Göbekli Tepe

Demijurg

Poznat
Banovan
Poruka
7.211
Siguran sam da većina vas nikada nije čula za ovo...


Göbekli Tepe


Göbekli Tepe (turski naziv za „trbušasto brdo“) je arheološki lokalitet neolitičkog svetišta na brdu u jugoistočnoj Anadoliji, u današnjoj Turskoj, oko 15 km severoistočno od grada Şanlıurfa (bivši Urfa) i 95 km od reke Eufrat. Najpoznatiji je kao najstariji poznati primer monumentalne arhitekture, nastao oko 9600. godine pre naše ere (sedam hiljada godina pre Keopsove piramide u Gizi), koja je ujedno i najstarija verska građevina na svetu.

Najverovatnije su ga podigli lovci-sakupljači, kao prvo trajno svetilište na svetu, a zajedno sa obližnjim, nešto mlađim, svetilištem Nevalı Çori, trajno je promenio razumevanje evroazijskog neolita. Naime, od 1994. godine ga paralelno istražuju turski i nemački arheolozi koji su utvrdili da je religija, a ne isključivo poljoprivreda i stočarstvo, kako se do tada mislilo, bila preduslov prelaska iz mezolita u neolit.



gobekl10.jpg


Lokacija na mapi



urfa10.jpg


Centralni deo lokaliteta



monoli10.jpg


Monolit s bareljefom lisice



heykel10.jpg


Monolit s gušterom u izrazito visokom reljefu



Arheolozi sa Univerziteta Chicago su 1960-ih godina otkrili ovo područje, ali su ga smatrali za vojnu predstražu iz vizantijskog doba. Godine 1994. istraživač Nemačkog arheološkog instituta (DAI), Klaus Schmidt, otkrio je veliki broj komadića kvarca i zaključio kako je na ovom mestu u prošlim milenijumima radilo na stotine ljudi, a da nadgrobne ploče nisu vizantijski grobovi nego mnogo starije tvorevine. Sledeće godine je sa svojim timom obimnim istraživanjem otkrio nekoliko prstenova kamenja, a geomagnetskim snimanjen utvrđeno je kako ih ima najmanje 20, nagomilanih bez reda.

Svi krugovi su istog oblika i načinjeni su od stubova u obliku divovskih klinova ili velikih slova T. Monoliti od kojih se sastoje su izrazito veliki, a najviši je bio visok 5,4 metra i težio je 16 tona. Njihova površina je ukrašena raznovrsnim bareljefima životinja (škorpioni, veprovi, lavovi, lisice, zmije i stilizovani delovi ljudi, tako da ceo stub izgleda poput čoveka s pojasom), neki grubo uklesani, a drugi simbolični i precizno izvedeni. Monoliti su bili povezani niskim kamenim zidovima, a u sredini svakog prstena nalaze se dva viša stuba, čiji su tanji krajevi postavljeni u žlebove usečene u tlu.
Prstenovi su svakih nekoliko decenija bili zakopavani i na njima su podizani drugi, manji i manje sofisticirani. Tako je lokalitet, građen vekovima, zatrpavan i ponovno građen, da bi ga oko 8200. godine pre naše ere ljudi potpuno napustili.

Oko lokaliteta nisu pronađene naseobine i sve upućuje da je ovaj kompleks delo radnika koje su s divljači (čije su brojne kosti pronađene) hranili lovci-sakupljači iz udaljenih koliba. Prema Schmidtu, dokaz da je skupina sakupljača hrane izgradila veliki hram dokaz je da je organizovana religija mogla nastati pre poljoprivrede i drugih vidova civilizacije. Time se potvrđuje teorija „revolucije simbola“, francuskog arheologa Jacquesa Cauvina, prema kojoj su ljudi počeli zamišljati bogove kao natprirodna bića slična ljudima izvan fizičkog sveta, dok su životinje bile čuvari tog duhovnog sveta koji je prikazan na reljefima Göbekli Tepea.

Šta mislite o ovome?
 
Siguran sam da većina vas nikada nije čula za ovo...


Göbekli Tepe
Govorili su o ovom lokalitetu i na Diskaveriju,to je trebalo da bude svetiliste u kome su se okupljali ljudi iz cele oblasti.Kao religijski centar sluzilo je dok svako selo nije pocelo da pravi sopstvenu mini verziju ovoga.Cak su nasli par ovakvih bareljefa u kucama u blizini lokaliteta.

Göbekli Tepe (turski naziv za „trbušasto brdo“) je arheološki lokalitet neolitičkog svetišta na brdu u jugoistočnoj Anadoliji, u današnjoj Turskoj, oko 15 km severoistočno od grada Şanlıurfa (bivši Urfa) i 95 km od reke Eufrat. Najpoznatiji je kao najstariji poznati primer monumentalne arhitekture, nastao oko 9600. godine pre naše ere (sedam hiljada godina pre Keopsove piramide u Gizi), koja je ujedno i najstarija verska građevina na svetu.

Najverovatnije su ga podigli lovci-sakupljači, kao prvo trajno svetilište na svetu, a zajedno sa obližnjim, nešto mlađim, svetilištem Nevalı Çori, trajno je promenio razumevanje evroazijskog neolita. Naime, od 1994. godine ga paralelno istražuju turski i nemački arheolozi koji su utvrdili da je religija, a ne isključivo poljoprivreda i stočarstvo, kako se do tada mislilo, bila preduslov prelaska iz mezolita u neolit.



gobekl10.jpg


Lokacija na mapi



urfa10.jpg


Centralni deo lokaliteta



monoli10.jpg


Monolit s bareljefom lisice



heykel10.jpg


Monolit s gušterom u izrazito visokom reljefu



Arheolozi sa Univerziteta Chicago su 1960-ih godina otkrili ovo područje, ali su ga smatrali za vojnu predstražu iz vizantijskog doba. Godine 1994. istraživač Nemačkog arheološkog instituta (DAI), Klaus Schmidt, otkrio je veliki broj komadića kvarca i zaključio kako je na ovom mestu u prošlim milenijumima radilo na stotine ljudi, a da nadgrobne ploče nisu vizantijski grobovi nego mnogo starije tvorevine. Sledeće godine je sa svojim timom obimnim istraživanjem otkrio nekoliko prstenova kamenja, a geomagnetskim snimanjen utvrđeno je kako ih ima najmanje 20, nagomilanih bez reda.

Svi krugovi su istog oblika i načinjeni su od stubova u obliku divovskih klinova ili velikih slova T. Monoliti od kojih se sastoje su izrazito veliki, a najviši je bio visok 5,4 metra i težio je 16 tona. Njihova površina je ukrašena raznovrsnim bareljefima životinja (škorpioni, veprovi, lavovi, lisice, zmije i stilizovani delovi ljudi, tako da ceo stub izgleda poput čoveka s pojasom), neki grubo uklesani, a drugi simbolični i precizno izvedeni. Monoliti su bili povezani niskim kamenim zidovima, a u sredini svakog prstena nalaze se dva viša stuba, čiji su tanji krajevi postavljeni u žlebove usečene u tlu.
Prstenovi su svakih nekoliko decenija bili zakopavani i na njima su podizani drugi, manji i manje sofisticirani. Tako je lokalitet, građen vekovima, zatrpavan i ponovno građen, da bi ga oko 8200. godine pre naše ere ljudi potpuno napustili.

Oko lokaliteta nisu pronađene naseobine i sve upućuje da je ovaj kompleks delo radnika koje su s divljači (čije su brojne kosti pronađene) hranili lovci-sakupljači iz udaljenih koliba. Prema Schmidtu, dokaz da je skupina sakupljača hrane izgradila veliki hram dokaz je da je organizovana religija mogla nastati pre poljoprivrede i drugih vidova civilizacije. Time se potvrđuje teorija „revolucije simbola“, francuskog arheologa Jacquesa Cauvina, prema kojoj su ljudi počeli zamišljati bogove kao natprirodna bića slična ljudima izvan fizičkog sveta, dok su životinje bile čuvari tog duhovnog sveta koji je prikazan na reljefima Göbekli Tepea.

Šta mislite o ovome?

Govorili su o ovom lokalitetu i na Diskaveriju,to je trebalo da bude svetiliste u kome su se okupljali ljudi iz cele oblasti.Kao religijski centar sluzilo je dok svako selo nije pocelo da pravi sopstvenu mini verziju ovoga.Cak su nasli par ovakvih bareljefa u kucama u blizini lokaliteta.
 
Kada su ljudi konacno napravili vise manjih vise im nije trebalo veliko svetiliste pa je broj ljudi koji su tamo dolazili smanjen.
E sad ne znam da li si napisao da je sve ovo bilo zakopano i ne zna se zasto su to uradili.
 
Eto..ipak smo culi za ovo...:mrgreen:

Ja sam cuo za teoriju po kojoj su se tu (najverovatnije) sastajali lovci i sakupljaci iz udaljenih krajeva, i da je svaka grupacija imala svoje obelezja, isklesana u kamenu...Po meni , pije vodu...osim ako nisu mali zeleni ili sivi nesto tu radili....
 
Cisto sumnjam da su se u to doba tek tako mucili da prave ovakve gradjevine da bi se skupili u njihovoj senci da procaskaju i razmene zene.

Ovakve stvari se prave sa dobrim razlogom. Koji je bio njihov ne znam, inace bih bio dr.sci. na nekom americkom univerzitetu i predavao arheologiju.

Slicnost sa drugim megalitima (Stonehenge mi pada na pamet zbog oblika tih stubova i kruznog oblika) meni daje ideju da su svi ti ljudi u daljoj proslosti obozavali isto ili slicno sta god. I opet, nekako mi se ne cini da su to gradili samo jer je neko od njih umislio da je guster simbol za sta vec.

Dakle ti ljudi su slavili ili obozavali ili sluzili necem mnogo realnijem od totemskih predstava.
 
Cisto sumnjam da su se u to doba tek tako mucili da prave ovakve gradjevine da bi se skupili u njihovoj senci da procaskaju i razmene zene.

Ovakve stvari se prave sa dobrim razlogom. Koji je bio njihov ne znam, inace bih bio dr.sci. na nekom americkom univerzitetu i predavao arheologiju.

Slicnost sa drugim megalitima (Stonehenge mi pada na pamet zbog oblika tih stubova i kruznog oblika) meni daje ideju da su svi ti ljudi u daljoj proslosti obozavali isto ili slicno sta god. I opet, nekako mi se ne cini da su to gradili samo jer je neko od njih umislio da je guster simbol za sta vec.

Dakle ti ljudi su slavili ili obozavali ili sluzili necem mnogo realnijem od totemskih predstava.
Mozda cak i necem mnogo opipljivijem nego sto mi mislimo.

Zvanicno objasnjenje za pecinske crteze zivotinja je to da je covek slikajuci zivotinje na zidovima pecina pokusavao da dobije njihovu moc (npr brzinu antilope),poveca njihov broj i svoj ulov.Znaci covek nije verovao u bogove da bi eto u nesto verovao nego je uvek hteo nesto zauzvrat bilo to vise mesa,moci........
 
Mozda cak i necem mnogo opipljivijem nego sto mi mislimo.

Zvanicno objasnjenje za pecinske crteze zivotinja je to da je covek slikajuci zivotinje na zidovima pecina pokusavao da dobije njihovu moc (npr brzinu antilope),poveca njihov broj i svoj ulov.Znaci covek nije verovao u bogove da bi eto u nesto verovao nego je uvek hteo nesto zauzvrat bilo to vise mesa,moci........

a zašto onda u onoj francuskoj pećini crteži životinja savršeno odgovaraju sazvežđima u doba kada su nastali?
 
Nešto tu nije dobro ,šta kaže zvanična nauka o tome .
Ako svi pišu da su ljudi u to vrijeme bili lovci -sakupljači i da su tek počeli da škrabaju po pećinskim zidovima Francuske i ostalih tadašnjih vukojebina ,nešto se ne slaže .
 
Nešto tu nije dobro ,šta kaže zvanična nauka o tome .
Ako svi pišu da su ljudi u to vrijeme bili lovci -sakupljači i da su tek počeli da škrabaju po pećinskim zidovima Francuske i ostalih tadašnjih vukojebina ,nešto se ne slaže .

Mislim da je uvreda i pomisliti da je covek nastao od majmuna.
Mnogo smo potcenjeni.
 
Pitam se samo cime isklesase reljefe i obradise taj kamen u to vreme? Cini mi se da su bronza i gvozdje nastali mnogo kasnije, bar tako su nas ucili. Mozda se i varam?

hehehe to i jeste problem arheologa, što je spomenik stariji i složeniji to je, po zvaničnoj istoriji, sve manje mogućih alata i tehnika za obradu

na kraju se priča svede kao u ovom slučaju da su uzeli običan kamen, lupali sa njim po drugom kamenu i eto isklesali čitavo monumentalno zdanje, samo da bi se uklopili u zvaničnu verziju

i za piramide stoji verzija da su ih isklesali samo kamenom i dletom
 
Ne razumem se u vajarstvo ni u obradu kamena, ali logika mi kaze da je to nemoguce. Hajde sad da im damo kamen pa nek izvajaju onako divnog gustera. Ja mislim da niko ne moze to da uradi samo kamenom. Mozda neko ima primer da je moguce.
 
Ne razumem se u vajarstvo ni u obradu kamena, ali logika mi kaze da je to nemoguce. Hajde sad da im damo kamen pa nek izvajaju onako divnog gustera. Ja mislim da niko ne moze to da uradi samo kamenom. Mozda neko ima primer da je moguce.

upravo tako, nemoguće je ali papir svašta trpi

kada su pokušali da naprave malu repliku piramide koja je u osnovi bila 10x10m, tek se onda uvidelo koliko je to nemoguć zadatak i na kraju su ipak upotrebili savremene mašine i ta piramida ni izbliza nije bila savršena po merama kao original

tako i Gobekli Tepe
 
upravo tako, nemoguće je ali papir svašta trpi

kada su pokušali da naprave malu repliku piramide koja je u osnovi bila 10x10m, tek se onda uvidelo koliko je to nemoguć zadatak i na kraju su ipak upotrebili savremene mašine i ta piramida ni izbliza nije bila savršena po merama kao original

tako i Gobekli Tepe

Posebno pogledaj cetvrtu sliku,nije moguce da je neko uklesao onu zivotinju kamenom.
 

Back
Top