Gradovi za koje postoji sumnja da su ih osnovali Srbi u današnjoj Madjarskoj

[Holy1]

Dobro veče.
Autorska tema je u pitanju..

Nekima je poznato, a nekima možda i nije da su jedan od najlepših gradova u Madjarskoj - Santandreju osnovali srbi, prilikom seobe srba jedan deo srba je zastao na levoj strani dunava i u toj krivnici počeo da pravi drvene mostiće i kuće, koliko je takvih gradova i naselja po Madjarskoj tada bilo sam Bog zna..A da ne pričamo i o ranijem prisustvo slovena na tim prostorima pre dolaska Madjara.
Gotovo da nema mesta u današnjoj Madjarskoj da nije bilo srpske naseobe, a danas su ugl proterani ili asimilovani.
Zanimaju me mesta koja za koje postoje osnovne sumnje da su ih osnovali Srbi a da se nalaze na teritoriji današnje Madjarske.

Veliki pozdrav!

 

[Ortar]

Evo ti jedan kojeg su osnovali Srbi bez sumnje,

Српски Ковин или Рацки Ковин (мађ. Ráckeve — Рацкеве) је место у Мађарској, на острву Чепел, 40 km јужно од Будимпеште, у Пештанској жупанији. Данас је то мало туристичко место, веома посећено, због занимљивих историјских и културних споменика. Управно је седиште округа Српски Ковин, које обухвата још осам насеља на левој обали Дунава. Једно од њих је и место Ловра, једино са српском већином у целој Мађарској. Број становника у граду је око 10 хиљада (попис 2010. У месту и даље живи омањи број мађарских Срба.

Место је приградском железницом спојено са Будимпештом, има пристаниште, четири основне школе, гимназију и музичку школу, библиотеку, биоскоп и музеј. Главне знаменитости су православна, протестантска и римокатоличка црква као и дворац Еугена Савојског, који су споменици културе. Српска православна црква датира из 15. века и једина је српска црква изграђена у чистом готском стилу.

Из једне старе мађарске песме се види да је стари назив места (пре 1440) био Abraham Telke.[1] Затим град бива назван Мали Ковин (мађ. Kis-Keve), да би касније био назван Српски Ковин (мађ. Rác-Keve).

Појавом турских пљачкашких хорди, а поготово падом града Смедерева, Срби из Ковина били су натерани на спашавање живота и имовине. У петој деценији 15. века се велики део Срба из Ковина сели у горњи део Дунава, где близу Пеште добијају право да саграде насеље и добију исте повластице које су имали у свом слободном краљевском граду. Стигли су Срби из вароши Ковина 1439. године на Чепел. Краљ Владислав 1440. године даровао је на Чепељском острву један део земље на уживање, а задржао је припадајуће право превоза. Године 1453. краљ Владислав их дарује правом на недељни вашар, као и старе донете привилегије које су имали им потврђује. Тада је забранио деспоту Ђорђу Господару Србије (Расије) и Албаније да од слободних Ковинчана данак узима.

Богати Срби зидају 1487. године православну цркву и посвећују „Великој Госпи“ (Велика Госпојина). Поред размимоилажења око датума обнављања ове цркве чињеница је да је то данас најстарија српска православна црква у Мађарској. Ова православна црква и данас архитектонски и ликовно представља прворазредно туристичко одредиште у граду са византијским фрескама и барокним иконостасом, иако нема више служби и има мало месног становништва православне вере. Постојао је и ковински манастир, који 1777. године укинут.

Војвода Еуген Савојски, који је за време цара Леополда 1697. године код Сенте победио Турке и окончао 150-годишњу турску владавину у Мађарској је, као знак захвалности од цара, добио земљу око Српског Ковина, где је и направио велелепни дворац. Архитекта је био познати Јохан Лукас фон Хилдебрант, а дворац је довршен тек око 1720. године. Ипак војвода није био становник овог дворца, а убрзо по његовој смрти он припада Хабзбурзима. Дворац је потпуно обновљен 1980. године и претворен у конференцијски центар и хотел са 28 соба.

 

[gost 422686]

Sve su gradove na tim prostorima osnovali Srbi.

 

[Ortar]

Srpski Kovin ili ti Rackeve u samom srcu madjarske,

U Srpskom Kovinu se nalazi stara pravoslavna crkva, neko kaze da vuce korene iz 12. veka kada se raska(srpska) princeza Jelena, cerka zupana Urosa I, dosla na madjarski dvor i prakticno vladala. Poznato po tome sto je pobila gomilu madjarskih plemica.

Манастир Српски Ковин у Српском Ковину (мађ. Ráckeve) је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел, у средишту насеља Српски Ковин.

Према сачуваном предању, често занемареном, овај манастир представља средњовековну тековину и настао је у првој половини XII века. Као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161).

Након што су Турци 1439. године опсели и први пут освојили утврђено Смедерево, у два наврата су прешли Дунав, опустошили и опљачкали Ковин и сва околна насеља. Они који су избегли на време кренули су у дубину Угарске и доспели до острва Чепела на Дунаву. Угарски краљ Владислав је 10. октобра 1440. године уступио ковинским пресељеницима касноготичку цркву са капелама и звоником, па уз то, по свој прилици, одговарајући део краљевских земљишних поседа. Од тог доба до данас, на Чепелу постоји Горњи или Српски Ковин, са црквом посвећеном успењу Богородице и са капелама Св. Јована Претече и Св. Врачева Кузмана и Дамјана (прва на југоисточној, друга на југозападној страни).

Постоји могућност, да је у годинама око половине XVI века парохијска црква претворена у манастирску. За овај закључак нема непосредних доказа, али су у турском попису из 1546. године у Српском Ковину забележена три монаха и један свештеник што упућује на могућност да је уз цркву тада већ постојао манастир. За сада поуздани подаци из 1680. године, потврђују постојање манастира на Чепелском острву. У оквиру редукације манастира у време Марије Терезије, Ковински манастир је укинут 1777. године а малобројно братство, вероватно на челу са архимандритом Јосифом Станојевићем, пресељено је у манастир Грабовац а црква претворена у парохијску.

Након више од два века, ова велика светиња Срба у Мађарској поново добија статус манастира, на челу са игуманом Андрејем Пандуровићем из манастира Хиландара (погледати у галерији грамату ) који се ту настанио 26. септембра 2003. године. Додељен му је 2019. године чин архимандрита.

 

[Holy1]

Srpski Kovin ili ti Rackeve u samom srcu madjarske,

U Srpskom Kovinu se nalazi stara pravoslavna crkva, neko kaze da vuce korene iz 12. veka kada se raska(srpska) princeza Jelena, cerka zupana Urosa I, dosla na madjarski dvor i prakticno vladala. Poznato po tome sto je pobila gomilu madjarskih plemica.

Манастир Српски Ковин у Српском Ковину (мађ. Ráckeve) је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел, у средишту насеља Српски Ковин.

Према сачуваном предању, често занемареном, овај манастир представља средњовековну тековину и настао је у првој половини XII века. Као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161).

Након што су Турци 1439. године опсели и први пут освојили утврђено Смедерево, у два наврата су прешли Дунав, опустошили и опљачкали Ковин и сва околна насеља. Они који су избегли на време кренули су у дубину Угарске и доспели до острва Чепела на Дунаву. Угарски краљ Владислав је 10. октобра 1440. године уступио ковинским пресељеницима касноготичку цркву са капелама и звоником, па уз то, по свој прилици, одговарајући део краљевских земљишних поседа. Од тог доба до данас, на Чепелу постоји Горњи или Српски Ковин, са црквом посвећеном успењу Богородице и са капелама Св. Јована Претече и Св. Врачева Кузмана и Дамјана (прва на југоисточној, друга на југозападној страни).

Постоји могућност, да је у годинама око половине XVI века парохијска црква претворена у манастирску. За овај закључак нема непосредних доказа, али су у турском попису из 1546. године у Српском Ковину забележена три монаха и један свештеник што упућује на могућност да је уз цркву тада већ постојао манастир. За сада поуздани подаци из 1680. године, потврђују постојање манастира на Чепелском острву. У оквиру редукације манастира у време Марије Терезије, Ковински манастир је укинут 1777. године а малобројно братство, вероватно на челу са архимандритом Јосифом Станојевићем, пресељено је у манастир Грабовац а црква претворена у парохијску.

Након више од два века, ова велика светиња Срба у Мађарској поново добија статус манастира, на челу са игуманом Андрејем Пандуровићем из манастира Хиландара (погледати у галерији грамату ) који се ту настанио 26. септембра 2003. године. Додељен му је 2019. године чин архимандрита.

Mislim da je čak i obližnji Székesfehérvár srpski grad - STONI BEOGRAD,https://sh.wikipedia.org/wiki/Székesfehérvár

 

[Ortar]

Јелена Вукановић

Јелена Вукановић (мађ. Ilona királyné), (р. после 1109 -† после 1161) је била ћерка Уроша I Вукановића великог жупана Рашке и његове супруге Ане и супруга угарског краља Беле II Слепог.

Око 1129. године краљ Стефан II Угарски је договорио са Урошем I венчање свог рођака Беле и Урошеве ћерке Јелене. Краљ је новом брачном пару дао поседе на управљање у околини Толне. После смрти Стефан II, Бела је крунисан 28. априла 1131. године за краља Мађарске. Јелена и Бела су имали шесторо деце: Гезу, Ласла II, Стефана IV, Алмоша, Жофију и Елизабету.

Јелена је била велика помоћ своме мужу у управљању државом током његове владавине. Била је веома верна свом мужу и држави, између осталог она је била та која је 1131. године на државном савету у Араду потенцирала погубљење 68 члана мађарске аристократије која је саветовала краља Калмана да ослепи њеног мужа. Према изворима егзекуцији је присуствовао краљ Бела и Јелена, која је била тамо да би била сигурна да су непријатељи њеног супруга кажњени.

Јеленин супруг, краљ Бела II је умро 1141. године и на преесто је дошао њихов најстарији син Геза II. Међутим Јелена је задржала велики утицај у влади и уз помоћ свога брата Белоша је одржавала добре односе и мир на јужним границама краљевства. У овом периоду после смрти краља Беле, покварили су се немачко—мађарски односи и раскинута је веридба Хенрика и Жофије, Јеленине ћерке. Из овог разлога Жофија се замонашила и постала опатица у манастиру Адмонт.

У време Гезине владавине Стефан и Ласло нису били задовољни са титулама и поседима које су имали, па су потражили помоћ код царева Светог римског царства и византијских царева. За време Гезиног живота и владавине ове сплетке нису имале успеха, али је након Гезине смрти 1161. године Манојло I Комнин видео добар моменат да прошири византијски утицај у Мађарској. Помогао је да се са трона скине Стефан III а на његово место поставе прво Ласло II па после њега на кратко време Стефана IV. Ипак и поред свега Стефан III је 1163. године успео да поврати и осигура престо.

Краљица Јелена је умрла 1161. године.

 

[Ortar]

Budim, kao danasnji deo Budimpeste, je pocetkom 18. veka

Budim 1715. godine grad Budim imao je 1.539 kuća, od toga južnoslovenskih (uglavnom srpskih) 769, nemačkih 701 i mađarskih 68.
Segedin - 1720. godine, u Segedinu je bilo 193 doma, od kojih 99 srpskih

The History of Buda Castle after 1686
Written by Zoltán Fónagy

There were almost no civilians in Buda after its liberation from Turkish occupation, apart from a few Serb families from Viziváros, who returned to their houses and vineyards after the siege. In order for the town to revive a large-scale settlement of people was required. According to the Royal Military Council "it would be best to settle Germans and Catholics in the upper town [that is the Castle], and a mixture of Hungarians and Raczs (that is Serbs) in the lower town [Víziváros].

. Since only Catholics were accepted as citizens, the numerous orthodox Serbs living in the suburbs could only become protected citizens, even if they were wealthy. The majority of the population consisted of residents with no civil rights.

http://www.budavar.btk.mta.hu/en/th...-buda-castle-after-1686.html?showall=&start=1

 

[Ortar]

Nazalost Srbi malo znaju o istoriji Srba u Madjarskoj koji su uglavnom nasilno asimilovani. Srbi su bili znacajn faktor u formiranju moderne Budimpeste.

 

[Ortar]

Mislim da je čak i obližnji Székesfehérvár srpski grad - STONI BEOGRAD,https://sh.wikipedia.org/wiki/Székesfehérvár

Imao je dosta Srba. Ime mu je Beograd.

Srbi u Mađarskoj žive u nizu naselja gde obično ne čine više od 2-5% stanovništva (do 300 Srba). Ova naselja su često udaljena i nalaze se u nekoliko županija srednje i južne Mađarske (Peštanska, Čongradska, Baranjska, Bač-Kiškun), što se nepovoljno odražava na stanje srpske zajednice. U celoj Mađarskoj ima svega nekoliko naselja sa više od 100 Srba (Batanja, Lovra, Santovo, Deska, Čip).

Danas je jedino većinski srpsko mesto u Mađarskoj selo Lovra (-{Lórév}-) na Čipskom "ostrvu", zapravo Dunavskoj adi južno od Budimpešte. Najbrojnija srpska zajednica živi u Batanji (oko 350 Srba). Manje srpske zajednice mogu se i danas naći po gradovima kao što su: Budimpešta (-{Budapest}-), Sentandreja (-{Szentendre}-), Segedin (-{Szeged}-), Baja (-{Baja}-) i po manjim naseljima poput Pomaza (-{Pomáz}-), Kalaza (-{Kalász}-), Deske (-{Deszk}-), Čobanca (-{Csobánka}-), Čipa (-{Szigetcsép,}-), Santova (-{Hercegszántó}-), Siriga (-{Szőreg}-), Batanje (-{Battonya}-), Sentivana (-{Újszentiván}-), Čanada (-{Magyarcsanád}-).

Pored navedenih naselja postoji i niz drugih naselja, danas bez Srba, ali sa očuvanim svedočanstvima njihovog nekadašnjeg bitisanja, koja uključuju crkve, groblja, krstove na raskršćima, kao i brojne toponime, za koje danas mesno nesrpsko stanovništvo i ne zna šta znače. Ovo je slučaj sa nizom gradskih naselja srednje i severne Mađarske, kao i sa nekim selima Baranje i Tolne, odakle su se Srbi masovno iselili posle Prvog svetskog rata.

 

[milospv]

Evo ti jedan kojeg su osnovali Srbi bez sumnje,

Etimoloski se cita Raskeve, bukvalno grad Rashana, Рашана

 

[Holy1]

Srpski Alamaš

 

[Ројалиста]

У неким од тих градова Срби у неком тренутку јесу били већинско или једино становништво. Што се тиче оснивања тих градова, то је друго питање, и већина их је постојала и пре Срба. Угарска, поготово све оно пространство које је пало под власт Османлија, имала је значајних демографских промена. Срби су те просторе местимично полако насељавали већ од краја средњег века, па у значајнијој мери под Османлијама, на крају под патријарсима, када се Угарска ослободила од Османлија.

Префикс Рац стајао је уз већи број насеља која су била насељена Србима, с тим да је најчешће разлог додавању тог префикса било постојање истоименог места у суседству с неком другом већином. Пописи свих насеља у Угарској могу се наћи у посебним публикацијама где су побројана сва места Краљевине Угарске. Постоје већ у другој половини 18. века (в. Lexicon locorum, 1773), а могу се наћи исте такве и у 19. веку, све доступно на интернету.

На мрежи се може наћи карта једног дела Угарске, оног између Драве, Дунава и Блатног језера, на којој се могу видети називи разних места која су насељавали Срби од 16. до почетка 20. века. То је карта коју је израдио Јован Дероко као прилог материјалу о становништву Барање, с којим је српска влада 1919. отишла у Париз на мировне преговоре, где је поред осталог утврђивана и граница новог Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Spojler

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f2/Istorijska_karta_baranje.jpg