje: kako i od čega zavisi?

Ribar

Poznat
Poruka
9.164
Kod grejanja valja razlikovati dve stvari: utrošenu energiju (izražava se u kilovatčasovima ili kilokalorijama) i cenu utrošene energije. Pošto većinu korisnika zanima samo cena često se javljaju nesporazumi ako se, zbog nedovoljnog razlikovanja, govori o jednom a misli na drugo.

Da najpre rasčistimo šta utiče na potrošnju energije.
Sama grejna tela, ma kakva da su, imaju veoma malo uticaja na utrošak. Prema tome, zamena grejnih tela neće primetno smanjiti utrošak energije. Kako su grejna tela veoma skupa njhova se zamena radi ostvarenja neke uštede energije nikako ne može isplatiti! Sve tvrdnje da se ugradnjom drugih grejnih tela može ostvariti štednja energije čista su prevara!
Utrošak energije zavisi samo od građevinskih osobina objekta i načina njegovog korišćenja! Građevinske osobine podrazumevaju vrstu i kvalitet zidova i stolarije. Način korišćenja podrazumeva namenu i način ostvarivanja te namene - jasno je da utrošak neće biti isti ako se ulazna vrata otvore pet puta u toku dana ili sto pedeset i pet puta!

Sada treba izabrati izvor energije tako da cena bude najniža.
Pri tome opet treba sve izvore energije upoređivati u sličnim uslovima. To znači uzimati u obzir ne samo cenu same energije nego i rad koji se uz nju ulaže. Grejna tela koja se napajaju iz javnih mreža - toplotnom ili električnom energijom - ne zahtevaju praktično nikakav dodatni rad, u najboljem slučaju uključenje ili isključenje grejnog tela. Sve ostalo obavlja neko drugi!
Da bi postojala uporedivost, treba pretpostaviti da se i kod ostalih vrsta grejanja neko drugi plaćen da uradi sve!
Tek se onda dobiju uporedivi rezultati!
Ubedljivo je najjeftinije centralno grejanje iz javnih kotlarnica! Mislim da to važi za sve eks-yu države.
Odmah posle toga dolazi grejanje pomoću grejnih tela koja se napajaju električnom energijom. Pri tome je ubedljivo najjeftinije korišćenje akumulacionih peći - naravno, ako se akumulira samo u vreme jeftine energije. Važno je znati da, ako peć ne može da akumulira dovoljno toplotne nergije, nikako ne treba akumulirati u periodu skupe energije! Kada je to neophodno treba koristiti dodatnu ventilatorsku (kalorifer) ili kvarcnu grejalicu!
U manjim prostorijama, ili prostorijama koje se retko koriste, grejalice (ventilatorske ili kvarcne) mogu biti i jedini izvor grejanja. Veoma je važno da grejalice nikada ne smeju biti uključene bez nadzora! Ako se prostorija napušta, ma i najkraće vreme, grejalicu treba isključiti!
Najskuplja varijanta električnog grejanja je svakako centralno toplovodno grejanje! Međutim, upravo zato što nema već pomenutog posluživanja, i to je jeftinije nego grejanje na drva ili ugalj.
Čvrsto goriva zahteva poslugu ali se često taj trošak, iako je značajan, zanemaruje jer korisnik opslužuje peć sam. Kod svih peći na čvrsto ili tečno gorivo veoma je važno kakav je dimnjak! Loš dimnjak ne samo što otežava grejanje nego može prouzrokovati pojavu ugljenmonoksida u prostoriji! Zavisno od količine ugljenmonoksida krajnji ishod može biti i smrt korisnika!
Kod svih individualnih kotlova za centralno grejanje na čvrsto gorivo pumpu za vodu (goni vodu kroz radijatore) obavezno napajati preko invertora - uređaja koji u slučaju nestanka struje u mreži pogoni pumpu iz akumulatora. Naime, u slučaju nestanka struje voda prestane da protiče kroz kotao što prouzrokuje njegovo pregrevanje i oštećenje koje može biti znatno!

Na osnovu svega ovoga zaključujem:
- najpovoljnije je grejanje iz javne kotlarnice. Čak i sa dodatnim grejanjem u pred- i postsezoni troškovi su najmanji.
- najpovoljnije električno grejanje je pomoću akumulacionih peći. Jesu glomazne i mnogima ružne, ali omogućuju jeftino grejanje.
- najskuplje je grejanje na čvrsto gorivo kada se uzmu u obzir svi troškovi. Ako je već neizbežno najviše treba brinuti o stanju dimnjaka!

P.S. Biće mi drago da odgovorim na pitanja ako ih bude!
 
Pa i nije ti bas racunica najtacnija.
Centralno grejanje uopste nije najjeftinije za istu kolicinu toplote.
Mene grejanje na pelet izadje skoro duplo jeftinije u odnosu na centralno za istu kvadraturu (kada je u pitanu naplata po starom tj po m2) a sigurno visestruko u odnosu na naplatu centralnog preko kalorimetra.
Jeste, ja sam taj crnac koji donosi dzakove peleta iz podruma ali ako mogu da grejnu sezonu 'zavrsim' za 400e (i manje ako kupim pelet na vreme) umesto ~110K RSD koliko bi godisnje odlazilo na centralno (racunato po m2 a bilo bi mnogo gore kada krene naplata po utrosenoj energiji).
BTW..uvek mi je ostajalo peleta tako da ni od tog ulozenog ne potrosim sve uz napomenu da smo sve vreme grejali tokom zime 24/7 poslednje dve godine (od kad se grejemo na pelet) zbog cetvorogodisnjeg sina, novopridosle bebe i moje, vrlo zimogrozljive drage.

Slazem se da je lakse biti na centralnom ali je i dosta skuplje i zavisis od njih.
 
Grejem skoro dvesta kvadrata. Nema ni u najavi da će nekada biti uopšte gradjeno daljinsko grejanje. Na struju ne smem ni da pomišljam. Jedino mogu da biram izmedju bukovine i ugljena. Kuća jeste izolovana i dobra je stolarija.
Sedam tona ugljena , dva metra drva i to je to.
 
Najjeftinije grejanje je grejanje na podzemne vode.

Drugo, sve vrste grejanja koje si pomenuo i one koje nisi poput gasa i podzemnih voda izuzev grejanja iz javne kotlarnice rade onda kada vlasnik to zeli i koliko zeli. Grejanje iz javne kotlarnice radi samo kada se to svidi onima iz Beoelektrane - sto znaci van sezone nista, u sezoni nekoliko sati u toku dana u najboljem slucaju, nocu samo kada su temperature ispod -10 i kad radi kvalitet je nikakav, sto znaci masovno koriscenje dodatnih nacina grejanja i lansiranje u nebo racuna za struju jer ljudi koji vec imaju CG nemaju istovremenu i TA peci.

Kalorimetri u najavi su takodje prevara i pljacka. U stvari samo izgovor za povecanje cene grejanja 30-50%,
 
jeste grejanje toplotnim pumpama najjeftinije ali koliko smrtnika moze da isfinansira inicijalne troskove uz nadanja da ce sve funkcionisati dok sistem sam sebe ne otplati :/
sto se tice centralnog, to je ipak kako ti se zalomi...zgrade blizu toplana su i pretople pa recimo, moj kolega sa posla namerno nije heteo da menja drvene prozore koji lose dihtuju i iskrivljeni su kako se ne bi preznojavali a opet drugi se posmrzose...
 
Pa i nije ti bas racunica najtacnija.
Centralno grejanje uopste nije najjeftinije za istu kolicinu toplote.
Mene grejanje na pelet izadje skoro duplo jeftinije u odnosu na centralno za istu kvadraturu (kada je u pitanu naplata po starom tj po m2) a sigurno visestruko u odnosu na naplatu centralnog preko kalorimetra.
Već sam pomenuo da poređenje važi samo za iste uslove!
Zamisli da si sagradio kuću sa radijatorima i cevima za njihovo napajanje. Onda neko drugi - na svom placu - sagradi kotlarnicu i ti se priključiš kod njega. On brine o kotlu, o nabavci i skladištenju goriva, loženju, kvarovima i svemu ostalom.
Koliko bi trebalo da mu plaćaš?
Sasvim je sigurno da bi bilo daleko, daleko skuplje od sadašnje cene grejanja iz javne kotlarnice. Prema tome, kada se dovedu na isti nivo, moja je računica tačna.
Pomenuo sam već da niko ne računa svoj rad. Još manje računa svoj uloženi kapital. Sve to ima svoju cenu!
Ovako, ako se gleda samo izdatak za jednu sezonu, izgleda kao takmičenje do Niša, pri čemu jedan trkač polazi iz Beograda a drugi iz Aleksinca.


Najjeftinije grejanje je grejanje na podzemne vode.
Ne znam tačnu računicu ali nešto ne sagledavam kako bi se to izvelo tamo gde podzemnih voda nema.:)
Kalorimetri će svakako povisiti cenu. Da li i treba - ne znam.
 
da ali klima uedjaji rade danju a TA PEC akumulira nocu pa je jeftinije a i nije 3 puta nego malo manje.

sto se tice podzemne vode takav vid se koristi za PASIVNE KUCE i dovodi se toplota dugackim cevima i dovoljno je da podigne temperaturu na oko 20 stepeni.skupo u pocetku a posle povoljno
 
da ali klima uedjaji rade danju a TA PEC akumulira nocu pa je jeftinije a i nije 3 puta nego malo manje.

sto se tice podzemne vode takav vid se koristi za PASIVNE KUCE i dovodi se toplota dugackim cevima i dovoljno je da podigne temperaturu na oko 20 stepeni.skupo u pocetku a posle povoljno

Искомбинујеш, мало клима, мало не клима. А какве су то пасивне куће?
 
Од кад сам увео етажно грејање, спасао сам се. И финансијски и топлотно.
За сезону потрошим око 5 м3 дрва и око 500кг брикета. Дакле, причам о периоду од 01.11. до 01.04.
Температура иде од око 18 преко ноћи до 23-24 преко дана. Превасходно је урађена спољна изолација, целог објекта, замењена сва столарија, уграђена дрвена.
број грејних тела (радијатора) биран према снази котла. Систем установљен тако да уколико нестане струје, топла вода, која има особину да се креће према горе, сама циркулише до највишег радијатора. Са измењивачем у бојлеру, зимска потрошња струје у зеленој зони.
Дакле, за мене је ово најисплативије решење.
 

Back
Top