Grad bez novca i siromaštva

[Lorelajn]

Da li biste posetili možda i živeli u ovakvom jednom gradu?


Grad bez novca i siromaštva: Priča o utopiji na Zemlji koja je zapravo uspela

Aurovil funkcioniše autonomno u odnosu na Indiju, kao svojevrsna država u državi, što su indijske vlasti potvrdile davne 1988. godine. Stanovnici kažu za svoju „državu“ da je mesto u kojem ne postoje podele te se živi u skladu s donesenim pravilima i zakonima.

Osnovan je davne 1968. godine i to zbog jednog, vrlo plemenitog cilja – da posluži kao mesto u kojem svi, bez obzira na rasu, pol i uverenja mogu živeti u harmoniji i miru. Na trenutke, kad se razmišlja o Aurovilu, nemoguće je ne povući paralelu s Lenonovom pesmom Imagine.

Važnost Aurovila prepoznao je i Unesco te ga proglasio međunarodnim gradom. U samom gradu ne postoji novac, već se koristi neki oblik „kartičnog plaćanja“. Sam gard vode razni odbori izabrani od strane stanovnika.

Kriminal, automobili, podela na bogate i siromašne ovdje su potpune nepoznanice, a grad je i samoodrživ. Uzgaja se voće i povrće, mleko, ali i većina ostalih prehrambenih proizvoda. Odnosno, gledajući današnji svet, moguće je da će ovakve zajednice vremenom rasti i rasti, jer se ljudi sve više okreću sličnim idejama.

O gradu su snimljeni i mnogi dokumentarci, a i brojni evropski novinari i to iz uglednih medija (Le Monde, Guardian) od samih početaka prate priču o Aurovilu. U svakom slučaju, bilo kako bilo, ostaje zanimljivo pratiti i dalje ovaj grad i njegov razvoj, te videti hoće li ikad uspeti dostići onu čarobnu brojku od inicijalno zacrtanih 50.000 stanovnika.

 

[Lorelajn]

 

[Lorelajn]

Grad je ovaj status stekao jer u njemu nema politike, religije, infrasturktura je kompaktna, a ne grandiozna, dok se obrazovanje gradi na zdravim osnovama.


Aurovil je eksperimentalni grad/država u regiji Tamil Nadu na jugu Indije. Osnovao ga je 1968. godine projektant Rodžer Angera, a prva „predsednica“ je bila Mira Alfasa, poznatija pod imenom „Majka“.

Grad je osnovan samo zbog jednog cilja – da bi se stvorilo mesto gde muškarci i žene, bez obzira na državljanstvo, mogu da žive u miru, napretku i u haromoniji, bez religije, politike ili nacionalnosti.


Eksperimentalni pokušaj da se izgradi ogromno eko selo u kojem ljudi mogu da žive u miru i harmoniji stvaran je korak po korak. Stanovnici žele savršeno mesto na svetu – a od osnivanja do danas, to mesto bilo je savršeno. Često ga zovu i „Nova zora“ ili „Grad zore“.


Geografsko srce ovog grada/države je Matrimandir u kojem se nalazi spiritualistički centar gde stanovnici mogu da meditiraju i bave se jogom.


Iako zvuči idilično, Aurovil nije „zemlja dembelija“ i u gradu svi imaju posao, zadatak koji treba da obave i uvek ima nešto da se radi.


Ovo jedinstveno mesto ima i jedinstven sistem obrazovanja. Deci se daje šansa da se razviju i u potpunosti ostvare svoje snove tako što će konstantno poboljšavati svoje kreativne veštine.


Automobili nisu dozvoljeni u Aurovilu, a za prevoz se koriste skuteri male kubikaže i bicikli.


Trenutno na prostoru grada boravi nešto više od 2.000 ljudi iz 45 zemalja sveta. Namera osnivača bila je da na tom mestu okupi do 50.000 ljudi, budući da im toliko kapacitet dozvoljava. Država/Grad ima četiri postulata:


1. Aurovil ne pripada nikome, pripada čovečanstvu;


2. Aurovil je mesto gde obrazovanje nikada ne prestaje, gde napredak ne prestaje i gde se ne stari;


3. Aurovil želi da bude most između prošlosti i budućnosti;


4. Aurovil je mesto materijalnih i duhovnih istraživanja i živi dokaz ljudskog jedinstva.


Kao i svaki grad ili država, i ovo mesto ima svoju „vladu“ i sistem upravljanja, a služi da se prevaziđu sve socijalne, političke i religijske osude.


Zajednice su podeljene u komšiluke sa engleskim, sanskrit, francuskim i tamil imenima poput Aspiration, Arati, Le Ferme, Isaiambalm. Većina stanovnika su Indijci, njih 1.005, Francuza ima 336, Nemaca 213, Italijana 87, 86 Amerikanaca i 65 Rusa.


Podaci sa Vikipedije kažu da u Aurovilu živi šest stanovnika slovenskog porekla, dok je Čeha, Egipćana, Finaca, Iraca, Kazahstanaca, Litvanaca i Filipinaca najmanje, tačnije po jedan od svih navedenih.


Grad/Država ima i sopstveni monetarni sistem. Papirni i kovani novac su prošlost, a svaki stanovnik ima svoj centralni račun, dok se privremenim posetiocima otvara debitna kartica. Svaki stanovnik daje svoj mesečni doprinos za zajednicu, bilo u novcu, hrani ili naturi.

https://www.indija.rs/putovanja/utopijski-grad-u-indiji-u-kome-nema-novca-automobila-ni-politicara/

 

[Arya*]

Deluje divno. Skoro kao utopija.

 

[Alter_Ego_]

Не, радије бих живео у граду где постоје нормални међуљудски односи.

 

[Lorelajn]

Не, радије бих живео у граду где постоје нормални међуљудски односи.

koji nema sanse da postoji dok postoje drasticne klasne razlike i novac

 

[a bre Milun]

Da li biste posetili možda i živeli u ovakvom jednom gradu?


Grad bez novca i siromaštva: Priča o utopiji na Zemlji koja je zapravo uspela

Aurovil funkcioniše autonomno u odnosu na Indiju, kao svojevrsna država u državi, što su indijske vlasti potvrdile davne 1988. godine. Stanovnici kažu za svoju „državu“ da je mesto u kojem ne postoje podele te se živi u skladu s donesenim pravilima i zakonima.

Osnovan je davne 1968. godine i to zbog jednog, vrlo plemenitog cilja – da posluži kao mesto u kojem svi, bez obzira na rasu, pol i uverenja mogu živeti u harmoniji i miru. Na trenutke, kad se razmišlja o Aurovilu, nemoguće je ne povući paralelu s Lenonovom pesmom Imagine.

Važnost Aurovila prepoznao je i Unesco te ga proglasio međunarodnim gradom. U samom gradu ne postoji novac, već se koristi neki oblik „kartičnog plaćanja“. Sam gard vode razni odbori izabrani od strane stanovnika.

Kriminal, automobili, podela na bogate i siromašne ovdje su potpune nepoznanice, a grad je i samoodrživ. Uzgaja se voće i povrće, mleko, ali i većina ostalih prehrambenih proizvoda. Odnosno, gledajući današnji svet, moguće je da će ovakve zajednice vremenom rasti i rasti, jer se ljudi sve više okreću sličnim idejama.

O gradu su snimljeni i mnogi dokumentarci, a i brojni evropski novinari i to iz uglednih medija (Le Monde, Guardian) od samih početaka prate priču o Aurovilu. U svakom slučaju, bilo kako bilo, ostaje zanimljivo pratiti i dalje ovaj grad i njegov razvoj, te videti hoće li ikad uspeti dostići onu čarobnu brojku od inicijalno zacrtanih 50.000 stanovnika.

Ako ameri saznaju za ovaj grad, ne gine im "obojena revolucija " il nekakvo "indijsko prolece"...............i eto NATO-baze u ovoj lopti.

 

[Alter_Ego_]

koji nema sanse da postoji dok postoje drasticne klasne razlike i novac

Под класне разлике мислиш на имовинске разлике?

Новац постоји још од кад је човечанство изашло из првобитне људске заједнице.

Нормално је да онај ко је вреднији има више материјалног богатства од оног ко је лењ.

Није поштено да имају исто.

 

[a bre Milun]

Grad je ovaj status stekao jer u njemu nema politike, religije, infrasturktura je kompaktna, a ne grandiozna, dok se obrazovanje gradi na zdravim osnovama.


Aurovil je eksperimentalni grad/država u regiji Tamil Nadu na jugu Indije. Osnovao ga je 1968. godine projektant Rodžer Angera, a prva „predsednica“ je bila Mira Alfasa, poznatija pod imenom „Majka“.

Grad je osnovan samo zbog jednog cilja – da bi se stvorilo mesto gde muškarci i žene, bez obzira na državljanstvo, mogu da žive u miru, napretku i u haromoniji, bez religije, politike ili nacionalnosti.


Eksperimentalni pokušaj da se izgradi ogromno eko selo u kojem ljudi mogu da žive u miru i harmoniji stvaran je korak po korak. Stanovnici žele savršeno mesto na svetu – a od osnivanja do danas, to mesto bilo je savršeno. Često ga zovu i „Nova zora“ ili „Grad zore“.


Geografsko srce ovog grada/države je Matrimandir u kojem se nalazi spiritualistički centar gde stanovnici mogu da meditiraju i bave se jogom.


Iako zvuči idilično, Aurovil nije „zemlja dembelija“ i u gradu svi imaju posao, zadatak koji treba da obave i uvek ima nešto da se radi.


Ovo jedinstveno mesto ima i jedinstven sistem obrazovanja. Deci se daje šansa da se razviju i u potpunosti ostvare svoje snove tako što će konstantno poboljšavati svoje kreativne veštine.


Automobili nisu dozvoljeni u Aurovilu, a za prevoz se koriste skuteri male kubikaže i bicikli.


Trenutno na prostoru grada boravi nešto više od 2.000 ljudi iz 45 zemalja sveta. Namera osnivača bila je da na tom mestu okupi do 50.000 ljudi, budući da im toliko kapacitet dozvoljava. Država/Grad ima četiri postulata:


1. Aurovil ne pripada nikome, pripada čovečanstvu;


2. Aurovil je mesto gde obrazovanje nikada ne prestaje, gde napredak ne prestaje i gde se ne stari;


3. Aurovil želi da bude most između prošlosti i budućnosti;


4. Aurovil je mesto materijalnih i duhovnih istraživanja i živi dokaz ljudskog jedinstva.


Kao i svaki grad ili država, i ovo mesto ima svoju „vladu“ i sistem upravljanja, a služi da se prevaziđu sve socijalne, političke i religijske osude.


Zajednice su podeljene u komšiluke sa engleskim, sanskrit, francuskim i tamil imenima poput Aspiration, Arati, Le Ferme, Isaiambalm. Većina stanovnika su Indijci, njih 1.005, Francuza ima 336, Nemaca 213, Italijana 87, 86 Amerikanaca i 65 Rusa.


Podaci sa Vikipedije kažu da u Aurovilu živi šest stanovnika slovenskog porekla, dok je Čeha, Egipćana, Finaca, Iraca, Kazahstanaca, Litvanaca i Filipinaca najmanje, tačnije po jedan od svih navedenih.


Grad/Država ima i sopstveni monetarni sistem. Papirni i kovani novac su prošlost, a svaki stanovnik ima svoj centralni račun, dok se privremenim posetiocima otvara debitna kartica. Svaki stanovnik daje svoj mesečni doprinos za zajednicu, bilo u novcu, hrani ili naturi.

https://www.indija.rs/putovanja/utopijski-grad-u-indiji-u-kome-nema-novca-automobila-ni-politicara/

kladim se da je presednik tog grada crnogorac?

 

[dlugomir]

I šta kažete, nema automobila? Pa neću tako da se igram.

 

[bmaxa]

Geografsko srce ovog grada/države je Matrimandir u kojem se nalazi spiritualistički centar gde stanovnici mogu da meditiraju i bave se jogom.

Ti rece da nema religije?

 

[Metronomy]

Znaci vreme je da se selim....

 

[4thman]

Deluje divno. Skoro kao utopija.

Jok...

Nisi napisala šta je ulaznica? @Lorelajn

Da li predsednik i recimo nastavnik imaju iste uslove života? ili vozač mleka?

Da li su više u "gradu" ili van sela dok žive u istom?
Kruzeri su veći i veoma slični.

Gde se deca edukuju ako imaju samo 2000 ljudi? Jedan univerzitet za sve?

Nema pravila šta je bolje, i uvek će biti ko se kako snađe..

 

[Lorelajn]

Под класне разлике мислиш на имовинске разлике?

Новац постоји још од кад је човечанство изашло из првобитне људске заједнице.

Нормално је да онај ко је вреднији има више материјалног богатства од оног ко је лењ.

Није поштено да имају исто.

nije posteno da imaju isto ali da imaju svi makar dovoljno za zivot i u potencijalu iste uslove za svoju decu...
nije posteno ni da se neko nakrade...ode 2 godine u zatvor i posle 10 generacija zive kao gospoda i terorisu druge....sa modernim robovlasnistvom

 

[Lorelajn]

Ti rece da nema religije?

mogu, ne moraju

 

[Lorelajn]

Jok...

Nisi napisala šta je ulaznica? @Lorelajn

Da li predsednik i recimo nastavnik imaju iste uslove života? ili vozač mleka?

Da li su više u "gradu" ili van sela dok žive u istom?
Kruzeri su veći i veoma slični.

Gde se deca edukuju ako imaju samo 2000 ljudi? Jedan univerzitet za sve?

Nema pravila šta je bolje, i uvek će biti ko se kako snađe..

sve to stoji...pogledacu neki dokumentarac kada budem imala vremena

 

[4thman]

Под класне разлике мислиш на имовинске разлике?

Новац постоји још од кад је човечанство изашло из првобитне људске заједнице.

Нормално је да онај ко је вреднији има више материјалног богатства од оног ко је лењ.

Није поштено да имају исто.

Ali i vrednovanje...

Satnica bi trebala da bude za sve ista, svi isto vremena radimo. Ne mislim na posao, nego da funkcionišemo.

No. Vrv ne postoji bolji sistem od zakona tržišta. Kako radne snage tako i bilo čega drugog u odnosu na ponudu i tražnju.


I fizički ili kartični novac je samo razlika u načinu, ne i sredstvu. @Lorelajn
Ne znači da imaš više ili manje ako koristiš jedno ili drugo...

 

[4thman]

nije posteno da imaju isto ali da imaju svi makar dovoljno za zivot i u potencijalu iste uslove za svoju decu...
nije posteno ni da se neko nakrade...ode 2 godine u zatvor i posle 10 generacija zive kao gospoda i terorisu druge....sa modernim robovlasnistvom

Problem je i što nismo isti.
Neki ambiciozni neki pohlepni.
Neki kockari neki marljivi.
Neki se razbacuju neki stipse.

Ali da. Korupcija je naopaka tvorevina. Ali svi smo korumpirani, većina sitno manjina krupno...
Sistem je takav.

Ali barem nismo robovi kao nekada. Samo kmetovi kao nekada posle. Samo manufakturisti. Klasna borba nije završena ali uvek će biti onih koji se nazivaju klasa i onih koji su van te klase ma koliko težili jednakosti jer jednostavno nismo isti...

Mada sistem može biti još ravnopravniji...ali...treba najmanje 1000 smećara po gradu a samo jedan gradski šef(iako je u principu nepotreban)...dok kod budemo skupljali smeće od drugih imaćemo trenutni sistem...
Ili 1000 kuvara i 2000 konobara na 100000 ljudi sa karticama ili kešom... uslužni sistem smo napravili...menja se u samouslužni ali vrlo sporo i neefikasno jer prihvatamo da budemo sluge slugama a i da služimo sistemu...
Ali valjda je bolje tako...bez sistema bi bila anarhija i nikad ne bismo došli na peti način tržišnog životarenja(coin, cash, card, crypto, confirm)...u confirm korupcija je svedena na minimum...

 

[4thman]

A evo ti primer u kakvom smo tržišnom chaosu trenutno, na sopstvene usluge naplaćuju proviziju. Čak i kad platiš kod njih.

Preko ebankinga zavisi od bankinog cenovnika...

Credit je korupcija btw. Credit sistem.

 

[zlatko01]

ne svidja mi se to...pre bih ziveo u Paraliji

 

[jolemisa]

Grad je ovaj status stekao jer u njemu nema politike, religije, infrasturktura je kompaktna, a ne grandiozna, dok se obrazovanje gradi na zdravim osnovama.


Aurovil je eksperimentalni grad/država u regiji Tamil Nadu na jugu Indije. Osnovao ga je 1968. godine projektant Rodžer Angera, a prva „predsednica“ je bila Mira Alfasa, poznatija pod imenom „Majka“.

Grad je osnovan samo zbog jednog cilja – da bi se stvorilo mesto gde muškarci i žene, bez obzira na državljanstvo, mogu da žive u miru, napretku i u haromoniji, bez religije, politike ili nacionalnosti.


Eksperimentalni pokušaj da se izgradi ogromno eko selo u kojem ljudi mogu da žive u miru i harmoniji stvaran je korak po korak. Stanovnici žele savršeno mesto na svetu – a od osnivanja do danas, to mesto bilo je savršeno. Često ga zovu i „Nova zora“ ili „Grad zore“.


Geografsko srce ovog grada/države je Matrimandir u kojem se nalazi spiritualistički centar gde stanovnici mogu da meditiraju i bave se jogom.


Iako zvuči idilično, Aurovil nije „zemlja dembelija“ i u gradu svi imaju posao, zadatak koji treba da obave i uvek ima nešto da se radi.


Ovo jedinstveno mesto ima i jedinstven sistem obrazovanja. Deci se daje šansa da se razviju i u potpunosti ostvare svoje snove tako što će konstantno poboljšavati svoje kreativne veštine.


Automobili nisu dozvoljeni u Aurovilu, a za prevoz se koriste skuteri male kubikaže i bicikli.


Trenutno na prostoru grada boravi nešto više od 2.000 ljudi iz 45 zemalja sveta. Namera osnivača bila je da na tom mestu okupi do 50.000 ljudi, budući da im toliko kapacitet dozvoljava. Država/Grad ima četiri postulata:


1. Aurovil ne pripada nikome, pripada čovečanstvu;


2. Aurovil je mesto gde obrazovanje nikada ne prestaje, gde napredak ne prestaje i gde se ne stari;


3. Aurovil želi da bude most između prošlosti i budućnosti;


4. Aurovil je mesto materijalnih i duhovnih istraživanja i živi dokaz ljudskog jedinstva.


Kao i svaki grad ili država, i ovo mesto ima svoju „vladu“ i sistem upravljanja, a služi da se prevaziđu sve socijalne, političke i religijske osude.


Zajednice su podeljene u komšiluke sa engleskim, sanskrit, francuskim i tamil imenima poput Aspiration, Arati, Le Ferme, Isaiambalm. Većina stanovnika su Indijci, njih 1.005, Francuza ima 336, Nemaca 213, Italijana 87, 86 Amerikanaca i 65 Rusa.


Podaci sa Vikipedije kažu da u Aurovilu živi šest stanovnika slovenskog porekla, dok je Čeha, Egipćana, Finaca, Iraca, Kazahstanaca, Litvanaca i Filipinaca najmanje, tačnije po jedan od svih navedenih.


Grad/Država ima i sopstveni monetarni sistem. Papirni i kovani novac su prošlost, a svaki stanovnik ima svoj centralni račun, dok se privremenim posetiocima otvara debitna kartica. Svaki stanovnik daje svoj mesečni doprinos za zajednicu, bilo u novcu, hrani ili naturi.

https://www.indija.rs/putovanja/utopijski-grad-u-indiji-u-kome-nema-novca-automobila-ni-politicara/

Na tom mestu vredi ziveti,jer nema cimanja od politicara,izvrsitelja.Treba da ima svako posao za odrzavanje grada i da ima dovoljno za porodicu,hranu i odecu i obucu.Sta ti treba vise.

 

[4thman]

Rezultat našeg dosadašnjeg progresa kao čovečanstvo..(naravno izuzetnosti i izuzeci nisu takav rezultat)

služiš u ratu, služiš u restoranu, služiš da postojiš...

 

[4thman]

Na tom mestu vredi ziveti,jer nema cimanja od politicara,izvrsitelja.Treba da ima svako posao za odrzavanje grada i da ima dovoljno za porodicu,hranu i odecu i obucu.Sta ti treba vise.

Ne znam. Mislim kad bi se ukinula vojska/ratovi i politika bili bi još veći zatvori i broj kriminalaca...

Jednostavnu ljudi ili podležu disciplini ili ne...

A treba ti više od pukog preživljavanja...

 

[gost 439523]

Под класне разлике мислиш на имовинске разлике?

Новац постоји још од кад је човечанство изашло из првобитне људске заједнице.

Нормално је да онај ко је вреднији има више материјалног богатства од оног ко је лењ.

Није поштено да имају исто.

kao da si se tek rodio, pa najvise imaju oni koji najmanje rade (kriminalci, politicari, biznismeni), a najmanje oni koji samo sto nisu poginuli od rada (oni koji rade u rudniku, gradjevinci...)

 

[Alter_Ego_]

kao da si se tek rodio, pa najvise imaju oni koji najmanje rade (kriminalci, politicari, biznismeni), a najmanje oni koji samo sto nisu poginuli od rada (oni koji rade u rudniku, gradjevinci...)

Свакако да криминалцима треба одузети нелегално стечену имовину.

Ипак, сасвим је нормално да ко више ради има више, а ко мање ради има мање.

Иначе, није сваки рад исти и не вреди сваки рад исто.

НПр. неко може сваки дан да преноси исту ствар са једног краја дворишта у други крај. И то може да ради сатима и данима.

Тај рад вреди 0 динара.

А неко може да ради мало, али да тај рад вреди пуно.

Нпр. кад Пикасо за пола сата нацрта слику, та слика вреди милион нечега, те је његова сатница далеко већа од сатнице горепоменутог грађевинца.