Greh van religije

[Wise Owl]

Kako psihologija gleda na pojam greha kada se izuzme postojanje Boga? Kako sa naučne strane pristupa tome i kako "sanira" ili "leči" posledice greha. Da ne bih mnogo teoretisao, evo praktičnih primera.

Da li psihologija uopšte ima u sebi pitanja morala: Prevariti ženu / muža, lišiti nekoga života, lagati druge ljude. Sve ovo utiče na ovaj ili onaj način na kvalitet života pojedinca i naravno, obrađuje se teme ovog tipa od strane različitih autora. Ali ako zanemarimo popularnu psihologiju i fokusiramo se na "pravu" psihologiju, šta psihologija kaže na sve to?

 

[xdrki]

Dobra tema.

 

[Umri_muski]

Kako psihologija gleda na pojam greha kada se izuzme postojanje Boga? Kako sa naučne strane pristupa tome i kako "sanira" ili "leči" posledice greha. Da ne bih mnogo teoretisao, evo praktičnih primera.

Da li psihologija uopšte ima u sebi pitanja morala: Prevariti ženu / muža, lišiti nekoga života, lagati druge ljude. Sve ovo utiče na ovaj ili onaj način na kvalitet života pojedinca i naravno, obrađuje se teme ovog tipa od strane različitih autora. Ali ako zanemarimo popularnu psihologiju i fokusiramo se na "pravu" psihologiju, šta psihologija kaže na sve to?

Nisam siguran da li mogu da pokrijem ceo scope , opseg takve teme..

Ali recimo ovako , psihologija pokusava , nisam siguran da li uspeva, da pokrije moral preko psihopatologije i sociopatologije, ali tu su se dohvatili paushalci i to ne rade dobro , znaci totalni buckurish...

Ista stvar je sto mi je zao je i u filozofiji...

Ali da pustimo to , mene interesuje greh , tj da li mozemo bez psihologije i bez filozofije i bez religije uraditi to sto kazes....kako gledati pojam greha svetovno?
Ja mislim da to zelis kao temu.....

 

[Sizif]

Cilj psihologije je da opiše ponašanje, da objasni ponašanje, da predvidi ponašanje, i ultimativno da time kontrolisano poboljša kvalitet života.

U tom kontekstu, ne postoji nikakav pojam "greha" u psihologiji. Postoji koncept krivice, savesti, oprosta, ali "greh" je više vezan za religiju nego za psihologiju.

 

[manem78]

Za "moralno" ponašanje koje je inače relativna kategorija ti ne treba ni religija ni nauka već minimum zdravog razuma, empatije i svesti o patnji.

 

[Jasna]

Kako psihologija gleda na pojam greha kada se izuzme postojanje Boga? Kako sa naučne strane pristupa tome i kako "sanira" ili "leči" posledice greha. Da ne bih mnogo teoretisao, evo praktičnih primera.

Da li psihologija uopšte ima u sebi pitanja morala: Prevariti ženu / muža, lišiti nekoga života, lagati druge ljude. Sve ovo utiče na ovaj ili onaj način na kvalitet života pojedinca i naravno, obrađuje se teme ovog tipa od strane različitih autora. Ali ako zanemarimo popularnu psihologiju i fokusiramo se na "pravu" psihologiju, šta psihologija kaže na sve to?

Nemaš ni u svim religijama greh. U hinduizmu i budizmu imaš dobru ili lošu karmu.

Popularna psihologija je popularna samo zato što se obraća široj publici, na način
koji ona može da razume. Dakle, ne govori ništa drugačije, već samo na drugačij
način. Ako govori drugačije onda nije popularna psihologija.

Tebe zapravo zanima kako psihologija gleda na ponašanja koja se u hrišćanstvu
smatraju grehom?

 

[Sizif]

Evo ga prost primer.

U (tradicionalnom?) hrišćanstvu je greh spavati sa osobom sa kojom nisi u braku.

U psihologiji, i uopšte van religije, ako su oboje punoletni i tako im se dopada, nikakvog problema nema.

 

[manem78]

Evo ga prost primer.

U (tradicionalnom?) hrišćanstvu je greh spavati sa osobom sa kojom nisi u braku.

U psihologiji, i uopšte van religije, ako su oboje punoletni i tako im se dopada, nikakvog problema nema.

Jos bolje ako ste oboje u braku, ali ne medjusobno.

 

[Sizif]

Jos bolje ako ste oboje u braku, ali ne medjusobno.

Ni tu psihologija ne vidi nikakav problem, ako su svi četvoro OK s tim.

 

[Wise Owl]

Nisam siguran da li mogu da pokrijem ceo scope , opseg takve teme..

Ali recimo ovako , psihologija pokusava , nisam siguran da li uspeva, da pokrije moral preko psihopatologije i sociopatologije, ali tu su se dohvatili paushalci i to ne rade dobro , znaci totalni buckurish...

Ista stvar je sto mi je zao je i u filozofiji...

Ali da pustimo to , mene interesuje greh , tj da li mozemo bez psihologije i bez filozofije i bez religije uraditi to sto kazes....kako gledati pojam greha svetovno?
Ja mislim da to zelis kao temu.....

Tvoj odgovor je adekvatan onome što sam pitao. Razumeš se u materiju. Nešto što je približno grehu jeste moral? Naravno, postoji psihologija morala (moralna psihologija).

Cilj psihologije je da opiše ponašanje, da objasni ponašanje, da predvidi ponašanje, i ultimativno da time kontrolisano poboljša kvalitet života.

U tom kontekstu, ne postoji nikakav pojam "greha" u psihologiji. Postoji koncept krivice, savesti, oprosta, ali "greh" je više vezan za religiju nego za psihologiju.

To o čemu govoriš je samo jedna grana psihologije i to bihevioralna. Ne temelji se cela psihologija na tome.

Tebe zapravo zanima kako psihologija gleda na ponašanja koja se u hrišćanstvu
smatraju grehom?

Kakav pristup ima tome. Jer takva delanja stvaraju potencijalne probleme. Tipa, žena prevari muža, on je ubije ili pretuče. Uzrok i posledica. Varanje nije definisano kao greh, to svakako. Ali kako se pristupa onda tom problemu?

 

[Wise Owl]

Kada bih pitao chatgpt o tome kako psihologija može gledati na greh, ovako veli:

Psihologija kao nauka ne koristi religiozne ili teološke termine poput "greh" u svom stručnom vokabularu, već se fokusira na ponašanja, misli i emocije kroz objektivne i empirijske metode. Međutim, psihologija može proučavati i razumeti koncepte povezane sa "grehom" kroz prizmu ljudskog ponašanja, moralnosti i psiholoških procesa.

Evo nekoliko načina na koje psihologija može pristupiti konceptu greha:

1. Moralno rasuđivanje i krivica: Psihologija proučava kako ljudi donose moralne odluke i kako se osećaju kada prekrše vlastite moralne norme. Greh se može posmatrati kao kršenje moralnih pravila koje izaziva osećaj krivice. Istraživanja pokazuju da osećaj krivice može motivisati ljude da isprave svoje greške i da se ponašaju moralnije u budućnosti.
2. Kognitivni disonans: Kada ljudi učine nešto što je u suprotnosti sa njihovim vrednostima ili uverenjima (što bi se moglo smatrati grehom u religijskom kontekstu), oni mogu doživeti kognitivni disonans – stanje psihološke nelagodnosti. Psihologija proučava kako ljudi smanjuju ovaj disonans, bilo promenom ponašanja ili prilagođavanjem svojih uverenja.
3. Samopouzdanje i samopercepcija: Psihologija istražuje kako prekršaji moralnih normi (greh) utiču na samopouzdanje i samopercepciju. Ljudi mogu doživeti sramotu, stid ili sniženo samopoštovanje kada se ponašaju na način koji je u suprotnosti sa njihovim vrednostima.
4. Religiozna psihologija: Ova oblast proučava kako religijska uverenja i prakse utiču na ponašanje, emocije i mentalno zdravlje. U ovom kontekstu, psiholozi mogu istraživati kako koncept greha, pokajanja i oprosta utiču na pojedince koji veruju u religijske doktrine.
5. Etika i moralna psihologija: Moralna psihologija proučava kako ljudi formiraju svoje moralne vrednosti i norme. Greh se može posmatrati kao kršenje ovih vrednosti. Psiholozi istražuju koji faktori (kulturološki, socijalni, lični) utiču na formiranje i održavanje moralnih normi.

 

[Владан]

Evo ga prost primer.

U (tradicionalnom?) hrišćanstvu je greh spavati sa osobom sa kojom nisi u braku.

И ако си у браку зна бити грех ако постоје односи у одређене дане када је то забрањено, нпр.средом или петком, и уопште за време поста. Мада кажу да је грех сваки однос у браку ако није са намером прављења деце, а опет има она апостолска "не браните се једно другом да вас ђаво не искушава", ако ћемо по томе може понекад опа цупа.

 

[Бран Мутимировић]

кажу да је грех сваки однос у браку ако није са намером прављења деце

Kuj to kaže, nek' je' gomna.

 

[gost 444539]

Savest. Nabiju je dvogodišnjaku u glavu. On je nosa osamdeset godina.

 

[Wise Owl]

Savest. Nabiju je dvogodišnjaku u glavu. On je nosa osamdeset godina.

Možeš li malo elaborirati ovo? Baš me interesuje.

 

[gost 444539]

Možeš li malo elaborirati ovo? Baš me interesuje.

Pitanje je kako psihologija gleda na greh. Za čoveka je greh ono što je u sukobu sa onim što su ga učili da je dobro

 

[Wise Owl]

Pitanje je kako psihologija gleda na greh. Za čoveka je greh ono što je u sukobu sa onim što su ga učili da je dobro

Dakle, čovek može imati neku subjektivnu percepciju, neki svoj moralni osećaj šta je dobro, ali onda ti drugi govore da tvoja percepcija nije ispravna i tu se javlja jaz, taj sukob u tebi i to bi definisali kao greh. To si mislio?

 

[gost 444539]

Dakle, čovek može imati neku subjektivnu percepciju, neki svoj moralni osećaj šta je dobro, ali onda ti drugi govore da tvoja percepcija nije ispravna i tu se javlja jaz, taj sukob u tebi i to bi definisali kao greh. To si mislio?

Mislio sam da ti već u prvim godinama odrede šta nije dozvoljeno i to primenjuješ celoga života.

 

[Wise Owl]

Mislio sam da ti već u prvim godinama odrede šta nije dozvoljeno i to primenjuješ celoga života.

Dobro, na to sam i mislio. Od malih nogu te vaspitaju, usade ti određene ideje šta je moralno, a šta ne i onda kada ti nešto činiš kasnije, a ne smatraš to nemoralnim, javi se sukob u tebi? Ili?

 

[gost 444539]

Dobro, na to sam i mislio. Od malih nogu te vaspitaju, usade ti određene ideje šta je moralno, a šta ne i onda kada ti nešto činiš kasnije, a ne smatraš to nemoralnim, javi se sukob u tebi? Ili?

Very one.