Quantcast

Gospodari i sluge

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.254
"Mnogo puta rekli smo da se ljudska društva i društva opnokrilaca nalaze na krajnjim tačkama dveju glavnih linija biološke evolucije. Ni na pamet nam ne pada da ih izjednačavamo, jer je čovek inteligentan i slobodan, ali uvek se treba podsećati toga da je strukturni plan ljudske vrste, kao i strukturni plan pčelinje vrste, sadržao društveni život, da je bio neophodan, da se priroda nije mogla oslanjati isključivo na naše slobodne volje, i da je, prema tome, odnose među ljudima morala da uredi tako da zapoveda samo jedan čovek, ili nekoliko ljudi, a ostali se pokoravaju.
U svetu insekata raznolikost društvenih funkcija povezana je sa razlikom u ustrojstvu; u njemu imamo „polimorfizam”. Da li ćemo onda reći da u ljudskim društvima postoji „dimorfizam”, ne više istovremeno telesni i psihički, kao što je to slučaj kod insekata, nego samo psihički? Mislimo da je tako, ali pod uslovom da se pritom podrazumeva da taj dimorfizam ne deli ljude na dve zauvek ustanovljene kategorije, na one koji se rađaju kao gospodari, i one druge koji se rađaju kao podanici. Ničeova zabluda sastojala se u tome što je verovao da među ljudima postoji takva podvojenost, to jest da na jednoj strani postoje „robovi", a na drugoj „gospodari”.
U stvari, zbog dimorfizma svaki od nas najčešće je istovremeno gospodar koji u sebi nosi nesvesni nagon za zapovedanjem, i podanik koji je spreman da se pokorava, iako ova druga težnja u tolikoj meri preteže nad onom prvom da je kod većine ljudi jedino ona vidljiva".

Anri Bergson iz Dva izvora morala i religije

Бергсон је у овом цитату указао на нешто што је веома видљиво свуда око нас, али на шта не обраћамо довољно пажње. Наиме, сваки човек има од природе му дато психичко устројство, буквално нагон, који га зависно од околоности ставља или у "мод" господара или "мод" слуге.
Те околности углавном код већине претежу на страну слуге, па човек никада у животу не добије прилику да се пребаци у други мод, оног господара. Зато многи људи никада не упознају то своје друго устројство дато им од природе а које постоји успавано, потиснуто од оног првог.

Како опет објашњава Бергсон:
To jasno vidimo kada izbije neka revolucija. Do tada skromni, smerni i pokorni građani bude se jednog jutra sa pretenzijom da postanu vođe. Kaleidoskop, koji se pre toga nije pokretao, potom se pomerio za jedan zubac i slika se potpuno promenila. Ishod tog pomeranja ponekad je povoljan: zahvaljujući toj potpunoj promeni, izašli su na videlo veliki ljudi od akcije, koji ni sami nisu znali šta u sebi nose. Ali on je obično nepovoljan, jer se u čestitim i pitomim ljudima iznenada, iz dubina njihovog bića, pojavljuje jedna okrutna ličnost, ličnost neostvarenog vođe, i u tome se ispoljava jedna karakteristična crta „političkog bića”, što čovek jeste.

Томе можемо сведочити у ситуацијима када неки миран, узоран човек, доће до могућности да влада другима. Одједном, његова се личност мења. То јест, не мења се, већ се само пребацује у оно што је одувек постојало успавано.

Дакле, није Ниче био у праву да се људи рађају или као слуге, или као господари. Не, већ свако носи у себи и једно и друго.
 

Dionys

Domaćin
Poruka
4.481
To je negiranje covjeka kao jedine drustvene zivotinje. Izjednacavanje ljudi i zivotinja.
Da li su i bakterije drustvene, jer ih ima masa na jednom mjestu?
Uvijek treba razlikovati izmedju grupe, mase i drustva.
Drustvo nije masa ili grupa, nego nesto mnogo slozenije.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.254
To je negiranje covjeka kao jedine drustvene zivotinje. Izjednacavanje ljudi i zivotinja.
Da li su i bakterije drustvene, jer ih ima masa na jednom mjestu?
Uvijek treba razlikovati izmedju grupe, mase i drustva.
Drustvo nije masa ili grupa, nego nesto mnogo slozenije.

Одакле ти то да је човек једина друштвена животиња? Човек има интелигенцију која га спречава да се потпуно "преда" друштву. Тако да су људска друштва далеко испод савршеног устројства друштва једне кошнице или мравињака.

I nagon i inteligencija obavezno nose u sebi, kao maglovit ideal, društveni život; taj ideal najpotpunije se ostvaruje u košnici i mravinjaku sa jedne, i u ljudskim društvima, sa druge strane. Bergson

Шта више, код човека је метафизичка воља, или природа свеједно, морала креирати нагоне намењене само томе да обуздавају интелегенцију како се друштво не би урушило а што стално лебди као могућност.
Интелигенција једноставно спречава да људско друштво буде савршено. А то заправо није ни циљ, јер метафизичка воља, елан витал, своју тежњу ка слободи није могла досегнути у савршеним друштвима инсеката.Такве објективације воље су далеко од слободе.
Интелигибилна слобода, бар као могућност, показује се тек код човека који не само да превазилази друштво, него и саму људску врсту.
 

Svima_Mili_&_Dragi

Primećen član
Banovan
Poruka
980
Društvo je vektor individualnih aspiracija njegovih članova.

Kad su one srodne, društvo brže i jače ide u nekom određenom pravcu (bez ikakvih vrednosnih sudova o tome da li je to kretanje "dobro" ili "loše").

Kad su totalno inongruentne, vektor je ravan nuli i nastaje stagnacija.
 

Dionys

Domaćin
Poruka
4.481
Masa je bez cilja
Grupa ima cilj ali nema pravila
Drustvo ima pravila, zakone, jezik itd. Drustvo je vise od proste ishrane. Svi insekti imaju samo jedan cilj: obezbijediti ishranu. Roj je grupa, a ne drustvo.
Drustvo je prozeto svijescu.
 

skriboman

Domaćin
Poruka
4.028
Moze se zivit i van obe kategorije a slugom prirodi se mora biti u ljudsku zajednicu ti je opciono ako se uspes odaljiti na vrijeme od tih poroka ti u porodicu moras biti dodeljenom ti ulogom pa se to odatle prenosi na obrazovnu instituciju dalje na korporaciju ili interesnu grupu partiju, udruzenje itd.
Napustanjem hijerarhije i odricanjem uloga rasterecuje se covjek tih prolaznih struktura i okrece se sobstvu
 

Richard III

Ističe se
Poruka
2.144
Postoje oni koji se radjaju sa osobinama gospodara (predatorstvo, socijalna dominantnost, manipulativnost, odlučnost, bezobzirnost, narcizam, makijavelizam, lukavstvo, upornost), kao i oni koji se radjaju sa osobinama sluge (povučenost, asocijalnost, neodlučnost, socijalna nesposobnost, osobenjaštvo, patološka naivnost, preterana dobrota i povladjivanje drugima itd.)

Ovi prvi se obično (ne uvek) penju visoko na lancu ishrane ako su im osobine urodjene, pa postaju ili neki moćnici raznih fela (ovde ne podrazumevam umetnike ili sportiste poput Djokovića, jer iako imaju neku moć iza njih uvek neko stoji i kontroliše ih, nisu dominantni na taj način), ili ako su ove osobine prenaglašene postaju jako moćni kriminalci, ili tirani, despoti, beskrupulozni magnati, moćna vojna lica, generali, vojskovodje itd. Ima situacija i kad je neka osobina naglašenija od drugih, pa recimo neko ima snagu, hrabrost, bezobzirnost, ali ne i makijavelizam, manipulativnost, lukavstvo, nije proračunat itd., pa bude neki tip kao Mihajlo Divac ili najjači u svom gradu, šef nekog posla itd. Nekad im nešto i nedostaje, ili su osobine malo pomešane, ali je predatorstvo tu. Takodje treba pomenuti da ovi tipovi često umeju da glume da su slabi, da se ulizuju, a to je zato što su manipulativni i neosetljivi, jer kad se domognu onog što žele oni kao predatori pregaze svoje bivše gospodare.

To smo banalno videli na primeru Šešelj-Vučić, ili Momir Bulatović-Milo Djukanović. Vučić je služio Šešelja dok ga nije uništio, pa sad ovaj služi njega. Djukanović je bio sa Bulatovićem do tačke kad više nije itd.

Napoleon Bonaparte je tako izdao Pola Barasa koji je bio na čelu Direktorijuma, iako ga je upravo Baras postavio za pešadijskog generala italijanske armije. Napoleon je svoj uspon dugovao baš njemu, a uništio ga je. Isto tako je Fuše, drugi predator, uništio Napoleona zajedno sa Taljeranom.

Kao što je Slobodan Milošević uništio i ubio Stambolića, koji ga je i doveo na vlast. Itd, itd. Dakle ulizištvo moćnih nije ništa drugo nego neosetljiva manipulacija sa dugoročno skrivanim ciljem.

Sa druge strane urodjene sluge još od detinjstva pokazuju slabost, povlačenje pred drugima, nesnalažljivost, obično su socijalno nespretni, u komunikaciji nedovitljivi, povučeni osobenjaci, emotivno preosetljivi, rigidni i uplašeni života, a ako nemaju talenata i volju kojima kompenzuju ostaju to ceo život. To je socijal-darvinizam, prirodna selekcija. Mnogi ljudi koji završe u religijama raznim su preosetljivi i ne mogu da podnesu svet, pa se povuku da ''pronadju viši cilj''. S tim što i u mnogim religijama postoji lanac ishrane i borba za moć. Dovoljno je pogledati razne katoličke pape i kardinale kroz istoriju, ili ove Islamiste (ISIS, Al Kaida, Al Nusra, Boko Haram itd.) Poklaše se medjusobno za prevlast.

Sa druge strane ima onih koji nisu urodjeno ni tamo, ni ovamo, pa ih nešto (neki dogadjaj, jak motiv) pokrene da sebe pretvore u gospodara, ili u slugu. Ima i toga, i ništa nije zagarantovano, i niko nije jednak. Neko ojača, neko se preda, nekog život primora... sve zavisi.

Ali postoje i urodjeni predatori i žrtve, i tu nema spasa. Ja se sećam jedne prodavačice u kiosku, pisao sam već o tome, koja se uzbudila što sam uzeo veliku kesu da u nju stavim smoki. Jer eto gazda je rekao da smoki mora da ide u malu kesu, i kraj. To me je tad iziritiralo, ne samo glupost i jad toga, nego i njena birokratska sitničavost, kao da nije u kaljuzi i kao da bi nešto izgubila kršenjem malog retardiranog pravila. Kao što se sećam nekih popularnih, socijalno dominantnih i ambicioznih momaka koji su danas na putu ka nekim svojim vrhovima...

Tako da ne treba jednostrano misliti da je neko 'tek tako', iz vedra neba, postao nekakav veliki moćnik, bogataš, političar, bankar, general ili bilo šta te vrste. Kao što ne treba misliti da je neko na drugoj strani tek tako, samo zbog okolnosti. Niti da je neko zavodnik jer mu se eto posrećilo, a ovaj drugi nije jer se nije potrudio dovoljno. Postoje i tu neke stvari (seksualno umeće, izgled, šarm) koje dele ljude na kategorije. Tako da moralističke osude samo kriju izgovor u sebi kojim pokrivaju realnu prirodu sveta.

 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.254
Postoje oni koji se radjaju sa osobinama gospodara (predatorstvo, socijalna dominantnost, manipulativnost, odlučnost, bezobzirnost, narcizam, makijavelizam, lukavstvo, upornost), kao i oni koji se radjaju sa osobinama sluge (povučenost, asocijalnost, neodlučnost, socijalna nesposobnost, osobenjaštvo, patološka naivnost, preterana dobrota i povladjivanje drugima itd.)

Пошто си толико одушевљен тим твојим "господарима по рођењу", зашто их онда не потражиш и понудиш им себе као роба?

Јер пошто себе очито свесно унижаваш, а тамо неке богате дебиле узвишаваш, зар није логично да их потражиш и да им служиш, да им титраш?
 

Richard III

Ističe se
Poruka
2.144
Пошто си толико одушевљен тим твојим "господарима по рођењу", зашто их онда не потражиш и понудиш им себе као роба?

Јер пошто себе очито свесно унижаваш, а тамо неке богате дебиле узвишаваш, зар није логично да их потражиш и да им служиш, да им титраш?

Loše si postavio pitanje. Svi mi služimo njima, apsolutno svi. Mislim na nas koji nismo deo te male, nadmoćne populacije. To se ne vidi golim okom, ali se oseća jer naš standard života i uloge, kao ni sloboda, nisu na tom nivou kakav oni imaju. A čak i medju nama postoje gradacije, pa ja nisam isto sa nekim fino situiranim klincem ili čovekom, koji nisu nešto bogati ali su situirani, ništa im ne fali. Ali ovima koji su sam vrh ili prvi vrhu apsolutno svi služe, svi smo njihove sluge. Svi smo njihovi robovi, ali to nije moguće izmeniti jer je oduvek neko na vrhu, a neko u sredini ili na dnu, zbog ljudske prirode. Pa su čak i nakon francuske revolucije ogorčeni sankiloti birali nekakve ''vodje naroda'' i kasnije se divili Napoleonu.

Čitav naš život je podredjen stilu življenja te male grupice na vrhu, mi radimo, funkcionišemo, razmnožavamo se da bi oni imali svoje privilegije i kvalitet života. Ali to nije osvešćeno kod većina robova, jer je igra tako napravljena da se oni zadovoljavaju onim što imaju i veruju u iluzije... dobrotu, zajedništvo, altruizam, porodicu, brak, državu, patriotizam itd. Bogataš baci donaciju, Novak pošalje milionče za poplave i stado se raduje, hvali ga, naziva ga svojim najboljim sinom.

Ne unižavam ja sebe nego kažem kako jeste, odnosno ja sam sam po sebi unižen kao i svako ko je rob onih na vrhu. Ja posmatram realnost kako je ja vidim, bez bežanja u apstraktne postavke i iluzije, alternativu i ne znam ni ja šta.

S tim što je po mom iskustvu i mišljenju u životu bolje biti predator, nego sluga, žrtva. To nas ovaj lepi svet uči još u školskom dvorištu, a mnogi ne shvate lekciju o ljudskoj prirodi. Kad siledžija maltretira neko povučeno dete, i roditelji se žale, institucije ili ćute ili staju na stranu moćnijeg. Tako da je vraćanje nasilja i razvijanje predatorskih crta po svaku cenu jedini odgovor. Tako i u životu.

Evo kako je to G.Gordon Liddy objasnio na primeru svoje dece:

And so we are back to Him, the dictator who hangs over Liddy's life like an old, angry ghost. Liddy's seems to believe - as his childhood icon did - that life is an eternal war against Absolute Enemies. There are no rules. There can be no restraint. Kill them or they kill you. This mindset is revealed neatly in the advice he gave to his children from the time they were toddlers. He told them to start fights or they would be beaten. When the kids' school explained that they had a strict non-violence policy, Liddy replied, "In the late 1930s French children were taught that philosophy while German kids were taught to be fierce in battle. Given the destruction of the numerically superior French armies by the Wehrmacht in about thirty days, I prefer the German approach. The school will just have to live with it."
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.