Gradonačelnik Novog Sada: Nikad neću razumjeti Srbe koji ljetuju u Hrvatskoj

Pa čitaj malo. Prežvakano milijun puta ovdje.

Nemoj to "čitaj". Ako sam ja tebi dao konkretne podatke za svoju tezu, budi toliko pristojan i priloži podatke u korist svojih tvrdnji. Ovako mi pričaš da ja sad treba da pregledam pola foruma kako bih pronašao te podatke, za koje inače ne verujem ni da postoje.
 
Pristojni ljudi ne letuju na stratištima
FZdWbjkXoAEq0_I
FZdWb-RXgAACSXG
FZdWaJKWYAAGPF3

Tako je.
 
Pa čitaj malo. Prežvakano milijun puta ovdje.

Ристић: Морамо пробудити учмале катедре за историју 20. вијека​

Након отвореног писма које су хрватски бискупи окупљени у оквирима загребачке црквене провинције, а предвођени кардиналом Јосипом Бозанићем, упутили патријарху српском Порфирију у коме су негирали злочиначку намјену и логорску функцију тзв. усташких прихватилишта за српску дјецу у Јастребарском, Сиску, Горњој Ријеци и другим мјестима, администратори Фејсбука почели су да са странице Музеја жртава геноцида на тој друштвеној мрежи уклањају сваки садржај који свједочи о страдању српске дјеце у логорима смрти формираним од стране НДХ.

Дејан Ристић (Фото: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg) -

Дејан Ристић (Фото: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg)

Указује на ову "случајност" у интервјуу за Глас Српске директор Музеја жртава геноцида из Београда Дејан Ристић, осврћући се на све чешће случајеве да се са Фејсбук странице овог музеја, уз образложење како се ради о "непримјереном садржају", уклањају фотографије које свједоче о томе какву су судбину доживјела отета и заробљена дјеца из козарачког краја током НДХ.

- Наша Фејсбук страница чији је досег око 250.000 људи постала је значајна образовна платформа. Иако се наше објаве постављају свакодневно, оне наилазе на веома селективну реакцију администратора. То закључујемо на основу тога што се селективно уклањају фотографије и текстуални садржаји и то искључиво они који свједоче о страдању ове дјеце. Могуће да је у питању реакција аутоматизованог програма који уклања фотографије дјеце за које је оцијењено да крше стандарде те друштвене мреже. Али чини ми се да је много извјесније то да су овакви поступци посљедица крајње селективне примјене тих стандарда када је у питању Фејсбук страница Музеја жртава геноцида - каже Ристић.

Много тога смо пропустили, каже Ристић, да учинимо у претходним деценијама и сада жањемо оно што смо тада сејали.
- Сада плаћамо најскупљу могућу цијену наше вишедеценијске неодговорности и незаинтересованости за систематско, искључиво научно и објективно бављење темом геноцида почињеног над Србима на цјелокупној територији НДХ. Са посебном забринутошћу бих указао на то да од 1945. до данас ни на једном универзитету у Србији није одбрањен ниједан докторат о Јасеновцу - каже он.
Истиче да одговорност за ту поразну чињеницу искључиво лежи на оним професорима који су као јегуље деценијама веома успјешно избјегавали да се баве једном од најзначајнијих и најтрагичнијих тема националне прошлости претходног вијека, али и све до данас отежавали или чак и потпуно онемогућавали историчаре млађе генерације да се посвете научним истраживањима теме геноцида почињеног над Србима у НДХ.

- Они су и данас присутни у јавности чиме је створен потпуно неутемељен утисак да су се управо они бавили том темом иако иза себе немају ниједан објављен научни рад на ову тему. Дакле, морамо бити свјесни тога и јавно и одлучно указати на оне који су за њу искључиво одговорни - сматра Ристић.

Наглашава да је потребно интензивно радити на окупљању и даљем научном усавршавању младих историчара који би се интензивно, континуирано и систематски бавили овом темом.
- Музеј жртава геноцида то чини и за сада је једина установа на српском етничком простору која стипендира младе стручњаке који се опредјељују да се овом темом баве у оквиру својих академских докторских студија у Србији и иностранству. То, међутим, није довољно. Потребно је "пробудити" поједине учмале катедре за националну историју 20. вијека на универзитетима у Србији како бисмо сви скупа, сложно и искључиво на основу заједничких активности, убрзано побољшали ово забрињавајуће стање. Желим да нагласим и то како је потребно да много мање причамо, а много више радимо у домаћој и међународној научној заједници како би тема геноцида почињеног над Србима у НДХ коначно престала да буде предмет интересовања малобројних стручњака и постала професионална и морална обавеза читаве плејаде експерата у разним областима. Наш музеј ће наставити да даје свој допринос објективном и научном сагледавању те теме, као и убрзаном умрежавању релевантних установа. На одговорнима у тим установама је да коначно покажу свијест и савјест - сматра Ристић.
Када је ријеч о томе што поједине хрватске државне институције узимају све више учешћа у овој ревизији историје Ристић каже да таква појава мало кога упућеног може да зачуди.
- Музеј жртава геноцида пажљиво прати ту појаву и њене погубне посљедице те покушава да одлучно и правовремено дјелује. Но, требало би имати у виду да је у Хрватској то државни пројекат иза кога стоје тамошње власти, а у који су активно укључене бројне установе, утицајни сегменти Римокатоличке цркве у Хрвата, медији, удружења, док се у Србији темом геноцида почињеног над припадницима нашег народа у НДХ континуирано и систематично бави искључиво Музеј жртава геноцида. Признаћете и сами да је то поприлично неравноправна борба. Нешто попут савременог Давида и Голијата. Уколико желимо да се трајно одупремо тим и таквим ревизионистичким тенденцијама које долазе из Загреба неопходно је да се окупимо око Музеја жртава геноцида и да дамо снажан одговор утемељен у чињеницама и њиховој научној интерпретацији - каже Ристић.
На итање са ли у контексту ове приче можемо посматрати и забрану доласка предсједника Србије Александра Вучића у Јасеновац сматра да је шири контекст истрајних и континуираних покушаја дјелимичне или потпуне ревизије, односно потпуне негације геноцида почињеног над Србима на подручју НДХ многима веома очигледан и несумњив.
- У том смислу је, нажалост, потпуно очекивана антицивилизацијска и противправна реакција хрватских власти које су недавно забраниле предсједнику Србије, непосредном потомку жртава тог истог геноцида, да посјети највеће и најтрагичније стратиште српског народа у читавој нашој националној историји - закључио је Ристић.
 

Ристић: Морамо пробудити учмале катедре за историју 20. вијека​

Након отвореног писма које су хрватски бискупи окупљени у оквирима загребачке црквене провинције, а предвођени кардиналом Јосипом Бозанићем, упутили патријарху српском Порфирију у коме су негирали злочиначку намјену и логорску функцију тзв. усташких прихватилишта за српску дјецу у Јастребарском, Сиску, Горњој Ријеци и другим мјестима, администратори Фејсбука почели су да са странице Музеја жртава геноцида на тој друштвеној мрежи уклањају сваки садржај који свједочи о страдању српске дјеце у логорима смрти формираним од стране НДХ.

Дејан Ристић (Фото: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg) -

Дејан Ристић (Фото: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg)

Указује на ову "случајност" у интервјуу за Глас Српске директор Музеја жртава геноцида из Београда Дејан Ристић, осврћући се на све чешће случајеве да се са Фејсбук странице овог музеја, уз образложење како се ради о "непримјереном садржају", уклањају фотографије које свједоче о томе какву су судбину доживјела отета и заробљена дјеца из козарачког краја током НДХ.

- Наша Фејсбук страница чији је досег око 250.000 људи постала је значајна образовна платформа. Иако се наше објаве постављају свакодневно, оне наилазе на веома селективну реакцију администратора. То закључујемо на основу тога што се селективно уклањају фотографије и текстуални садржаји и то искључиво они који свједоче о страдању ове дјеце. Могуће да је у питању реакција аутоматизованог програма који уклања фотографије дјеце за које је оцијењено да крше стандарде те друштвене мреже. Али чини ми се да је много извјесније то да су овакви поступци посљедица крајње селективне примјене тих стандарда када је у питању Фејсбук страница Музеја жртава геноцида - каже Ристић.

Много тога смо пропустили, каже Ристић, да учинимо у претходним деценијама и сада жањемо оно што смо тада сејали.
- Сада плаћамо најскупљу могућу цијену наше вишедеценијске неодговорности и незаинтересованости за систематско, искључиво научно и објективно бављење темом геноцида почињеног над Србима на цјелокупној територији НДХ. Са посебном забринутошћу бих указао на то да од 1945. до данас ни на једном универзитету у Србији није одбрањен ниједан докторат о Јасеновцу - каже он.
Истиче да одговорност за ту поразну чињеницу искључиво лежи на оним професорима који су као јегуље деценијама веома успјешно избјегавали да се баве једном од најзначајнијих и најтрагичнијих тема националне прошлости претходног вијека, али и све до данас отежавали или чак и потпуно онемогућавали историчаре млађе генерације да се посвете научним истраживањима теме геноцида почињеног над Србима у НДХ.

- Они су и данас присутни у јавности чиме је створен потпуно неутемељен утисак да су се управо они бавили том темом иако иза себе немају ниједан објављен научни рад на ову тему. Дакле, морамо бити свјесни тога и јавно и одлучно указати на оне који су за њу искључиво одговорни - сматра Ристић.

Наглашава да је потребно интензивно радити на окупљању и даљем научном усавршавању младих историчара који би се интензивно, континуирано и систематски бавили овом темом.
- Музеј жртава геноцида то чини и за сада је једина установа на српском етничком простору која стипендира младе стручњаке који се опредјељују да се овом темом баве у оквиру својих академских докторских студија у Србији и иностранству. То, међутим, није довољно. Потребно је "пробудити" поједине учмале катедре за националну историју 20. вијека на универзитетима у Србији како бисмо сви скупа, сложно и искључиво на основу заједничких активности, убрзано побољшали ово забрињавајуће стање. Желим да нагласим и то како је потребно да много мање причамо, а много више радимо у домаћој и међународној научној заједници како би тема геноцида почињеног над Србима у НДХ коначно престала да буде предмет интересовања малобројних стручњака и постала професионална и морална обавеза читаве плејаде експерата у разним областима. Наш музеј ће наставити да даје свој допринос објективном и научном сагледавању те теме, као и убрзаном умрежавању релевантних установа. На одговорнима у тим установама је да коначно покажу свијест и савјест - сматра Ристић.
Када је ријеч о томе што поједине хрватске државне институције узимају све више учешћа у овој ревизији историје Ристић каже да таква појава мало кога упућеног може да зачуди.
- Музеј жртава геноцида пажљиво прати ту појаву и њене погубне посљедице те покушава да одлучно и правовремено дјелује. Но, требало би имати у виду да је у Хрватској то државни пројекат иза кога стоје тамошње власти, а у који су активно укључене бројне установе, утицајни сегменти Римокатоличке цркве у Хрвата, медији, удружења, док се у Србији темом геноцида почињеног над припадницима нашег народа у НДХ континуирано и систематично бави искључиво Музеј жртава геноцида. Признаћете и сами да је то поприлично неравноправна борба. Нешто попут савременог Давида и Голијата. Уколико желимо да се трајно одупремо тим и таквим ревизионистичким тенденцијама које долазе из Загреба неопходно је да се окупимо око Музеја жртава геноцида и да дамо снажан одговор утемељен у чињеницама и њиховој научној интерпретацији - каже Ристић.
На итање са ли у контексту ове приче можемо посматрати и забрану доласка предсједника Србије Александра Вучића у Јасеновац сматра да је шири контекст истрајних и континуираних покушаја дјелимичне или потпуне ревизије, односно потпуне негације геноцида почињеног над Србима на подручју НДХ многима веома очигледан и несумњив.
- У том смислу је, нажалост, потпуно очекивана антицивилизацијска и противправна реакција хрватских власти које су недавно забраниле предсједнику Србије, непосредном потомку жртава тог истог геноцида, да посјети највеће и најтрагичније стратиште српског народа у читавој нашој националној историји - закључио је Ристић.
U Srbiji nema istraživačkog rada na tu temu jer to direktno ugrožava karijere ljudi stasalih u SFRJ na dogmama komunističke partije, potom to samo nastavili nakon raspada, a sada su na visokim funkcijama. Ispalo bi da su imali promašen neprofesionalna radni vijek. Politici isto odgovara da se nekadašnje dogme nastave koristiti u dnevnopolitičke svrhe.
Muzej genocida u Beogradu, koji za sebe tvrdi da jedini među Srbima se bave istraživačkim radom na tu temu, je već svojim tvrdnjama o više nego 10x manjim srpskim žrtvama Jasenovca kontra službene politike koja tvrdi 700 000, 800 000 pa sve do 1,5milijuna ubijenih sami Srba u Jasenovcu.
Zabrana Vučiću dolaska u SP Jasenovac je samo na tom tragu, gdje on, kao dokazani neprijatelj Hrvatske, često govori dokazane laži na temu 2.sr. zbog svojih političkih ciljeva.
Zašto bi se takvome dopuštalo da radi šou pred kamerama svoje televizije na mjestu pijeteta žrtava logora?
 
photo_2022-08-14_10-43-31.jpg


На Корчули, у Хрватској претучена је особа из Београда која је била ту на одмору.

- Док су ме крвнички тукли, говорио сам им да туку погрешног човјека и да се не знам тући, да су јачи. Али нису престајали. Кад су коначно завршили са иживљавањем и пустили ме, понадао сам се да се агонија завршила. Међутим, однекуд се појављује онај возач комбија и свом ме силином удара у главу. Момци који су ме тукли улазе у аутомобил БМW X5 дубровачких таблица и бјеже, а ми зовемо полицију - каже мушкарац.

Дан касније претучени Београђанин добио је пријетње преко Инстаграма.

"Пријетили су ми да не долазим више на Корчулу. То само значи да су моји подаци процурили негдје, или из полиције или из болнице, јер ником другом нисам давао податке" .
 

Gradonačelnik Banje Luke: Idem na more i u Hrvatsku i Crnu Goru​

1660466840-1660464635-gsh-750x519.jpg
Izvor: N1

Na pitanje što ga najbolje opisuje kao čovjeka, odgovara spontanost.
“Tu sam ono što sam ja. Živim svoj život, posebno u politici. Netko sam tko je kao mlad ušao u politiku i to iz bogate obitelji. Ne trebaju mi novci. Moja je obitelj poznata po dobrom”, rekao je Draško Stanivuković.

Video o asfaltu​

Rekao je i da mu je na početku bilo neobično što je popularan, a danas ga prepoznaju svugdje.
“Prepoznaju me i van BiH. Idem na more i u Hrvatsku i Crnu Goru. Obožavam svaki dio Balkana”, kaže.
Govoreći o svojim počecima i ulasku u politiku, prisjećajući se videa i aktivnosti na društvenim mrežama, rekao je da je sve drugačije bilo jer je bio mlad, te da danas neke stvari ne bi napravio.
“Bio sam ponosan na video o asfaltu, ali danas to ne bih napravio kad sam gradonačelnik. Zbog svega toga što radim atipičan sam političar. Ne volim klišej, volim da je na moj način”, ističe.
Govoreći o projektima s kojima je zadovoljan dok je gradonačelnik, rekao je da da su “izgradili pozornicu na kojoj svatko može reći što hoće, besplatni udžbenici, vrtići, stipendije, napravili najvažnije putne infrastrukturne projekte….”

Posjeta i džamiji i crkvi​

Naglašava i da se nakon 20 godina gradi nova škola u Banjoj Luci, ali i da je jedini grad koji je platio legalizaciju vjerskih objekata.
“Posjetio sam i džamiju i crkvu, želim biti u Banjoj Luci gradonačelnik svima”, rekao je, dodajući da je “najveći neprijatelj Banje Luke jedan dio vijećnika iako nisu rođeni u ovom gradu, žive u ovom gradu. Nisu neprijatelji ni Zagreb, ni Federacija BiH”.
 
Mnogi nemaju ni ker za sta da ih ujede pa pisu ne bi ovo ili ono...
Ali ja sam to sve videla, boravila i nekada obozavala Opatiju i Rijeku, Dubrovnik isto, Pulu i Rovinj manje vise iako su omiljena letovalista Srba koji vec idu tamo, ali sada nista, osecam se kao da su kamen sto i jesu. Albaniju nisam videla a za nju i ne treba mnogo novca. Jednostavno ne bih isla u Hrvatsku zbog takvih kao ti, izmedju ostalog, od kojih osecam samo hladnocu i prema kojima osecam samo hladnocu, i nemam sta tamo da trazim, ne privlaci me nista jer sva ta mesta cine i ljudi.
 
Ali ja sam to sve videla, boravila i nekada obozavala Opatiju i Rijeku, Dubrovnik isto, Pulu i Rovinj manje vise iako su omiljena letovalista Srba koji vec idu tamo, ali sada nista, osecam se kao da su kamen sto i jesu. Albaniju nisam videla a za nju i ne treba mnogo novca. Jednostavno ne bih isla u Hrvatsku zbog takvih kao ti, izmedju ostalog, od kojih osecam samo hladnocu i prema kojima osecam samo hladnocu, i nemam sta tamo da trazim, ne privlaci me nista jer sva ta mesta cine i ljudi.
Ni ja ne bih ali ne iz istih razloga.
Sto dalje od balkanske rulje pa tako i Srba i Hrvata.
 
Ni ja ne bih ali ne iz istih razloga.
Sto dalje od balkanske rulje pa tako i Srba i Hrvata.

Porodica srpska nasla svoju otetu kucu na moru koju su licno zidali i gradili, na bookingu da je izdaje hrvatski branitelj koji im je oteo imovinu uz podrsku hrvatske drzave.

U kuci i dalje njihov namestaj iz 1989.

A sto je najgore po komentarima takvih ima koliko hoces

 
Poslednja izmena:
Srbi prvaci u lažima i krivotvorenju! :lol: Iza te četvorice su vatrogasac i policijac. To je neko uhićenje u pitanju. Je l te sramota tako jadno lagati, ha?
Hrvati prvaci u lažima i krivotvorenju! U Vukovaru poginulo 600 vojnika JNA i teritorialne odbrane, JNA izgubila 32 tenkova i ostalih oklopnih vozila i 2-3 aviona a pohrvaćeni Vlasi uvećali gubitke za 30 puta. Isto je sa Odžakom.
 
Polako! Srbi su plašljiva stvorenja. Pomalo se adaptiraju na nepoznatu okolinu, ali kad vide da ih nećemo pojesti, počet će dolaziti na ljetovanje u većem broju. Zasad dolaze najhrabriji, najoptimističniji primjerci, a potom će počet stizati i nevjerne Tome. Četnike zadržite slobodno kod sebe. Takvi nam ne trebaju. :D
Izgleda da su upravo takozvani Hrvati ili pohrvaćeni Vlasi, Romi i Turci plašljiva stvorenja. Svega nekoliko stotina srpskih trećepozivaca našamarilo hrvatske postrojbe - 42. "Vražju diviziju" i 16. korpus austrougarske vojske. 16. korpus (sve sami takozvani Hrvati i Bošnjaci) imao više vojnika, topova i mitraljeza od cele srpske 3. armije. Srbi su vam u potpunosti razbili vašu najelitniju postrojbu - puk Bana Jelačića. Austrougarska 5. armija u čijem sastavu su bile hrvatske postrojbe iz Hrvatske je imala preko 60% gubitaka pa su ju zbog toga Austrougari ugasili 27. decembra 1914. godine. Po broju Hrvata, učesnika neke bitke, one bitke u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata svakako jesu najveće ali i najveći, najsramniji, najkrvaviji, najžešći u "dugoj" hrvatskoj povijesti.
 
Izgleda da su upravo takozvani Hrvati ili pohrvaćeni Vlasi, Romi i Turci plašljiva stvorenja. Svega nekoliko stotina srpskih trećepozivaca našamarilo hrvatske postrojbe - 42. "Vražju diviziju" i 16. korpus austrougarske vojske. 16. korpus (sve sami takozvani Hrvati i Bošnjaci) imao više vojnika, topova i mitraljeza od cele srpske 3. armije. Srbi su vam u potpunosti razbili vašu najelitniju postrojbu - puk Bana Jelačića. Austrougarska 5. armija u čijem sastavu su bile hrvatske postrojbe iz Hrvatske je imala preko 60% gubitaka pa su ju zbog toga Austrougari ugasili 27. decembra 1914. godine. Po broju Hrvata, učesnika neke bitke, one bitke u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata svakako jesu najveće ali i najveći, najsramniji, najkrvaviji, najžešći u "dugoj" hrvatskoj povijesti.
Srbi se najviše boje istine i Hrvata.
 
Porodica srpska nasla svoju otetu kucu na moru koju su licno zidali i gradili, na bookingu da je izdaje hrvatski branitelj koji im je oteo imovinu uz podrsku hrvatske drzave.

U kuci i dalje njihov namestaj iz 1989.

A sto je najgore po komentarima takvih ima koliko hoces

I u tu glupost mi bi sad kao trebali vjerovati? Hajde da si rekao stan, pa hajde, to bi možda i povjerovali. Ali kuća? Aha, kak da ne.
Jedino ako je nešto na crno, pa nema ni kupoprodajni ugovor za zemlju, a onda naravno ni građevinsku dozvolu, niti išta.
Jbg, pojeo vuk magare. Više sreće drugi put. Valjda mislio zajebati državu, pa se on sam zajebo. :mrgreen:
 
Srbi se najviše boje istine i Hrvata.
Hrvati (pohrvaćeni Vlasi, Romi i Turci) su u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata doživeli najveće poraze u svojoj sramnoj povijesti. One bitke u Srbiji, po veličini, broju učesnika Hrvata, po žešćini, po gubicima, svakako jesu najveće bitke ali i najveći, najgori porazi u "dugoj" hrvatskoj povijesti. Koliko su takozvani Hrvati loši borci govori podatak, da je svega nekoliko stotina srpskih trećepozivaca odbilo sve napade pohrvaćenih Vlaha iz 42. divizije, kao i 16. (sve sami takozvani Hrvati i Bošnjaci) korpusa austrougarske vojske, sa 80-100 000 ljudi, 54+ mitraljeza i 88+ topova. A samo 16. korpus je imao toliko vojnika, topova i mitraljeza kao celokupna srpska 3. armija. Samo za mesec dana u srpskom zarobljeništvu se našlo preko 100 hiljada takozvanih Hrvata. A hrvatske postrojbe iz Hrvatske (13. korpus, 42. i 29. divizija), kao i ostale jedinice austrougarske 5. armije imale su tolike gubitke, da je 5. armija nestala 27. decembra 1914. Samo na Vrače Brdu više od 30 hiljada Hrvata i Bošnjaka zagnojilo je Srbiju. Vražja divizija pohrvaćenih Vlaha, Roma i Turaka svaki dan na srpskom ratištu izgubila je u proseku 2 000 vojnika i 40 oficira. Vlaška pukuvnija pohrvaćenog Vlaha Bana Jelačića samo u jednoj akciji izgubila je 673 pripadnika. Pukovnik Brka i njegovi Gvozdenjaci razbili Hrvate na paramparčad.

U mitrovdanskoj ofanzivi 1992, 100 hiljada takozvanih Hrvata i Bošnjaka iz sastava "regularne" hrvatske vojske, HOS-a, HVO-a i Armije RBiH, uz podršku tenkova, topova, minobacača, višecevnih bacača raketa, izgubilo protiv Nevesinjske brigade Vojske Republike Srpske koja je imala svega 4 500 vojnika i šačice Šešeljevih dobrovoljaca.

U operaciji Una 95, 1 500 Srba porazilo preko 10 000 Hrvata iz "elitne", profesionalne 1. i 2. gardijske brigade.
 
Srpskih turista srpskog etničkog porekla u Hrvatskoj je nekoliko hiljada, možda i manje, a pohrvaćeni Vlasi, Romi i Turci u propagandne svrhe sve osobe iz Srbije koje letuju u genocidnoj Hrvatskoj proglašavaju za Srbe. Zanimiljivo je kako katoličkim Vlasima smetaju Srbi kao narod i nacionalna manjina u Hrvatskoj i van Hrvatske, a ne smetaju im kao turisti koji pune državni proračun fašističke hrvatske države. Bez italijanske Dalmacije i Istre, danas bi Hrvatska bila evropska Severna Koreja. Nešto slično važi i za pocrnogorice, pocrnogorčene Vlahe koji misle da su Crnogorci.
 

Back
Top