''Sretnem Sretne Misli. Skinem šešir i duboko im se naklonim. Često ostanu uz mene celi dan ili više njih uzastopno. Razgovaramo kao gospoda, psujemo kao kočijaši, smejemo se kao ludaci. Uglavnom mi ne smetaju.
Nikad ih ne teram, ali znaju kada treba same da odu.
Na njihovo mesto dođe gospođa Melanholija. Čudna je. Tužna, a ipak nekako mirna, blažena, morbidno sretna. Ona nikada ne dolazi u tišini. Uvek je prati nekakav zvuk piana ili stringa, spor, težak, usporen a opet nekako – sretan.
Sretne Misli i gospođa Melanhonija se lepo slažu. Slažu se i sa gospodinom Juče, samo…
ponekad dozvole i đavolu da me poseti. Đavolu koji sebe naziva Gospodin Sutra. Njega baš i ne volim. Uvek povede sa sobom svoju prokletu partnericu: Gospođu Brigu. Demoni!
Prokletnici Sutra i Briga ne ostaju dugo i ne dolaze previše često – valjda znaju da nisu dobro došli.
Ali ponekad ostave iza sebe takav zadah truleži, da me danima Sretne Misli i gospođa Melanholija zbog toga ne posećuju. U tim danima sam u društvu Gospođe Nade. Šeta pokraj mene, pravi mi društvo...''
,,Moj svet u boji,,
Nikad ih ne teram, ali znaju kada treba same da odu.
Na njihovo mesto dođe gospođa Melanholija. Čudna je. Tužna, a ipak nekako mirna, blažena, morbidno sretna. Ona nikada ne dolazi u tišini. Uvek je prati nekakav zvuk piana ili stringa, spor, težak, usporen a opet nekako – sretan.
Sretne Misli i gospođa Melanhonija se lepo slažu. Slažu se i sa gospodinom Juče, samo…
ponekad dozvole i đavolu da me poseti. Đavolu koji sebe naziva Gospodin Sutra. Njega baš i ne volim. Uvek povede sa sobom svoju prokletu partnericu: Gospođu Brigu. Demoni!
Prokletnici Sutra i Briga ne ostaju dugo i ne dolaze previše često – valjda znaju da nisu dobro došli.
Ali ponekad ostave iza sebe takav zadah truleži, da me danima Sretne Misli i gospođa Melanholija zbog toga ne posećuju. U tim danima sam u društvu Gospođe Nade. Šeta pokraj mene, pravi mi društvo...''
,,Moj svet u boji,,
