Графити мржње на имању Срба код Вуковара
На породичном имању Богољуба Поповића у селу Чиста Мала, у суботу је великим словима освануо графит са поруком "Четник, сели се", уз симболично слово "У".
http://www.rts.rs/page/stories/ci/s...afiti-mrznje-na-imanju-srba-kod-vukovara.html
Teror nad Srbima u nevernickom ustasistanu se nastavlja.
- - - - - - - - - -
Vest o ispisanom grafitu na imanju Bogoljuba Popovića u Čistoj Maloj sa nama je podelio Bogoljubov sin Goran koji nam se telefonski javio iz Banjaluke. Kako kaže, ne želi da ćuti o neprijatnosti, koju njihova porodica nije doživela po prvi put nakon rata, ali i iz razloga što smatra da se u jednoj demokratskoj, evropskoj državi, kakvom se smatra Hrvatska, treba otvoreno i bez straha govoriti o postojećoj netrpeljivosti i govoru mržnje koji ne prestaje.
Nakon ponovo pretrpljenog straha, Boja Popović je isti dan otputovala u Banjaluku.
– Nakon porodične slave Svetog Nikole, koju smo zajedno proslavili prošle nedelje, otac je ostao u Banjaluci, a majka otišla nazad u selo. Dogovarali smo se kako ćemo se za naš Božić svi okupiti u očevoj kući, u Čistoj Maloj, pa je ona požurila da sve pripremi za naš dolazak. U noći između petka na subotu čula je neko šuškanje, lupkanje vani, ali kako je kuća blizu glavnog puta za Vodice, nije tome davala na značaju. Kada je u subotu ujutro,ustala i izašla iza kuće imala je šta videti. Čitavom dužinom zida, nekadašnje štale, ali i na samom ulazu u dvorište, bio je ispisan grafit na kojem nam je jasno poručeno da se selimo i da nismo dobrodošli u svojoj kući i u svom selu. Kako to nije prva neprijatnost koju je doživela nakon rata, u strahu za svoju sigurnost i sva isprepadana, potražila je prevoz i isti dan se vratila kod nas u Banjaluku. Ja sam nazvao policijsku stanicu i prijavio slučaj ali su mi rekli da će uviđaj napraviti tek kada neko od nas dođe dole – osetno uzrujan priča Goran Popović.
- - - - - - - - - -
Kako ističe, ranije neprijatnosti koje su imali nisu ih odvratili od želje da obnove kuću i imanje.
– Prvih godina nakon povratka, majku je vozač izbacio iz autobusa kojim je putovala uz selo. Reči koje su joj i tada upućene, jasno su ukazivale da se radi o nacionalnoj mržnji i netrpeljivosti. I tada sam prijavio slučaj svima za koje sam smatrao da trebaju biti upućeni šta se dešava. Nedugo potom dobio sam odgovor od nadležnog autoprevoznika da to nije bio jedini slučaj žalbe ljudi iz istih razloga. Iako je za to bio odgovoran jedan čovek, vozač, smatrao sam da firma koju predstavlja mora reagovati zbog kršenja najosnovnijih ljudskih prava. Reagovali su i slična situacija se više nikada nije ponovila. Naprotiv. To nas je, na neki način, ponovo ohrabrilo da verujemo u slobodu i slobodnu državu, te smo obnovili porodičnu kuću, imanje, zasadili vinograde i masline, počeli ulagati u poljoprivredu i razmišljali o razvoju turizma u tom, danas, gotovo pustom selu iz kojeg smo otišli pre više od dve decenije i ne svojom voljom – objašnjava nam Goran.
